Страницу одржава
14.09.2008
МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ ОБАВИО ВЕЛИКО ОСВЕЋЕЊЕ ХРАМА СВЕТОГ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКА ПЕТРА ДАБРОБОСАНСКОГ У ВОЈКОВИЋИМА
Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај је у недјељу, 14. септембра, обавио велико освећење храма Светог свештеномученика Петра Дабробосанског, те служио Свету архијерејску литургију, уз саслужење њихових преосвештенстава епископа милешевског господина Филарета и епископа брегалничког господина Марка, те 12 свештеника и два ђакона Српске православне цркве /СПЦ/.
Приликом освећења обављена је литија око храма, а у часни престо положен дио моштију светог великомученика кнеза српског Лазара.
Првобитно је било предвиђено да храм буде посвећен Вазнесењу Господњем, али је након одлуке Светог архијерејског сабора СПЦ 1998. године да митрополита Петра Дабробосанског прогласи свештеномучеником одлучено да црква буде посвећена њему.
Митрополит Николај је освештао славско жито и преломио славске колаче храма и Града Источно Сарајево чија је крсна слава свети свештеномученик Петар Дабробосански.
Кум храма био је начелник општине Источна Илиџа Предраг Ковач, а црквене славе Зоран Аврам.
Честитајући парохијанима Црквене општине Војковићи, те свим запосленим у Скупштини града и грађанима Источног Сарајева крсну славу, господин Николај је у пригодној бесједи истакао да је свети Петар Дабробосански био велика личност, коме ни гроб данас не знамо.
Митрополит Николај је говорећи о животу и страдању светог Петра дабробосанског истакао да су га 12. маја 1941. године ухапсиле усташе у Сарајеву и затвориле у затвор „Беледија“, а 15. маја је одведен у загребачки затвор „Керестинац“, гдје је обријан и одузета му сва епископска обиљежја.
Послије тешких мучења одведен је у Копривницу, а потом у Јасеновац или Госпић.
Према једној верзији, свети Петар Дабробосански убијен је у Јасеновцу гдје је бачен у ужарену пећ за печење цигле, а према другој одведен је у Госпић гдје је са још 55 православних свештеника бачен у јаму „Јадовно“ на Велебиту.
„Митрополит Петар Дабробосански вратио се у Сарајево као светитељ Божији“ – рекао је митрополит Николај.
Истичући да су људи одахнули од момента када нису смјели у цркву долазити и Богу се молити, јер су били контролисани, митрополит Николај је позвао народ да се веже за цркву своју.
Митрополит Николај је појединцима и колективима уручио признања за несебичну материјалну помоћ живој Цркви православној у Митрополији дабробосанској.
Сребрени орден светог Петра Дабробосанског додјељен је начелнику општине Источна Илиџа Предрагу Ковачу, градоначелнику Источног Сарајева Радомиру Кезуновићу, Генералштабу Војске Грчке, Раду Ристићу и Зорану Авраму, а Сребрене плакете светог Петра Дабробосанског Ранку Скакавцу и Драгану Кулини.
Грамате су добили Вељко Скакавац, предузеће „РОПЕКС“, Раде Драшко, Српски клуб „Солна“ из Штокхолма, Радомир Милидраг, Млађен Шешлија Бранко Васковић, Општина Источна Илиџа и протојереј-ставрофор Чедо Ђуреиновић.
Поводом 15 година постојања и крсне славе Град Источно Сарајево додјелио је Златну плакету Митрополији дабробосанској.
Епархију дабарску, са сједиштем у манастиру Бањи код Прибоја, основао је свети Сава 1220. године, одмах након добијања самосталности Српске цркве.
Кроз своју историју Митрополија је мијењала границе јурисдикције и сједиште, тако да је у једном периоду обухватала цијелу Босну (осим зворничке области) и Далмацију.
Сједишта су била још и у манастиру Рмњу у Мартин Броду код Дрвара, а од 1693. године сједиште Митрополије је у Сарајеву.
На трону митрополита дабробосанских столовало је 60 архијереја.
Кроз своју историју, Митрополија је дијелила судбину народа - страдала је и подизала се заједно са њим. Велики број митрополита и свештеника оставио је неизбрисив траг у историји и култури српског народа. Поготово је у периодима тешких недаћа, од турског ропства па до посљедњих дана, чврсто стајала уз свој српски народ и значајно допринијела очувању његовог јединства, националне свијести, културе и духовног живота.
На подручју Града Источног Сарајева данас има укупно 14 храмова Митрополије дабробосанске - од којих је девет изграђено након ратних дешавања, а још четири су у изградњи. Пет храмова, изграђених прије рата, обновљено је у послијератном периоду.
Уз митрополита Николаја, на подручју града службују 24 свештена лица.
