Страницу одржава
17.12.2005
У СУСРЕТ ДЈЕТИЊЦИМА
КОСОВО И МЕТОХИЈА – МОЈА МОЛИТВА
У петак, 16. децембра 2005 године, у храмовима Српске православне цркве у Бањалуци, Бијељини, Источном Сарајеву и Требињу, служен је Молебан за страдални народ наш на Косову и Метохији и свим српским земљама. Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Г. Николај служио је Молебан у цркви Светог Василија Острошког у Источном Сарајеву, уз саслужење више свештеника и ђакона сарајевског архијерејског намјесништва. Оно по чему ће се овај Молебан памтити je присуство великог броја дјеце основних и средњих школа из Пала и Источног Сарајева, те вјерника који су дошли да се помоле за своју браћу и сестре који, ускраћени за основна људска права, живе на Косову и Метохији. Присутан је био и Амбасадор Србије и Црне Горе у Босни и Херцеговини, Његова екселенција г. Станимир Вукићевић, са делегацијом Амбасаде. По ослуженом молебну, окупљени народ је благословио Високопреосвећени Митрополит Николај, благодарећи Богу што се данас сви заједно молимо за мир Божији међу људима и да престану насиља и страдања."У оквиру дана људских права, ми се молимо да Господ, по својој моћи, свакоме подари мјесто које му припада, на Косову и Метохији и шире од тога: у цијеломе свијету. Овим хоћемо још да кажемо: нема данас ништа силније од свете душе, од светога човјека који се никада не радује туђој невољи. Стога се и ми требамо молити са Светим Јефремом Сирином: Господе царе, дај нам да и ми увидимо сагрјешења своја. Данашњи неспоразуми у свијету су, за једне пакао, за друге чистилиште, а за треће рај, од чега ми нисмо поштеђени на просторима бивше Југославије." На крају своје бесједе Високопреосвећени Митрополит Николај је нагласио: "Ми хришћани на Балкану знамо да спасоносна ријеч може бити само она која се оваплотила у Сину Божијем, па му се помолимо, да Он својом божанском силом учини све најбоље, прво над онима који раде на плановима наше будућности, и да сви без обзира на вјероисповест и националност будемо у балканској заједници; да будемо своји на својим огњиштима; да терете једни других с љубављу носимо и да тако испунимо све што од нас Бог и људи очекују." И дјеца из основних и средњих школа из Пала и Источног Сарајева, говорећи своје пјесме и радове, упутила су поруку љубави дјеци и свима који страдају на Косови и Метохији. Будимо вјерни, храбри и јединствени. Чувајмо своју душу и савјест јер једино тако ћемо сачувати мученичку земљу наших часних предака - порука је дјеце Источног Сарајева.
Порука дјеци Јужне Српске Покрајине: Дјеци, која своје дјетинство и младост проводе између рата и мира, дјеци на путу Православља с југа
И у нашим срцима, ничу косовски божури, пренесени топлим зрацима Православља из Хиландара и Жиче, посијани духом Светог Саве који нас спаја вијековима. И док нам други замјерају српство као усуд, ми носимо наш крст и љубимо га истински и кад патимо и кад страдамо, и кад се уздижемо. Дјецо Косова, браћо наша. Ми смо јабуке не само са истог стабла, већ са исте гране. Наше коријење захваљујемо Вашем битисању. Дубоко у нама урезују се Ваши немири у срцу земље Немањића. Није ово само порука братске љубави. Ово је ехо дечанских звона, ехо гласа Богородице Љевишке и ехо спокоја причешћа у Самодрежи. Тешко је бити Православни Србин на Косову. Још теже дијете на Косову. Данас, испред наших очију промичу мотиви и стазе Истока, Ђаковице, Призрена, Бањске, Обилића, Вучитрна, Девича, Звечана, Митровице, Грачанице, Липљана, Дечана, Новог Брда, Пећи... И говоре нам да плодна земља Метохије неће бити изнурена док рађа такву дјецу – чуваре ризнице српства. На овом молебну, свечаности душе посвећене Богу, покорно и понизно молимо за будућност ваших свитања и сутона. Додир старог српског платна и веза, укус вина од Мироточиве лозе у пехару, мирис босиљка и тамјана разнијеће коров с Метохијске оранице и поља. Боже, подари да у миру убирете плодове. Усрдно молимо данас у Божијем храму, да једини плач на Косову буде плач новорођеног чеда, а једине сузе – сузе радоснице мајке која жени сина. Не можемо се одрећи српског сјећања о косовки дјевојци и браћи Југовића, нити прича са наших фресака. Они истрајавају и одолијевају јер их штити ваше и наше исконско огњиште. Можда смо Вам могли рећи нешта мудрије, разборитије, умније, али искреније нисмо. И данас са вама и сутра. Младост Источног Сарајева
