Страницу одржава
23.08.2008
ЊЕГОВО ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВО МИТРОПОЛИТ ДАБРОБОСАНСКИ ГОСПОДИН НИКОЛАЈ ДАО ИНТЕРВЈУ НОВИНСКОЈ АГЕНЦИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ „СРНА“
Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај дао је у петак, 22. августа, интервју Новинској агенцији Републике Српске „СРНА“ у којем је навео да је добио званични позив да у септембру учествује на састанку о враћању зграде сарајевске Богословије и друге национализоване имовине Српској православној цркви /СПЦ/.
Митрополит Николај је рекао да ће представници СПЦ учествовати у тим разговорима уколико буду испуњени њихови услови.
"Тражимо да буде враћено све што је од Цркве одузето. Враћање зграде Богословије у Сарајеву нема алтернативу и једино рјешење које ће Црква прихватити јесте њено потпуно и безусловно враћање у власништво СПЦ" - истакао је митрополит Николај у интервјуу СРНИ.
Митрополит Николај је изјавио да ће о овом питању СПЦ бити веома опрезна и да ће је представљати озбиљна група људи, који ће у свим разговорима и преговорима учествовати са одговарајућом документацијом, како је то већ много пута чињено.
"Уколико наши захтјеви не буду уважени, одговорне ћемо морати да тужимо за поврат имовине у цјелини, али и Богословије посебно. Тражићемо и да нам за 17 година буду плаћене кирије за кориштење зграде Богословије" - рекао је господин Николај.
Митрополит Николај навео је да су комунистичке власти од СПЦ само у Сарајеву послије Другог свјетског рата одузеле и национализовале 24 стамбене куће са око 6 400 метара квадратних, пет стамбено-пословних зграда са око 11 500 метара квадратних, 12 пословних простора са око 1 500 метара квадратних и више од 40 хиљада метара квадратних земљишта.
"Из овог списка можемо издвојити палату црквено-школске општине, која се налази преко пута Старе православне цркве, зграду сарајевске Богословије у којој је сада смјештен Економски факултет, земљиште на Маријин двору од око 19 000 метара квадратних на којем су сада изграђене зграде Парламентарне скупштине и Савјета министара БиХ, те хотел `Холидеј ин`, и земљиште на Кошеву - дио православног гробља које је ексхумирано и преко њега изграђен надвожњак, пијаца и дио спортских терена" - напоменуо је митрополит Николај.
Митрополит Николај нагласио је да, кад је ријеч о осталој национализованој црквеној имовини у Митрополији дабробосанској и њеној вриједности, није могуће направити чак ни грубу процјену.
Говорећи о срушеним храмовима, гробљима и другим објектима СПЦ у посљедњем рату, господин Николај је навео да је на подручју Митрополије дабробосанске до темеља срушено пет парохијских цркава, од којих су двије потпуно обновљене, док је обнова три у току, те 25 филијалних цркава, од којих је само једна обновљена.
"Спаљено је и тешко оштећено 11 парохијских цркава, од чега је шест обновљено, док је обнова осталих у току, те 20 филијалних цркава, од чега су само четири обновљене. Лакше је оштећено 14 парохијских цркава и четири филијалне, а оштећења су, углавном, санирана" - истакао је митрополит Николај.
Господин Николај је подсјетио на податак из књиге "Духовни геноцид" др Слободана Милеуснића да је на подручју БиХ порушено укупно 125 православних цркава /парохијских и филијалних/, а 172 оштећене, те да је је порушено 66 парохијских домова и осталих црквених здања, а да их је 50 оштећено.
Кад је ријеч о православним гробљима, према ријечима митрополит Николаја, готово да нема ниједног на подручју Федерације БиХ /ФБиХ/ које током рата па све до данашњих дана није претрпјело значајна оштећења, док су нека потпуно сравњена.
Митрополит Николај је подсјетио да се са подручја Митрополије дабробосанске у току и послије рата иселило 280 хиљада православних вјерника.
"Иако се подаци о повратку често политички злоупотребљавају, ми знамо да се наши вјерници не враћају на своја огљишта" - рекао је господин Николај, наводећи као примјер да је прошле године на подручју Митрополије дабробосанске у ФБиХ крштено само 140 лица, а сахрањено 416, те вјенчано 30 брачних парова.
Митрополит Николај сматра да би значајно било провести попис становништва, па да се тачно утврди колики је стварни број Срба у ФБиХ.
Господин Николај је статус и живот Срба у ФБиХ оцијенио као доста тежак и сложен,
тренутну ситуацију у цијелој БиХ као веома озбиљну и забрињавајућу.
"Поготово је забрињавајућа ситуација на плану међусобног поштовања и уважавања људи, гдје се не показује неки напредак. Никада народи нису стварали проблеме, то је работа политичара и екстремиста" - нагласио је митрополит Николај.
