Страницу одржава
28.08.2008
МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ СЛУЖИО СВЕТУ АРХИЈЕРЕЈСКУ ЛИТУРГИЈУ У МАНАСТИРУ ДОБРУНУ
Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај је у четвртак, 28. августа, на велики православни празник Велику Госпојину, у манастиру Успенија Пресвете Богородице у Добруну, код Вишеграда, служио Свету архијерејску литургију, уз саслужење седам свештеника и два ђакона Митрополије дабробосанске.
Митрополит Николај је причестио велики број вјерника, освештао славско жито и преломио славски колач, након чега је обављена литија око манастирског храма.
Господин Николај је у бесједи описао живот Пресвете Богородице, посебно њеног упокојења, када су се десила бројна чуда.
Митрополит Николај нагласио је да је Велика Госпојина други Васкрс у години, када Црква Христова празнује узношење Пресвете Богородице тијелом на небо.
Братству манастира Добруна и вјерницима господин Николај честитао је данашњи велики празник и славу ове најстарије немањићке задужбине у Босни.
Митрополит Николај је у сриједу, 27. августа, служио празнично вечерње уочи Велике Госпојине у храму Успенија Пресвете Богородице у Чајничу.
Крсну славу, Успеније Пресвете Богородице, осим манастира Добрун, прославили су у храмови у Чајничу, Мокром, Палама, Травнику, те Лућу, код Миљевине, и Челебићима, општина Фоча.
Манастир у Добруну познат је и као манастир Крушево, а основан је 1343. године, мада, према неким истраживањима, потиче из 1219. године
Ктитор манастира је жупан Прибил са синовима Стефаном и Петром
Добрун је пао под Турке 1462. године. Том приликом разрушили су град док је манастир оштећен.
Манастир обнављају у 16. вијеку монаси, али су га Турци поново срушили крајем 17. вијека. Народ добрунског краја обновио је манастир крајем 18. вијека, али у њему није било монаха.
Устанак у БиХ 1875. године Турци су казнили рушењем великог броја светиња међу којима и манастира Добруна. Захваљујући митрополиту Сави Косановићу, народу добрунског краја и помоћи баронице Вилхелмине Николић манастир Добрун је 1884. године обновљен.
У Првом свјетском рату манастир је поново страдао, а са његовим обнављањем почело се 1921. године.
Нова несрећа манастир је задесила у Другом свјетском рату, када су Нијемци цркву користили као магацин за мине, које су 1945. године активирали и манастир разорили до темеља. То је било најтеже разарање манастира.
За годину дана манастирска црква је обновљена и освећена у недјељу по Митровдану 1946. године.
Одлуком митрополита Николаја манастир је 1994. године, након 250 година, поново насељен монасима.
