Страницу одржава
25.11.2005
ЕПИСКОП ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ Г. ГРИГОРИЈЕ УЧЕСТВОВАО У ВАШИНГТОНУ, У РАЗГОВОРИМА О ДЕСЕТОГОДИШЊИЦИ ДЕЈТОНСКОГ СПОРАЗУМА
По благослову Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, Преосвећени Епископ захумско-херцеговачки Г. Григорије учествовао је у раду Округлог стола на тему Међурелигијска сарадња на изградњи цивилног друштва , који је, поводом десетогодишњице од потписивања Дејтонског споразума, у Вашингтону 22. новембра 2005. године, организовала њујоршка Фондација <i>Апел савјести</i>.
Скуп је отворио рабин Артур Шнајер, предсједник Фондације Апел савјести, који је уједно био главни медијатор скупа. У разговору су учествовали представници Цркава и вјерских заједница из Босне и Херцеговине, политички званичници из Босне и Херцеговине, стране дипломате који су радили и они који и сада раде у Босни и Херцеговини (званичници ЕУФОР-а, ОСЦЕ-а, НАТО-а и других организација). Скуп је, у име домаћина, поздравио г. Николас Бернс, државни подсекретар и уједно одржао уводно предавање. Епископ Григорије је, између осталог, рекао:
"Дејтонски мировни споразум, чију десетогодишњицу данас обиљежавамо, заиста је донио мир и окончао рат у БиХ. Али и не само то- он је понудио и одрживи модел заједничког живота свих народа у БиХ. То да је БиХ и данас међународно призната држава, у својим међународно признатим границама, сигурно је заслуга овог споразума. И то никако не смијемо заборавити.
Живимо у ери науке и технологије када је свијет постао „мањи” него икада досад, бар када се ради о средствима и могућностима комуникације и брзини протока информација. Ово доба је обиљежено тежњом за знањем, а знање се стиче кроз образовање. Идеја да човјек не живи сам него у заједници са другима би требало да буде снажно уграђена у процесу образовања на свим нивоима. Школско образовање би требало да подстиче одгој личности, а не индивидуе; личности која се подучава да живи у заједници са другим људима.
Бити личност подразумијева бити слободан у сваком смислу те ријечи, али истовремено и бити свјестан граница своје слободе, као и потребе за поштовањем исте такве слободе код другога. То је основни предуслов за постојање сваке људске заједнице, самим тим и државе у којој нема дискриминације и у којој се слобода говора, мисли, кретања и вјероисповиједања подразумијевају. Уколико би те слободе биле успостављене у Сарајеву, тада би овај град сви у БиХ заиста могли доживљавати као свој главни град.
Бољи живот људи у свакој заједници нужно подразумијева економску димензију живота. У БиХ је неопходно створити атмосферу рада и воље за радом. Неопходно је створити услове да се људи почну вредновати по радним и људским квалитетама, а не по националним и неким другим припадностима. Искоријењивање корумпираности, криминала, нерада и свих облика дискриминације требало би да буду стални приоритети
На овоме свијету ништа се не догађа случајно, па тако сваки догађај има и свој узрок. То важи и за наше лично дјеловање и посљедице сопственог избора дјеловања. Дакле, и наш лични избор и дјеловање су нечим узроковани. Вјерски лидери би требали да те узроке налазе у учењима наших религија, а не у догађајима из претходног рата, и да према томе одређују своја дјеловања. На тај начин би и наш међурелигијски дијалог, без кога је незамислив било који облик заједничког живљења у БиХ, остварио своју суштинску улогу у помирењу.“
У даљем излагању Епископ Григорије је истакао своју посебну забринутост што Сарајево, као главни град Босне и Херцеговине, сваким даном постаје све више моноетничка и монорелигијска средина. У прилог томе Преосвећени Владика је навео податак да, и поред више обећања са највиших места, Српској Православној Цркви у Сарајеву још увијек није враћена зграда Богословије. Затим је говорио о крајње незадовољавајућем повратку расељених из претходног рата и веома тешком животу повратника. Посебно је истакао да у великим градовима и центрима, као што су Тузла и Мостар, Српска Православна Црква и њени вјерници немају задовољавајући положај, не остварују ни приближно људска, вјерска и грађанска права. Као добар примјер дијалога и сарадње међународне заједнице, вјерских заједница и локалне власти, Владика Григорије је навео примјер обнове манастира Житомислића, са жељом да се тај примјер примјени и на обнову Саборног Храма у Мостару.
Реакције на излагање Епископа Григорија биле су неочекивано добре, тако да је члан предсједништва Босне и Херцеговине г. Сулејман Тихић пред свим званичницима обећао лични ангажман у повратку зграде Богословије Српске Православне Цркве у Сарајеву, а предсједавајући предсједништва Босне и Херцеговине, г. Иво Миро Јовић, пуну подршку у обнови Саборног Храма у Мостару.
Учесници скупа су послије дискусије имали заједнички ручак са државним секретаром Кондолизом Рајс, гдје је дискусија настављена у необавезној форми.
У вечерњим сатима Преосвећени Епископ Г. Григорије се у Бијелој кући састао са г. Бертрам Брауном, директором за Југоисточну Европу у Савету за националну безбједност Сједињених Америчких Држава. Отворен је дијалог о проблемима са којима се суочава Српска Православна Црква у Босни и Херцеговини, као и тешким невољама у којем се налази српски народ на Косову и Метохији. Посвећена је пажња и тешком инциденту када су припадници снага НАТО-пакта на Палама без разлога претукли свештеника Јеремију Старовлаха и његовог сина. Г. Браун је обећао да ће учинити све да свештеник и његова породица добију макар моралну сатисфакцију за ову грубу грешку.
У свим овим сусретима којима је присуствовао Преосвећени Епископ Г. Григорије, изражено је неизмјерно поштовање према Патријарху српском Г. Павлу, а више пута је наглашаван врхунски значај и улога Српске Православне Цркве у будућим процесима унапређења разумјевања и успостављања чвршће сарадње међу народима Балкана.
