Страницу одржава
20.06.2016
ТРОЈЧИНДАНСКО ВИДОВДАНСКЕ СВЕЧАНОСТИ У СОКОЦУ
Први дан Тројчинданско - Видовданских свечаности је промовисана књига поезије „Сузе покајнице“ протојереја-ставрофора Момира Васиљевића. У порти „Романијске Лазарице“ и ове године много тога лијепог ће се дешавати у оквиру духовне манифестације „Тројчинданско-видовдански дани – Романијско Косово“, чији су организатори Српска православна црквена општина Соколац и соколачка Установа за културу „Перо Косорић“.
Ову манифестацију је отворио начелник општине Соколац Милован Бјелица, који је присутне подсјетио на богат духовни живот романијског простора у минуле двије деценије.
- Никада не могу заборавити 1994. годину, када је, по благослову Његове Светости Патријарха српског Павла, први предсједник Републике Српске др Радован Караџић Сарајевско-романијску регију прогласио Романијским Косовом. Сами је Бог у Соколац 1992. године „довео“ Митрополита Николаја, који је са свештенством и монаштвом Митрополије дабробосанске духовно препородио овај крај. Овдје су, поводом Видовдана, организоване величанствене духовне свечаности, попут оне 1994. године, када је у најстаријем соколачком храму Патријарх Павле, уз саслужење петнаест епископа, служио Свету архијерејску литургију. Овдје су долазили највиши црквени великодостојници, па и Патријарх московски и цијеле Русије Алексије II.
У првој вечери „Тројчинданско-видовданских свечаности“ промовисана је збирка поезије протојереја-ставрофора Момира Васиљевића, старјешине храма „Успења Пресвете Богородице“ у Чајничу.
О животу и дјелу оца Момира говорио је архијерејски замјеник протојереј-стварофор Борис Бандука, подсјетивши и на његово службовање на Романији.
Завршио је Богословију „Свети Сава у Београду. Рукоположен је у чин ђакона на Велику Госпојину у Чајничу 1977. године, у манастиру „Успења Пресвете Богородице“. Прота Момо је непуних десет година службовао у Сокоцу, на духовном уздизању народа романијског радио са свештеницима Милорадом Љубинцем и Милом Рацковићем.
Прота Момир је оставио иза себа часне трагове духовника, а у његовој биографији ће крупним словима бити забиљежено оно што је урадио у изградњи манастирског храма „Свете Тројице“ у Озерковићима, када је одликован правом ношења Напрсног крста. Ревносно је обављао пастирску службу у Блажују, на Палама, у Сарајеву... Вратио се у своје Чајниче, тамо одакле је кренуо у живот духовника. Бавио се и списатељским радом, објављивао текстове у многим часописима као што су „Светосавско звонце“, „Православље“, „Дабар“ - казао је прота Бандука.
О збирци поезије „Сузе покајнице“ надахнуто је говорио рецензент Жељко Грујић, књижевник из Пала.
- Ко је макар једном чуо проповијед и појање проте Момира Васиљевића, или пак имао прилике да непосредно разговара с њим, тај је на својој души, ма колико она, сирота, била огрезла у гријеху, морао осјетити барем дашак оне озарујуће крепкости која неодољиво позива у сретање Христу и икономију спасења. Већ из самог наслова збирке „Сузе покајнице“, као и из наслова циклуса, бива јасно да је прота Васиљевић сачинио својеврсни лирски литургикум, упрегнувши свој пјеснички дар и своје пјесме у славу Бога и службу (мисију) спасења, а никако у службу пјесничке славе од људи, чему су обично склони профани стихотворци и стихоклепци, који пјевају како би утолили онај несит од своје сујетне гладежи.
Дакле, поезија је за проту Момира тек пуко средство којим се на најкраћи, најтачнији и најљепши могући начин може саопштити икономичност човјековог позивања и послања и литургијски смисао његовог живота, а никако артистички, нарцисоидни и самољубиви чин поетизације интиме и тзв. објективне стварности, који је сам себи циљ, лоциран на равни бесловесног антропоцентризма и његових категоризација доброг и лијепог.
Као искрен покајник, пастир и слуга Божји, прота Момир је својим Сузама покајницама утврдио свој завјет са Богом и додатно се обавезао да ће свој живот живјети у врлини и смиреноумљу, јер само онај који се прочистио сузом покајницом може рачунати на опроштај и спасење душе своје, и мирно чекати Судњи дан – рекао је Грујић.
Занимљиво је и оно што је о протиној збирци поезије рекла професорица српског језика из Пала Бранка Малинић Чугаљ, која је на посебан начин доживјела стихове проте Момира.
- Његове стихове доживљавам као проповијед коју треба да чују и вјерници и они који у храм не долазе. Подсјећају да смо по лику Божјем створени, уче какви би требало да будемо, прекоравају ако није тако, славе живот, љубав и врлину.
У чему је умјетничка вриједност ових стихова, упитаће многи. Зашто их треба читати?
Због једноставности и питкости, зато што неуморно понављају све оно што знамо а неријетко заборављамо, што ће их разумјети и старо и младо и, ако Бог да, поуку прихватити. Ето користи поученом, ето смјерног задовољства свештенику, ето радости Оцу нашем Небескоме.
Душа је жељна разговора с Богом. Зато Молитва уоквирује ову збирку пјесама, појачава њено значење, јер је, као благи ехо, стално присутна - казала је Малинић Чугаљ.
На промоцији се „за ријеч јавио“ и сам аутор „Суза покајница“ прота Момир Васиљевић, изразивши срећу што се промоција десила у „крилу“ „Романијске Лазареице“, у предвечерје великог празника – Свете Тројице.
- Дужни смо да подржавамо све што су Божје заповијести. Моји стихови се уклапају у поруке великог празника у коме славимо рођење цркве Христове, коју је основао сам Бог, Спаситељ. Пресрећан сам што у овој малој општини има десет храмова, а „Романијска Лазарица“, изграђена далеке 1881. године, мајка је свих њих. На подручју Митропилије дабробосанске подижу се бројни храмови , међу којима и они који се убрајају међу највеће на Балкану, као што су храм „Светог Саве“ у Фочи и храм „Сабора Светог Архангела Гаврила“ у Палама. Завршавају се и радови на монументалном храму „Светог Саве“ на Врачару у Београду, „духовној капи“ православља на Балкану. У 2019. години прославићемо 800 година самосталности Српске православне цркве. Све су то разлози да будемо јединствени, да се Богу молимо, да будемо једни уз друге – рекао је прота Васиљевић и у завршном чину промоције прочитао пјесму коју је посветио изградњи храма на Палама.
На промоцију су пјесме из збирке „Сузе покајнице“ читали основци из Чајнича, чланови хора „Красница“. Духовне пјесме појала је ученица чајничке гимназије Ђурђица Ивановић. Захваљујући члану Гусларског друштва „Романија“ Соколац Новаку Боровчанину, у порти „Романијске Лазарице“ чула се и пјесма уз струне гусала.
ДРУГИ ДАН
КОНЦЕРТ КАМЕРНОГ ХОРА ИЗ ИСТОЧНОГ САРАЈЕВА
Чланови Камерног хора Музичке академије Универзитета Источно Сарајево обрадовали су на празник Свете Тројице, Соколац. Приуштили су велико задовољство публици, по први пут приредили концерт у цркви „Светог пророка Илије“.
У поздравним ријечима ђакон Милан Ђукић, изразио је радост због духовног састајања у најстаријој соколачкој богомољи.
- Окупљени у цркви, а поучени Светим Јеванђељем, свједочимо да смо тијело Господа Исуса Христа. Црква је тијело његово, а ми смо удови цркве у којој се непрестано облачимо у силу са висине, силу којом побјеђујемо сваку несавршеност и задобијамо живот вјечни.
У склопу другог дана манифестације коју организује Црквена општина Соколац, част нам је и задовољство што смо у прилици да угостимо Камерни хор Музичке академије Универзитета Источно Сарајево под диригентском палицом професора Рада Радовића. Разноврсне интерпретације које изводи хор, представљају својеврсни пресјек музичког стваралаштва на пољу православне духовне музике.
На иницијативу блаженопочившег Митрополита Николаја, Хор је основан 2001. године. У шездесет двије године свештено-монашког и четрдесет двије године епископског служења Српској православној цркви, блаженопочивши Митрополит Николај истакао се као велики просвјетитељ и обновитељ црквеног и духовног живота. Вечерас кроз дивно појање нашег Хора, присјећамо се његовог лика и дјела и самим тим изражавамо поштовање и тихом молитвом му захваљујемо за сва његова учињена добра дјела – рекао је ђакон Милан Ђукић.
Умилни гласови чланова Камерног хора испунили су храм публика се тиховањем уклопила и предиван догађај. Чула су се дјела познатих композитора – композиције монахиње Денисове, савремене руске композиторке и диригента „Херувинска пјесма“ и „Во царстви Твојем“, „Достојно јест“ првог српског школованог композитора Корнелија Станковића, дјела Рахмањинова, „Гунгулице“ Душана Радића, Пета Мокрањчева руковет и друге композицоје
Концерт младића и дјевојака окупљених Камерни хор, дуго ће памтити Сокочани.
У порти „Романијске Лазарице“ посјетиоци су имали прилику да виде изложбу народних рукотворина Удружења жена „Соколица“ из Сокоца, Удружења жена „Сноп“ из Гучева“ и Удружења грађана „Аурора“ из Сокоца, као и да конзумирају јела националне кухиње која су припремиле жене из Духовног центра „Романијска Лазарица“.
