|
|
|
Loading...
|
29.04.2011
Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај је у четвртак Свијетле недјеље, 28. априла, освештао темеље храма у изградњи у насељу Врањеш, општина Источно Ново Сарајево, који ће бити посвећен светом исповједнику Варнави Хвостанском. Након освећења темеља храма, владика Николај је служио Свету архијерејску литургију. Чину освећења и Светој литургији саслуживало је осам свештеника и један ђакон Митрополије дабробосанске. Кум освећења темеља храма био је господин Срђан Нишић, унук Срете Моравца који је поклонио дио земљишта на којем ће бити изграђен храм. О изградњи цркве, прве у Митрополији дабробосанској која ће бити посвећена светом Варнави Хвостанском Сарајлији, бринуће се Грађевински одбор, на чијем челу је господин Славиша Црногорац, а чине га и свештеници протонамјесник Нико Мојсиловић и јереј Бошко Тошовић. Највећи донатори изградње темеља храма су Фонд за повратак при Министарству за људска права и избјеглице БиХ и општине Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа. Свети исповједник Варнава Хвостански Сарајлија један је од многих канонизованих у Српској православној цркви који су дјелом и животом везани за Сарајево. Епископ Варнава, поријеклом из Пљеваља, рођен је 31. јануара 1914. године у Гери у америчкој држави Индијана, као Војислав Настић, гдје је живио до своје осме године када је 1923. године са родитељима дошао у Сарајево. Након што је завршио Богословски факултет у Београду вратио се у Сарајево гдје остаје за вријеме Другог свјетског рата. Након што су усташе одвеле и убиле митрополита дабробосанског Петра Сарајевског од њега је затражено да буде епископ хрватске православне цркве што је он одлучно одбио. Након рата се нашао на удару комунистичког режима. У то вријеме је пет година био заточен у Сарајеву, Стоцу, Зеници и Сремској Митровици, а потом 12 година, до смрти, био у кућном притвору у манастирима Ваведење, Гомионица, Крушедол и Беочин. Преминуо је у манастиру Беочин 12. новембра 1964. године под сумњивим околностима и ту је и сахрањен. |
|