Loading...

 Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава

БИОГРАФИЈА

МИТРОПОЛИТА ДАБРО-БОСАНСКОГ
ХРИЗОСТОМА

Његово Високопреосвештенство Господин Хризостом, митрополит дабробосански,  рођен је 4. марта 1952. године у Вођеници код Босанског Петровца од родитеља Николе и мајке Росе, рођ. Радошевић.
Основну школу са одличним успјехом и примјерним владањем завршио је шк.1966/67.године. Још као ученик основне школе јавно је исказао за оно вријеме ''непримјерену'' намјеру да ће ''учити за попа''. На питање: ''зашто је то изговорио пред наставником хемије и ученицима свог разреда, који су због тога прасли у смјех?''- одговара да '' ни сад не знам, нити сам тада  знао зашто сам то рекао. Вјероватно је то билавоља божија и призив божији''. Али, његова одлука да ''учи за попа'' наишла је на противљење у самој његовој породици, а што је резултирало његовим једногодишњим паузирањем у редовном школовању, 1967/68.
Шк. 1968/69. године уписао се у петоразредну богословију у манастиру Крки, коју је са одличним успјехом окончао шк. 1972/73. године. Као ученик богословије био је активан у хорском пјевању, фолклорној секцији и другим манифестацијама које су тада биле актуелне у крчкој богословији. У петом разреду богословије испомагао је протојереју Марку Андровићу у вођењу хора богословије. Још као ученик  IV разреда богословије примио је монашки постриг. Замонашио га је блажене успомене владика Стефан Боца, епископ далматински,  а потом жички, на бденију уочи празника Рођења Пресвете Богородице (Мале госпојине), 20. септембра 1971. године у манастиру Крки, давши му монашко име Хризостом, по св. Јовану Златоустом. У чин ђакона (јерођакона) епископ Стефан га је рукоположио на Крстовдан, 27. септембра 1971. године.  У чин презвитера (јеромонаха) исти епископ рукоположио га је  10. јуна 1973. године у манастиру Крки.
Године 1973/74. године служио је војни рок у Краљеву у касарни на Јарчујаку из које је, како сам каже,  ''врло често 'шмугнуо' у манастир Жичу''. И поред свих проблема које је као свештеномонах имао у ЈНА, прије свега са официрима комунистима,  са великим задовољством се сјећа проведених тренутака у манастиру Жичи са блажене успомене владиком жичким Василијем (Костићем), који му је био и остао узор у сваком погледу. Незабораван му је тренутак када је у манастиру Жичи имао благослов да сретне и упозна аву Јустина Поповића, узме од њега благослов и прими душекорисну духовну поуку.  Такође са задовољством се сјећа и сусрета са блаженоупокојеним епископом тимочким Методијем  Муждеком, који је у вријеме његовог служења војног рока из здравствених разлога боравио у манастиру Жичи.
Редовна ''бјежања'' у манастир Жичу поред светих богослужења  проводио је у душекорисним разговорима са жичким старцима, данас већ покојеним Доситејем и Герасимом, који су му били велика подршка у тим тешким војничким мјесецима. У посебној успомени су љубав, поштовање и помоћ коју је као војник уживао од стране  игуманије жичке пок. Јустине, те сестара: Параскеве, Ирине мале и Ирине велике и других.
1974. године након отслужења војног рока и повратка у његову вољену Крку одлуком епископа далматинског Стефана постављен је за секретара Црквеног суда у Епархији далматиснкој у Шибенику. Благословом владике Стефана исте године уписао је ванредне студије теологије на Богословском факултету у Београду, али је због обавезе како у самој епархији и парохији скрадинској коју је по показаној потреби опслуживао прекинуо је ванредно студирање на Богословском факултету у Београду. Већ наредне 1975. године Свети арх.синод га је на препоруку владике Стефана упутио на редовне студије теологије у Букурешт  ( Румунија), али због политичких разлога (инфорбировска афера Владимира Дапчевић) тамо никада није отишао. Благодарећи тој ''афери'' крајем јануару 1976. године владика Стефан га шаље у Солун, Грчку, ради учења грчког језика и припрема за успис на редовне студије теологије на Аристотеловом универзитету у Солуну. На Теолошком факултету Аристотеловог универзитета у Солуну студирао је од 1976. до 1980.године. Дипломирао је са одличним успјехом  половином новембра мјесеца 1980. године.  Током студија 1978. и 1979. у два наврата  боравио је у Паризу и похађао  курсеве француског језика на Католичком институту (Institut Catholique de Paris)  у Паризу, Француска.
За сво вријеме студирања у Солуну редовно је одлазио на Свету гору Атонску и боравио, прије свега,  у манастиру Хилендару и другим светогорским манастирма. Посебно је био духовно везан за старца Никанора (Савића), тадашњег првог епитропа и старца Хилендарског. Од њега је много научио. Mолитва старца Никанора била је да послије завршених студија остане у Хилендару. Његову молбу и жељу тада млади јеромонах Хризостом је осјетио и прихватио и одмах по положеној заклетви на крају студија отишао је у Хилендар. Одлуком стараца манастира Хиленарада уписан је у монахологиј намастира Хиленрада и примио послушања ефимериоса (служашчег јероманаха) и секретара манастира за грчки језик. Међутим, због инсистирања тадашњег владике далматинског Николаја (блаженопочившег митропoлита дабробосанског) да се врати у манастир Крку и да буде наставник у тамошњој богословији почетком 1981.године јеромонах Хризостом се вратио 19. априла 1981. године у свој постриг манастир Крку. Неопходно је поменути и то да је митрополит Хризостом, као јеромонах и студент теолохије био духовно везан за светогорске манастире Симонопетру и Григоријат, односно са игуманима ових манастира старцем Емилијаном симонопетријским и Георгијем Капсанисом, игуманом григоријатским. Шта више од 1976. до 1978. благословом старца Емилијана био је економ Симонопетритског  метоха  Светог Харалампија у Солуну на Егнатији, у улици Ексадактилу бр. 6.
Од 1979/80. године благословом митрополита солунског Пантелејмона Хрисофакиса  служио је у руској цркви св. оца Николаја мириликијског чудотворца и св. великомученика Димитрија у Солуну  у насељу Харилау.
Сво вријеме студија био је стипендиста Владе Републике Грчке.
Од 1. септембра 1981. до септембра 1991. године био је професор суплент, васпитач, главни васпитач Богословије ''Света три јерарха'' у манастиру Крки. Истовремено као јеромонах и сабрат манастира Крке имао је послушања: редовног чредног јеромонаха, манастирског економа, гостопримника, итд.
Према показаној потреби, а прије свега због отварања ризнице-музеја манастира Крупе, одлуком епископа далматинског Николаја јеромонах Хризостом је причисљен братсву манастира Крупе и званично постављен за  кустоса новоотворене ризнице манастира Крупе (1987/88). Додатно, благословом епископа далматинског Николаја био је  администратор парохија: ђеврсачке у Ђеврскама, скрадиснке у Скрадину и Брибирске  у Брибиру.
23. маја 1991. године Свети архијерејски сабор изабаро га је за првог епископа новокреиране (1990) епархије Бихаћко-петровачке. Наречење за епископа бихаћко-петровачког обављено је у Саборној цркви у Београду, прије бденију уочи Петровдана, 11. Јула 1991. године. Епископску хиротонију примио је од патријарха српског Павла и десетине архијереја наше Цркве на Петровдан 1991. године у Саборној цркви у Беоограду.
Одлуком Светог арх.синода устоличен је 4. августа 1991. године у храму св. Саве у Дрвару.  Чин устоличења обавио је изасланик Светог арх. синода епископ далматински Николај. Разлог његовог устоличења у храму св. Саве у Дрвару лежи у чињеници што је катедрални храм св. ап. Петра и Павла у Бос. Петровцу био у фази реконструкције. Административно епархију Бихаћко-петровачку примио је 22. августа 1991. године од дотадашњег администратора епархије епископа далматинског Николаја.
Епископ Хризостом је дошао на епархију која буквално није имала ама баш ништа, без игдје ичега, а што би се народским језиком речено '' на голу ледину''. Међутим, то га није обесхрабрило. Имао је чврсту и непоколебљиву вјеру у Бога и повјерење у своје нове епархиоте.
На епархији Бихаћко-петровачкој остао је пуне 22. године (1991- 2013). Оставља се историји и историчарима да изучавају и пишу шта је све урађено у овом 22-годишњем периоду његова живота, као и то шта је све преосвећени владика Хризостом учинио у овој епархији и под каквим условима и околностима.
Одлуком Светог архијерејског сабора СП Цркве, дана 01. јуна 2013. године, на упражњену епархију Зворничко-тузланску изабран је дотадашњи епископ бихаћкопетровачки Хризостом. Дана, 13. јула 2013. године, епископ Хризостом је устоличен у трон епископа зворничко-тузланских у Саборном храму Рођења пресвете Богородице у Бијељини. Био је први епископ ове епархије који је устоличен у Бијељини исто као и 1991. године у Дрвару, као први епископ бихаћкопетровачки.  Чин устоличења обавио је Његова Светост патријарх српски Иринеј. У историјском чину устоличења епископа Хризостома  у Бијељини учествовао је велики број архијереја наше Цркве, многобројно свештенство, свештеномонаштво и монаштво   наше Цркве, многобројне личности из јавног  и политичког живота Републике Српске, Србије и Босне и Херцеговине те представници других вјерских заједница.
Већ наредног дана, 14. јула 2013. године, новоустоличени у Бијељини епископ зворничкотузлански г. Хризостом, одлази у Тузлу и служи свету архијерејску литургију са четворицом браће архијереја. Након свете архијерејске литургије епископ Хризостом је уведен и у архијерејски трон у Тузли. Овим је епископ Хризостом дао до знања да је трон епископа зворничкотузланских у Тузли и да се не одриче истог.
Одлуком Светог архијерејског сабора СП Цркве, од 24. маја 2017. године, епископ зворничко-тузлански г. Хризостом  изабрао је за митрополита дабробосанског, дакле,  након четири године (2013-2017) архипастирског рада у епархији зворничко- тузланској.
Устоличење је у трон митрополита дабробосанских обављено је  03.  септембра 2017. године у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву. Устоличење је обавио патријарх српски Иринеј уз присутво 24 архијереја наше Цркве, многобројног свештенства, свештеномонаштва и монаштва и бројног вјерног народа. Устоличењу митрополита Хризостома присуствовале су многе личности из јавног живота и политичког живота БиХ-е, Србије, Републике Српске, Црне горе и Хрватске, те из Дипломатског кора, те  представници вјерских заједница БиХ-е.
За разлику од претходних дочека и устоличења митрополита дабробосанских: Николаја, Владислава и Нектарија (којих није ни било)   дочек, 02. септембра 2017. и устоличење 03. септембра 2017.  митрополита Господина Хризостома, био је организован и по узору  на старе традиције дочека новог митрополита. Наиме, у суботу, 02. септембра 2017. године делегација Митрополије предвођена архијерејским намјесником сарајевским, градоначелником града Источно Сарајево са начелницима општина града Источног Сарајева, одређеним министрима и другим високим преставницима Српског политичког живота у Сарајеву дочекали су митрополита Хризостома у Жљебовима, на граници епархија Дабро-босанске и Зворничко-тузланске и пожељели му добродошлицу. Организовано у колони кренуло се свечано у Соколац гдје је новог митрополита дочекало на хиљаде људи. У храму св. пророка Илије у Сокоцу служена је доксологија на дочеку архијереја, а потом је протојереј Илија Чупић у својству архијерејског замјеника и старјешине храма у Сокоцу емотивно поздравио свог новог митрополита и старог професора. Митрополит је бесједом отпоздравио и захвалио се на величанственом дочеку.     Исто вече, митрополит је 02. Септембра 2017. годне стигао у Сарајево у своју нову резиденцију.
Административно, Високопреосвећени Господин Хризостом преузео је епархију Дабро-босанску од дотадашњег администратора епархије епископа Григорија, захумско-херцеговачког, 4. Септембра 2017. године
Његово Високопреосвештенство Митрополит Хризостом је 61. по рeду архијереј на трону дабробосанких митрополита од оснивања Митрополије 1220. Године, коју је као Дабарску основао Св. Сава.