Страницу одржава
18.06.2009
РЕДОВНИ ГОДИШЊИ БРАТСКИ САСТАНАК СВЕШТЕНСТВА МИТРОПОЛИЈЕ ДАБРОБОСАНСКЕ ОДРЖАН У ФОЧИ
У Фочи је у четвртак, 18. јуна, у Парохијском дому код храма Светог Николе, одржан редовни годишњи братски састанак свештенства Митрополије дабробосанске.
Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај рекао је у поздравној ријечи да су „наш народ и свештенство увијек били јаки вјером и од Бога примали благослов кроз све вијекове своје хришћанске историје“.
„Наш народ је незлобиво примао Христову велику истину и држао је у своме срцу и души све до данас. То се на практичном плану вјере показало подизањем светих храмова. То је њихов највећи и најљепши дар. Подизао је наш народ храмове не само у нашој земљи, него и у Светој Гори, Јерусалиму, Бугарској, Албанији, Русији, Румунији, Мађарској, а послије Другог свјетског рата и у Америци, Канади, Аустралији, Новом Зеланду, Африци и другдје“ – рекао је господин Николај.
Високопреосвећени је нагласио да је наш народ задужбинарски народ и да то није подизао да ту земљу себи присвоји, него ради славе Божије и да се у тим светињама прославља Бог молитвеним заједничарењем.
„Ово све говори о дивној простоти душе нашег српског народа, који то чини по својој незлобивости у вјери, а ради нашег општег добра и нашег спасења. У томе је наша величина, лична и народна. У томе је блаженство наше и благослов Божији“ – истакао је митрополит Николај.
Владика Николај позвао је свештенике да стално свједоче како је српски народ заиста такав и да на дјецу преносе да је Господ Христос наш живот, радост и мир.
„Његова појава у свијету, рођење од Пресвете Дјеве Марије, Његове ријечи, дјела и страдање – све је то свједочанство за нас свештенике, који смо положили заклетву да ћемо му истински служити заједно са повјереном нам паством. Христос је Спаситељ и за мене и за вас, и за све душе вјерујућих људи, који су живјели, који сада живе и који ће живјети послије нас. Он је васкрсење свих наших мученика, погинулих у ратовима, помрлих у ропствима и онима које не поменусмо“ – рекао је господин Николај.
Високопреосвећени је истакао да су храм Светог Николе, који је дуго година био једини у Фочи, наши преци подигли да чују поуку о Божијој љубави, поуку о човјечијој души, поуку о Божијој држави и поуку братству међу људима.
„То је наше јеванђеље просвећења које увијек траје и никада не престаје међу хришћанским народима. Хришћанским просвјећењем знамо за вишњу Небеску државу, за Царство анђела и праведника, гдје нема свађе око граница, ратова, пљачке, рушења и отимачине, јер вјера у братство потиче из вјере у отаџбину“ – нагласио је митрополит Николај.
Подсјећајући да је некада Фоча имала много цркава, али да су све порушене и да се служило у свештеничким и у кућама вјерника до изградње храма Светог Николе, који је подигнут прије 150 година, владика Николај је рекао да се сада подиже и храм посвећен Светом Сави, недалеко од некадашњег српског манастира, митрополијског стуба и гробља, који су порушени и на том мјесту подигнута Алаџа џамија.
„Ово вам говорим, браћо свештеници, јер Ви данас углавном немате проблема са мјестима гдје приносите Животворну Жртву и извршавате заповијест Господа Христа: `Ово чините у мој спомен`“ – рекао је господин Николај.
Након обраћања митрополита Николаја одржана су два предавања. Парох сарајевски јереј Вања Јовановић одржао је предавање о светом свештеномученику Петру Дабробосанском, а старјешина Саборне цркве у Сарајеву јереј Борислав Ливопољац о светом исповједнику Варнави Настићу, епископу хвостанском.
На састанку је било ријечи о актуелностима из Митрополије дабробосанске и Српске православне цркве.
Прије састанка је у храму Светог Николе у Фочи митрополит Николај служио Свету архијерејску литургију уз саслужење осам свештеника и 10 ђакона.
Током литургије сви свештеници Митрополије дабробосанске су се причестили, а претходно их је исповједио игуман манастира Добрићева архимандрит Симеон, дугогодишњи духовник свештенства Митрополије дабробосанске.
У Митрополији дабробосанској има 66 активних парохијских свештеника и ђакона, седам пензионисаних свештеника, 10 монаха у три мушка манастира и двије монахиње у једном женском манастиру.
