Препоручујемо

 Страницу одржава

02.01.2009
БОЖИЋНИ ИНТЕРВЈУ ЊЕГОВОГ ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВА МИТРОПОЛИТА ДАБРОБОСАНСКОГ ГОСПОДИНА НИКОЛАЈА ИНФОРМАТИВНОЈ СЛУЖБИ МИТРОПОЛИЈЕ ДАБРОБОСАНСКЕ „ДАБАР ИНФО“

„ДАБАР ИНФО“ - ВАШЕ ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВО, ПОВОД ЗА ОВАЈ ИНТЕРВЈУ ЈЕ ПРЕДСТОЈЕЋИ НАЈРАДОСНИЈИ ПРАВОСЛАВНИ ПРАЗНИК - РОЂЕЊЕ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА. У КАКВОЈ АТМОСФЕРИ И СИТУАЦИЈИ ПРАВОСЛАВНИ ВЈЕРУЈУЋИ НАРОД ОВЕ ГОДИНЕ ДОЧЕКУЈЕ ОВАЈ ПРАЗНИК У ОДНОСУ НА ПРЕТХОДНЕ?

МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ - Рођење Господа Исуса Христа један је од највећих догађаја у историји човјечанства. Свети апостол Павле каже да је „велика тајна побожности“ то што се превјечни Бог јавио у пролазном и немоћном човјечијем тијелу – Бог се понизио да би човјека узвисио. Рођење Христово је плод превелике љубави Божије према људима и Његовог старања за наше спасење.

Господ Христос долази у свијет и Својом благодаћу уноси нову младост, освјежење у један онемоћали организам. Ако рођење било којег дјетета доноси радост једној породици, њиховим пријатељима и сусједима, колика онда треба да буде радост цијелог човјечанства због рађања Сина Божијег који долази да нам покаже и прокрчи пут спасења. Зато Божић и јесте тако радостан празник – празник рађања и обнављања.

Иако је Божић празник радости због рађања Сина Божијег, многи ту радост не могу осјетити и испољити на прави начин. Многи наши вјерници желе, али, због разних опструкција, још увијек не могу да се врате на своја огњишта. Многи се налазе у колективним избјегличким смјештајима или се потуцају од немила до недрага као подстанари. Многи наши вјерници немају стално запослење, а и ако га имају, примања су недовољна за издржавање породице. А шта да очекујемо ако основна ћелија друштва – породица – нема од чега да живи?

Често у јавности чујемо упозорења како ћемо нестати са ових простора због „бијеле куге“. Ми у Цркви стално напомињемо како је рађање и васпитање дјеце благослов Божји и основна сврха брака, а породице са више дјеце благо су једног народа и земље. Међутим, уколико они који воде ову земљу не учине нешто више од досадашњег како би помогли родитељима са више дјеце и охрабрили и подстакли оне који желе да имају дјецу, али се због опште неимаштине не усуђују да то и постигну, ми ћемо полако али сигурно, нестати са лица земље.

Упркос свим невољама које наши вјерници трпе, ипак се у свим нашим храмовима осјећа тај дух радости који Божић доноси, нарочито међу дјецом која чистог срца и отвореног ума прилазе Господу и свједоче вјечну истину да се Бог јави у тијелу.

„ДАБАР ИНФО“ - У ПОРУЦИ ВЈЕРНИЦИМА ПОВОДОМ БОЖИЋНОГ ПОСТА РЕКЛИ СТЕ ДА ДАНАС У СВИЈЕТУ ПРЕОВЛАДАВА СТАЊЕ СВЕОПШТЕГ ЧОВЈЕКОВОГ ПАДА. И КАРДИНАЛ ВИНКО ПУЉИЋ ИСТАКАО ЈЕ У БОЖИЋНОЈ ПОРУЦИ ПОВОДОМ КАТОЛИЧКОГ БОЖИЋА ДА СУ ДАНАШЊА КУЛТУРА, БРЗ ТЕМПО ЖИВОТА И ТРКА ЗА ПРОФИТОМ РАЗБИЛИ ПОРОДИЧНО ЗАЈЕДНИШТВО, ПОРЕМЕТИЛИ СКАЛУ ВРИЈЕДНОСТИ И ОТЕЖАЛИ РАЗУМИЈЕВАЊЕ ПРАВОГ СМИСЛА ЖИВОТА. ДА ЛИ ЈЕ СИТУАЦИЈА ЗАИСТА ТАКО СУМОРНА И ГДЈЕ ЈЕ ИЗЛАЗ?

МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ - Ово је заиста вријеме свеопштег пада људског рода, а извор овог пада налази се у човјековом удаљавању од Бога. Морална изопаченост се данас на сваком кораку приказује као нешто нормално, док се праве моралне вриједности које свој извор имају у хришћанству често нападају као конзерватизам и назадњаштво. Уз ово, данас имамо и актуелну глобалну економску кризу, која је настала као плод сумануте трке за зарадом великих свјетских компанија, а највећи утицај те кризе неће се много одразити на богате, него ће највише претрпјети сиромашнији слојеви друштва.

Честе подјеле, сукоби и ратови које имамо широм свијета, у правилу настају под утицајем великих сила које желе да наметну своју контролу. Технолошки и економски напредак човјечанства доводи до безобзирног уништавања Богом створене природе и незаситог исцрпљивања природних ресурса.

Све ово ремети систем вриједности код човјека, па имамо резултат да је породица, та основна заједница, изгубила свој значај у друштву. Нашу дјецу претварамо у индивидуе које тешко функционишу у заједници: тешко се одлучују на брак, породицу, а лако се разводе јер нису спремни на компромисе. Многи не разумију да љубав значи одрицање и жртвовање за другога, и то треба да је обострано. Љубав значи прихватање другога онаквог какав он јесте, а не да тог другог обликујемо по својим мјерама и жељама.

Излаз из ове кризе је у повратку стварним вриједностима које нису заборављене, али су негдје у запећку. Треба да се запитамо шта од свега за шта се боримо заиста има праву вриједност за нас, а шта је само резултат неког пролазног хира или моде.

Послушајмо глас Христов и волимо ближње своје као што волимо себе; не скупљајмо своја блага на земљи, гдје све пропада, него скупљајмо своја добра дјела која пред Господом никада неће нестати. Чувајмо нашу породицу, а кроз то заједништво свједочићемо заједништво и у ширем друштву. Чувајмо и нашу околину, јер је и то творевина Божија која није дата само нашој генерацији, него и нараштајима који долазе иза нас.

„ДАБАР ИНФО“ - МОЖЕ ЛИ ТУ ЦРКВА ПОМОЋИ?

МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ - Православна Црква има мисију и обавезу да у савременом свијету истиче и свједочи праве вриједности и да позива цијело човјечанство на уједињење у Христу, у чијем се загрљају надилазе све овоземаљске подјеле и сукоби. Свјесни смо да и ми, православни хришћани, заједно са осталим вјерујућим или невјерујућим људима у свијету дијелимо одговорност за савремену кризу, те имамо дужност и да допринесемо њеном превазилажењу.

„ДАБАР ИНФО“ - У ПОСЉЕДЊЕ ВРИЈЕМЕ СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ЈЕ У ЈАВНОСТИ ПРИСУТНА, ЧИНИ СЕ, ВИШЕ НЕГО ИКАД ПРИЈЕ, АЛИ, НАЖАЛОСТ, НЕ У ПОЗИТИВНОМ СМИСЛУ? КАКАВ ЈЕ ВАШ СТАВ О СВЕМУ ШТО СЕ ДОГАЂАЛО?

МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ - Црква је богочовјечанска установа у којој се дијалог непрестано одвија. Она није, напросто, окамењени скуп једнообразних фигура, него жива дијалошка заједница у којој има и различитих мишљења. Ради тога и постоји институција црквеног сабора, гдје се настоји да се од тих различитих гледишта постигне једно, које је најбоље за Цркву и спасење.

Кроз цијелу историју хришћанства имали смо саборе, на којима су падале и тешке ријечи, али се увијек долазило до најспасоноснијег рјешења управо путем дијалога. На првом апостолском сабору у Јерусалиму, кад је било питање око примања хришћана из незнабоштва, апостол Павле се успротивио апостолу Петру, оптуживши га да је дволичан, али је и тај сабор завршен једнодушном одлуком.

Лично мислим да се сва питања у Цркви могу и требају рјешавати у оквиру саборског дијалога, али допуштам слободу да има и другачијих мишљења.

Разумијемо и потребу јавности да се информише о догађајима у Цркви, јер ту јавност чине и наши вјерници. Међутим, не разумијемо потребу неких медија да од свега па и од, у овом случају, једноставног размимоилажења у мишљењима граде скандал, па смо могли читати и слушати како се у Цркви прави неки пуч, раскол и подјеле. Могуће је да су овоме допринијеле и неке исхитрене изјаве из црквене јерархије, али и ћутање које често буде узрок медијског нагађања.

„ДАБАР ИНФО“ - ИСТОВРЕМЕНО, У МИТРОПОЛИЈИ ДАБРОБОСАНСКОЈ ЈЕ ПОЗИТИВНА СИТУАЦИЈА - ОБНАВЉАЈУ СЕ ХРАМОВИ, ИЗГРАЂЕНИ СУ ИЛИ СЕ ГРАДЕ НОВИ, ОБНАВЉА СЕ МОНАШТВО, РУКОПОЛОЖИЛИ СТЕ ДОСТА НОВИХ СВЕШТЕНИКА, СВЕ ЈЕ ВИШЕ НАРОДА У ХРАМОВИМА?

МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ - Ми у Митрополији дабробосанској благодаримо Богу на свим даровима Његовим, јер Он дјелује, а ми се трудимо да у свему будемо Божји сарадници, онолико колико нам допуштају људске слабости. Имамо добре свештенике, који су често узорни домаћини и родитељи. Народ све више долази у храмове како би узео учешћа у заједници Тијела и Крви Христове. Надамо се и Богу се молимо да се овај раст и прогрес настави.

Уз помоћ људи добре воље, тамо гдје постоји потреба, граде се нови храмови, а оно што је оштећено и срушено настојимо поправити и изградити. Све се ово чини у славу Божију, а на духовну корист наших вјерника.

Садашњи приоритет нам је духовна обнова наших вјерника, а важнија од изградње рукотворених храмова је изградња храма Духа Светога, храма љубави Божије у нашим вјерницима. Тиме градимо живу Цркву у којој се наши вјерници, наша дјеца, васпитавају у Христу, како би лакше одољели искушењима овог свијета и времена.

У свему овоме велики допринос даје и вјеронаука у школама, која је оплеменила читав образовни систем, а и многе душе, како наставника у школама, тако и њихових ученика. Али, на овоме још треба радити и не смијемо дозволити да вјеронаука у нашим школама буде маргинализована или унижена. Вјеронауку морамо унапређивати и омогућити да свако своју вјеру добро упозна и њоме живи. Једино тако моћи ћемо се с дужним поштовањем односити према другима и сазнавати и уважавати међусобне разлике.

„ДАБАР ИНФО“ - KАД ЈЕ РИЈЕЧ О ВЈЕРУЈУЋЕМ НАРОДУ, ПРЕТХОДНА КОНСТАТАЦИЈА УГЛАВНОМ СЕ ОДНОСИ НА ДИЈЕЛОВЕ МИТРОПОЛИЈЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ, ДОК ЈЕ СИТУАЦИЈА У ФЕДЕРАЦИЈИ БиХ ЛОШИЈА?

МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ - Претходни рат у нашој земљи отворио је многе ране. Много пута поновио сам чињеницу да се из Митрополије дабробосанске за вријеме рата иселило око 280 000 наших вјерника. Ти наши вјерници данас су расути широм свијета и не могу или не желе више да се врате на своја огњишта.

Оно што до нас стоји, ми смо учинили: већина срушених и оштећених храмова је обновљена, а за сваки од тих храмова имамо задуженог свештеника који редовно обилази преостали мали број вјерника. Сада гледамо у државне власти које повратницима требају гарантовати запослење и опстанак на том подручју, јер ријетко ће ко ризиковати егзистенцију своје породице само због лијепих обећања и љубазних позива на повратак.

„ДАБАР ИНФО“ - ИАКО СУ ПОЛИТИЧАРИМА И ЗВАНИЧНИЦИМА У ФЕДЕРАЦИЈИ БиХ ПУНА УСТА ПРИЧЕ О ПОВРАТКУ, КОНСТИТУТИВНОСТИ, МУЛТИЕТИЧНОСТИ, МУЛТИКОНФЕСИОНАЛНОСТИ ИТД, ПОСЕБНО КАДА ПРИЧАЈУ О САРАЈЕВУ, БРОЈКЕ И СТАТИСТИЧКИ ПОДАЦИ ГОВОРЕ САСВИМ ДРУГАЧИЈЕ?

МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ - Једна од рана прошлога рата је и то што су Сарајево напустили многи његови становници, а међу њима и огроман број Срба. Данас је Сарајево скоро једнонационални град. Међутим, ово није бољка само Сарајева већ и других градова који су прије рата имали мултиетничко становништво. Можда је Сарајево само један од најрадикалнијих примјера, јер кад се из једног града исели више од 150 000 припадника једног народа тај се град тешко може више називати мултиетничким.

Без обзира на ово, многим српским интелектуалцима и политичарима замјерам што се лако одричу Сарајева, говорећи да је то нечији туђи град и да у њему Срби и не живе. Сарајево је одвајкада било и српски град и оно је један од доказа да православни Срби нису некакви дошљаци у ову земљу, него да смо овдје своји на своме. Поред многих задужбина Немањића, Павловића, Косача и других српских велможа, доказ овоме је и сарајевска Стара црква која је одолијевала и зубу времена и непријатељски настројеним властима, као споменик нашег вјековног постојања у овом граду и у Босни и у Херцеговини.

Моја је велика нада и жеља да се православни српски народ врати у Сарајево и друге крајеве у БиХ одакле је силом изгнан, али и да се сви избјегли врате својим домовима, без обзира којем народу или вјери припадали. Ово је моја жеља и нада свих нас у Цркви, али за остварење ове жеље многи у овој земљи морају да се потруде.

„ДАБАР ИНФО“ - МАДА ЈЕ ДОСТА ПРИМЈЕРА ПОМОЋИ ФЕДЕРАЛНИХ ВЛАСТИ У ОБНОВИ ХРАМОВА, КАД ЈЕ РИЈЕЧ О ПОВРАТКУ ОДУЗЕТЕ ЦРКВЕНЕ ИМОВИНЕ И ДАЉЕ НЕМА ПОМАКА?

МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ - Враћање имовине једно је од најосјетљивијих питања у односима Цркве и државе. Подсјетићемо да је након Другог свјетског рата начињена историјска неправда и опљачкана огромна имовина, само што је та пљачка извршена „легално“ од државе.

Држава и приватна лица већ годинама користе ту опљачкану имовину, међу којом је и црквена која је стечена трудом, прилозима и одрицањем генерација наших вјерника. Нека нико не мисли да проклетство ове земље и несреће које су је задесиле не лежи и у томе што су силници попљували на онај „удовичин динар“ приложен њеној Цркви.

Након свих ових година, поштено би било да се бар опљачкана имовина врати свим оштећеним власницима, ако се већ не мисли давати и нека надокнада за њено кориштење. Међутим, шта се дешава? Умјесто да се имовина враћа, годинама се врти прича о закону о реституцији који никако да се усвоји, а имамо прилику да видимо да нам се оно што би требало вратити још више распарчава и продаје, и опет „легално“ – овдје, наравно, мислим на закон у Федерацији БиХ којим се дозвољава откуп и укњижење национализованих станова. Пошто знамо да нигдје у свијету, па ни код нас, право кориштења није прече од права власништва, на овај начин је учињена нова пљачка и на стару накалемљена нова неправда.

У свему овоме, најболније је питање враћања зграде Сарајевске богословије. Ова школа, која је споменик високог школства у БиХ, и која је одњеговала бројне генерације православних свештеника, културних радника и интелектуалаца, изгнана је из Сарајева 1941. године од усташких власти. Комунистичке власти су то изгнанство аминовале, а ни данашње власти, сем значајног броја лијепих ријечи и празних обећања које нам упућују, не чине ништа да ову прву високу школу у Сарајеву и БиХ врате у њену колијевку.

Искрено, ми у Цркви смо разочарани таквим односом, јер смо свједоци да се одређеним вјерским заједницама враћају школе, хотели, чак и дијелови јавних површина, а кад је у питању Српска православна црква, врши се опструкција за сваки педаљ имовине.

Не могу да нагласим од каквог би значаја било за толико жељени међурелигијски дијалог да се овдје врати Богословски факултет који данас дјелује у Фочи и колико би то поправило слику Сарајева у очима српског народа. Али, очигледно је да многима у овом граду и у овој земљи смета и минимални број православних Срба, па како онда да допусте да се у Сарајеву образују православни свештеници и интелектуалци.

„ДАБАР ИНФО“ - БИЛО ЈЕ ПОКУШАЈА АНГАЖОВАЊА И МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ, АЛИ ТУ ЈЕ, ЧИНИ СЕ, ДОШЛО ДО НЕСПОРАЗУМА?

МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ - Ми смо захвални Међународној заједници што је препознала значај наших настојања и заинтересовала се за проблем враћања имовине, односно Сарајевске богословије. Иако је ово питање односа власти БиХ и Цркве, Међународна заједница својим ауторитетом и савјетима може много помоћи.

Што се неспоразума тиче, он се односи на неодржани септембарски састанак Цркве са представницима различитих нивоа власти у ФБиХ, који је организовао замјеник Високог представника у БиХ. Ми смо три дана прије састанка молили да се овај састанак одложи за четири-пет дана како би и један члан Светог архијерејског синода Српске православне цркве могао на њему учествовати. То није уважено и састанак је отказан, а позив за нови састанак до данас нисмо добили.

Ми се надамо да је овдје ријеч само о неспоразуму, јер не можемо вјеровати да се воља за разговорима, организовањем састанка и рјешавањем проблема односила на период од само једног дана. У сваком случају, ми смо, као и до сада, спремни да се са свим релевантним чиниоцима власти, уз добродошлу помоћ Међународне заједнице, договоримо око услова за преузимање наше зграде Богословије, с тим да посљедњу ријеч у име Цркве има Свети архијерејски синод.

„ДАБАР ИНФО“ - ПОСЉЕДЊИХ ГОДИНА СВЕ СЕ ВИШЕ ГОВОРИ О ЈАЧАЊУ ЕКУМЕНСКОГ ПОКРЕТА У СВИЈЕТУ И УЈЕДИЊЕЊУ ХРИШЋАНА. КАКАВ ЈЕ ВАШ СТАВ О ТОМЕ?

МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ - Ријеч „екуменизам“ у ушима многих православних хришћана често има негативан призвук, јер га поистовјећују са издајом вјере, чињењем неких компромиса у вјери или унијаћењем, које се кроз историју на разне начине појављивало на нашим просторима. За Цркву, међутим, овај појам има далеко дубље и важније значење.

У духу отворености Цркве према цијелом човјечанству, Христове заповијести о љубави и Његове молитве за јединство Апостола, дужност нам је да православље свједочимо свагда и на сваком мјесту, па и у оквирима екуменског дијалога. Међутим, о питању вјере ми не можемо пренебрегнути чињеницу да је православна Црква истинска Црква Божија и да се управо у њој очувао дух древне Цркве из првих вијекова хришћанства. Стога је наш суштински позив у екуменском покрету да потврдимо да истинско јединство хришћана није јединство на основу минималног заједништва у вјери између различитих деноминација, него да је то јединство у Богу – јединој Истини – и да се супротстављамо сваком релативизму.

Тренутно се у оквирима екуменског дијалога наша Црква ангажује на зближавању и сарадњи онолико колико је то сада могуће, а све кроз призму јединства древне Цркве и канона Васељенских сабора.