Страницу одржава
16.03.2011
УСПЈЕШАН РАД ШКОЛЕ ИКОНОПИСАЊА
При Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву већ више од годину и по дана у Источном Сарајеву дјелује радионица иконописања, коју похађа од 20 до 30 полазника.
Доцент фрескописа на Академији Српске православне цркве /СПЦ/ за умјетност и консервацију у Београду Горан Јанићијевић истакао је да је кроз ову радионицу до сада прошло више од 30 полазника од којих, будући да је то област која подразумијева дужи и вишегодишњи предан рад, нико још није завршио програм.
Он је појаснио да се програмска стуктура школе заснива на традиционалним црквеним умјетностима визуелног типа – на иконопису и сродним дисциплинама, те елементима зидног сликарства, калиграфије, минијатуре, свега оног што обухвата традиционална црквена умјетност.
„Настава у школи је формулисана тако што је је то отворени атеље у којем се окупља група полазника радионице у одређено вријеме уз консултивну наставу са предавачем који повремено долази једном у двије недјеље у коректуру и који даје даље смјернице полазницима и држи почетну наставу за оне који су се у међувремену прикљуичили“ – појаснио је Јанићијевић, који својим предавањима помаже полазницима радионице.
Према његовим ријечима, полазници су углавном студенти факултета Универзитета у Источном Сарајеву, грађани и неколико средњошколаца.
„Најприје се изучава цртање линија, технологија цртања да би се касније дошло до сликања,односно до метода који је карактеристичан за класично црквено сликарство које подрзумијева посликавање и освјетљавање“ – појаснио је Јанићијевић.
Он је нагласио да, осим практичне, постоји и дио теоријске наставе.
„У сваком уводном предавању обрађује се одређена област било из естетике живописа, историје живописања или технологије живописања, дакле оних области које партиципирају у креирању умјетничког дјела у области живописа“ – рекао је Јанићијевић.
Према његовом мишљењу, основна знања савладало је 15–ак полазника који чине прву групу која се уписала.
„Они сада морају да развију композицију, да савладају нека технолошка сазнања као што је позлата, припрема, грундирање итд. Они су стекли знања о сликарској методологији, али не и сва она знања да би се неко од њих самостално бавио овом дјелатношћу“ – сматра Јанићијевић.
Он је посебно указао на значај оваквог организованог присупа црквеној умјетности, гдје се показало велико интересовање и преданост .
„И када нема организованог облика наставе полазници радионице се окупљају. Формирао се духовни круг школе који није значајан само за црквену умјетност него и живот Цркве у овом подручју“ – истакао је Јанићијевић и додао да постоји стални прилив нових полазника.
Старјешина Саброног храма отац Борислав Ливопољац очекује да ће ова радионица прерасти у школу иконописања у којој би били школовани иконописци, којих нема на просторима БиХ, а који би убудуће радили на осликавању православних храмова у БиХ.
Јанићијевић и Ливопољац најавили су да ће и ове, као и прошле године, други пут заредом у Културном центру у Источном Новом Сарајеву бити одржана изложба радова полазника радионице, у склопу манифестације „Да се не заборави“, која се сваке године организује 17. марта, као сјећање на на трагичне мартовске догађаје на Косову и Метохији из 2004. године када је почињен велики погром не само над Србима, него и над њиховом културом, наслијеђем и православном баштином.
