Страницу одржава
23.11.2012
СТАРА ЦРКВА НА БАШЧАРШИЈИ ПРОСЛАВИЛА КРСНУ СЛАВУ
Стара српска православна црква Светог архангела Михаила на Башчаршији у Сарајеву прославила је у сриједу, 21. новембра, крсну славу Сабор светог архангела Михаила и осталих небеских сила бестјелесних – Аранђеловдан.
Светој литургији, коју је служио протојереј-ставрофор Милорад Љубинац, уз саслужење три свештеника и једног ђакона Митрополије дабробосанске, присуствовао је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај.
Након литургије обављен је славски обред.
У име митрополита Николаја присутним вјерницима обратио се протојереј Љубинац честитајући данашњи празник, најприје свечарима који га славе као крсну славу, као и свим свим осталим вјерницима.
Он је указао на значај који у српском народу имају овај празник и Стара црква на Башчаршији.
Црква архангела Михаила назива архистратигом, јер се сматра главом војске анђелске која поштује вољу Божију.
Хришћанска есхатологија даје велику улогу архангелу Михаилу у коначној побједи над злом, као и учешћу у самом суду Господњем.
У народу су познате молитве светом архангелу Михаилу за исцјељење обољелих, а то је повезано са вјером да је он побједник над злим духовима, који се у хришћанству сматрају узроком свих болести.
Стара православна црква на Башчаршији најстарији је сакрални објекат у Сарајеву и околини и као таква представља најбогатији и најважнији културно-историјски споменик од прворазредног значаја за општу културну баштину.
У прилог томе говори и податак да је Комисија за очување националних споменика БиХ градитељску цјелину цркве прогласила националним спомеником БиХ.
Када је изграђена Стара православна српска црква у Сарајеву, са сигурношћу се не може рећи, јер писаних трагова о томе нема, али са великом поузданошћу може тврдити да је то било прије доласка Турака на ове просторе.
О тачном времену настанка цркве и њеном развоју кроз историју постоји више различитих мишљења.
Неки њену изградњу смјештају у 5. или 6. вијек, а неки у раздобље од 12. до 14. вијека, док неки помињу њену обнову у вријеме отоманске управе на овим просторима у 15. и 16. вијеку.
.
