Препоручујемо

 Страницу одржава

09. 04. 2014.
СЛАВА ЦРКВЕ БРВНАРЕ У ВАГАНУ

На велики православни празник Благовијести, у понедјељак 7. априла, прослављена је слава цркве брвнаре у Вагану - Крушчању, општина Рудо, у присуству око 170 вјерника из околних села.

На Светој литургији началствовао је протојереј-ставрофор Милосав Видаковић, уз саслужење архимандрита Јована Гардовића и јерођакона Гаврила Ђурића. Након трократне литије око храма обављен је славски обред, а потом је за све окупљене вјернике била уприличена трпеза љубави.

Ове године домаћини славе били су Ђорђе и Невенка Милановић са породицом.

Честитајући празник и храмовну славу, прота Милосав, познавалац историје и прилика овога краја, који је и сам некад службовао на овој парохији, поручио је да је народ овога краја заслужио да има овакве светиње попут манастира у Добруну, Добрунској Ријеци, Вардишту и Вагану, јер су, као и њихови преци, у тешким временима очували вјеру православну.

Говорећи о празнику, он је позвао да се угледамо на Пресвету Богородицу и на њено смирење.

„Њена побожност и смирење показују каква је била њена душа и њен живот који је одисао светињом. Данас имамо присуство велике гордости код људи, која је почетак сваког гријеха. Скоро у свакој заједници да се примијетити раздор и неслога. Зато нас данашњи празник и позива и поучава да се угледамо на Пресвету Дјеву Марију и изграђујемо смирење и мир, како у својој души тако и у заједницама којим припадамо“, додао је на крају бесједе отац Милосав.

Храм Благовијести Пресвете Богородице у Вагану - Крушчању подигнут је 1870. године, мада се ово мјесто, као богослужбено мјесто, у разним путописима и љетописима помиње много раније.

По предању, након пада Добруна, расуто монаштво из добрунског манастира се настанило по многим мјестима у окружењу. Десетак стараца из Добруна је на Црквинама, брду изнад Вагана, устројило монашки живот, да би године 1672. избио пожар, те је преживјели дио монаха направио брвнару-цркву на чијим темељима стоји и данашња црква.

Овај храм је више пута пруређиван и паљен, али га је народ овог краја увијек обнављао. У историјату цркве сачуван је податак о двомјесечном боравку иконе Пресвете Богородице Чајничке – Чајничке Краснице, коју су монаси чували и одавде пренијели у Чајниче.

Црква је посљедњи пут у цијелости обновљена 1870. године, када је добила постојећи изглед.