Страницу одржава
ЕВГЕНИЈЕ ЛЕТИЦА (1858-1920)
МИТРОПОЛИТОВ РАД У БАЊАЛУЧКО-БИХАЋКОЈ ЕПАРХИЈИ
У новооснованој епархији требало је организовати црквени живот, што није био лак посао. На молбу митрополита Евгенија Бечки двор је 18. јула 1900. године одобрио да се оснује Конзисторија. За саветнике Конзисторије именовани су протојереј Петар Ђенић и свештеник Алекса Јокановић. Конзисторија је почела са радом 23. септембра/ 6. октобра 1901. године.
Често је митрополит обилазио своју епархију да би поучио паству, а од свештеника је захтевао да црквене обреде једнообразно врше. На сваки позив одазивао се радо и за седам година је посетио преко сто цркава своје епархије. Априла и маја 1901. године посетио је у бихаћком округу: Приједор, Сански Мост, Кључ, Петровац, Бихаћ, Босанску Крупу као и нека мања места. Јула исте године посетио је тешањски протопрезвитерат. Овом приликом посетио је цркве у селу Прибинићу, Теслићу, Тешњу, селу Гојаковцу и Добоју. Године 1904. посетио протопрезвитерат дервентски у пратњи ђакона Косте Душанића. Овом приликом је посетио цркве у Дервенти, капелу Кладаре у Которском, капелу у Сочаници, цркву у Мајевцу, Дугом Пољу, Оџаку, Дубици, Новом Граду, Доњем Свилају, Винској, Лијешћу и Босанском Броду. Треба напоменути да је приликом канонских посета посећивао и школе и проверавао знање из веронауке. Свуда је свечано дочекиван од многобројног народа и свештенства.
За време док је био на трону Бањалучко-Бихаћких митрополита издао је више окружница. Из 1901. године сачувано их је десетак. Окружницом од 28. септембра/11. октобра позива подручно свештенство да учини са своје стране све што је могуће да се дивљи бракови сведу на најмању могућу меру. Окружницом од 11/24. октобра даје упутства свештеницима за поступак приликом прелаза једног лица, које је поданик Босне и Херцеговине, из једне вероисповести у другу. Истог дана је упутио још две окружнице. У једној тражи од свештеника да направе подсетник који, кад и коме извештај треба да упуте и да то обесе изнад писаћег стола, да би их то подсећало да на време своје обавезе изврше, док у другој наређује свештеницима да устроје „протокол нормативних наредаба” како би сваког момента и у свакој прилици могли имати при руци нормативне наредбе виших власти. Под 5/18. новембром 1901. године датирано је пет окружница. У првој тражи од свештеника и манастирских управа да до краја календарске године доставе тражене податке за шематизам новоустројене епархије Бањалучко-Бихаћке; у другој опомиње свештенике да не шаљу Конзисторији неразумљива и нејасна акта па Конзисторија није у стању да донесе решење; у трећој наређује свештеницима да свештене радње врше у парохијској цркви а не по приватним кућама и гостионицама; у четвртој забрањује свештеницима да венчавају она лица која нису похађала веронауку и нису научила прописане молитве; у петој наређује свештеницима да у својим црквама сваке недеље и празника служе Свету Литургију. Године 1902, 31. јануара/13. фебруара упутио је свештеницима две окружнице. У једној наређује свештеницима да редовно за време ускршњег поста служе Литургију пређеосвећених дарова, а у другој да не смеју никога венчати ако претходно нису обавили оглашења и предбрачни испит. Следеће, 1903. године издао је око шест окружница. У окружници од 21. марта/3. априла1903. године наређује да свештеници о храмовним славама обавезно проповедају, а окружницом од 18. септембра/ 1. октобра забрањује свештеницима да венчавају она лица која не знају молитве које су прописане за ступање у брак, као и она лица која желе ступити у трећи брак без претходне архијерејске дозволе. У окружници од 23. септембра/6. октобра наређује свештеницима да приликом уписивања ванбрачног детета у матицу рођених односно крштених не уписују презиме незаконитог оца него само презиме мајке, а у окружници од 25. септембра забрањује свештеницима да у матичним књигама, због могућих злоупотреба, врше исправке без дозволе епархијске власти. Пошто свештеници нису били сигурни да ли дете треба уписати у матицу рођених као законито дете ако га отац не признаје, а још увек је у брачној свези, окружницом од 2/15. октобра наређује да се у матице рођених имају уписати сва деца као законита и на име законитог оца, ако тај брак није разведен, па чак и ако жена не живи у брачној заједници са мужем. Изузетак чини онај случај ако би неко други признао да је он природни отац тог детета. Истог дана другом окружницом забранио је свештеницима да истовремено подносе епархијској власти више разних предмета, који нису у никаквој свези један са другим. Окружницом од 13/26. јануара 1904. године обавештава свештенике преко протопрезвитера да је за трећи и четврти разред српских православних основних школа обавезан као уџбеник веронауке Катихизис др Георгија Летића. У окружници од 25. фебруара/10. марта 1905. године захтева од свештеника да поучавају верне да се за разне своје духовне потребе обраћају епархијској власти преко надлежног свештеника, а не директно, као што то често чине. Да би свештеници били ослобођени поштанских трошкова у службеној преписци, у окружници од 3/16. марта 1905. године даје им упутства који државни прописи се за то морају испунити. Како свештеници нису редовно уплаћивали преплату за лист Источник, окружницом од 11/24. марта 1905. године позива их да то учине на време. На основу уредбе о црквено-школској аутономији Земаљска влада је обуставила исплату награда српским свештеницима који обављају вероучитељске дужности. Без обзира на овакву одлуку наређује свештеницима окружницом од 20. августа/2. септембра 1905. године да наставе са предавањем веронауке у народним основним школама, са истим бројем седмичних часова као и раније. Окружницом од 17/30. новембра 1905. године позива свештенике да писмено поднесу епархијском црквеном суду мишљење како би се могло стати на пут рђавом обичају у народу „по коме народ пригодом женидаба доводи дјевојке у куће женика прије него што св. црква брак благослови”, као и ружном обичају „по ком родитељи пригодом удаје своје кћери тако рећи продају родитељима жениковим”. У истој окружници пита којим моралним средствима би се могли приморати родитељи да ваншколску децу шаљу на веронауку. Истог дана другом окружницом обавештава свештенике да је Епархијски црквени суд у Бања Луци донео одлуку да свештеници од 1. јануара 1906. године почну да воде парохијске летописе. Даје упутства шта треба у летопис уносити. Када је у питању опслуживање упражњених парохија или замењивање оболелог друга, окружницом од 12/25. априла 1906. године саопштава одлуку са седнице Епархијског управног и просветног савета. По овој одлуци, свештеник који опслужује упражњену парохију има право на све епитрахиљске приходе и на катихизацију ако постоји народна школа и ако исту похађа више од петоро православне деце. Накнада за бир иде у епархијски свештенички мировински фонд. Кад свештеник замењује свог оболелог друга, добија половину епитрахиљских прихода, ако опслужује парохију свештеника који је кажњен, има право на половину свих његових берива.
Једна од великих невоља српског народа била је неписменост. То је био разлог да митрополит окружницом од 13/26. децембра 1906. године позове све, без изузетка, да се боре против неписмености. Препоручује као нарочито погодну за описмењивање читанку наставника Учитељске школе у Загребу Фрања Андерлића, која је издата ћирилицом. Даје упутства како да се организују течајеви и колико дуго да трају. Оне који буду постигли у томе успех, епархијска управна и просветна власт ће новчано наградити. У окружници од 30. новембра 1907. године обавештава протопрезвитере а преко њих свештенике да пресуде епархијских црквених судова о разводу брака нису правномоћне док их не потврди Велики црквени суд у Сарајеву. Ово је била једна од последњих окружница коју је упутио из Бања Луке пре него је прешао на Дабробосанску митрополију.
Заједно са осталим митрополитима, митрополит Евгеније дао је свој допринос у формулисању Уредбе о црквено-народној аутономији. И у тим новим условима, нимало лаким, успешно је организовао црквени живот у својој епархији. Пошто су биле честе притужбе на цене за свештеничка чинодејства, на основу црквено-просветне уредбе, на седници Епархијског управног и просветног савета и Црквеног суда у Бања Луци 12/25. априла 1906. године, установљене су следеће цене за свештеничка чинодејства:
1. крштење I класе 2 К. а II класе 1 К;
2. опело до 7 година 3 К. I класе, а II класе 2 К;
3. средње од 7-15 година 8 К. I класе а II класе 4 К;
4. велико 12 К. I класе а II класе 8 К;
5. венчање 14 К. I класе а II класе 10 К;
6. крсно кољиво 1 К;
7. знамење бесплатно;
8. пратња при погребу до 1 км 2 К, а преко 1 до 5 км 4 К;
9. јелеосвећење у цркви 2 К, а у кући 4 К;
10. парастос 1 К;
11. изводи из протокола 4 К;
12. освећење темеља или нове куће 2 К;
13. молитва у цркви 80 хелера, а у кући 2 К;
14. богојављенска водица по обичају, а водица уз посте 40 хелера;
15. читање читула и спомен живима и мртвима по обичају.
За седам година у Бањалучко-Бихаћкој митрополији митрополит Евгеније осветио је нове цркве: у Маглају на Врбасу, Бистрици Омашкој, Ножичком, Слабини, Бос. Кобашу, Бастасима, Трубару, Цвјетнићу, Крнеуши, Бачванима, Чађавици код Бос. Новог, Кокорима, Лусићима, Лушци-Паланци, Малић-бег Дубовику, Бранешцима, Босан. Свињару, Саници, Сводни, Прибинићу, Машићима и Штрпцима као и школе у Санском Мосту и манастиру Моштаници. Његовим залагањем подигнут је Епископски двор у Бања Луци. Покренуто је питање градње саборног храма, који ће се подићи касније.
Да би подигао углед свештеницима, рукополагао је у чин свештеника углавном свршене богослове. Према непотпуним подацима за седам година рукоположио је 45 богослова. У одликовању свештеника био је суздржан, али се зато залагао да се правилно реши материјално стање парохијских свештеника и свештеничких удовица.
Опште је мишљење да је митрополит Евгеније у Бањалучко-Бихаћкој епархији неуморно радио, у одлукама је био сталан, радио је по савести, према млађима је био снисходљив и благ, поступајући с њима не као старешина него као старији друг.
ЕВГЕНИЈЕ ЛЕТИЦА (1858-1920)
МИТРОПОЛИТОВ РАД У БАЊАЛУЧКО-БИХАЋКОЈ ЕПАРХИЈИ
МИТРОПОЛИТОВ РАД У ДАБРОБОСАНСКОЈ ЕПАРХИЈИ