Страницу одржава
28.06.2009
МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ НА ВИДОВДАН СЛУЖИО У РОМАНИЈСКОЈ ЛАЗАРИЦИ
Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај је у недјељу, 28. јуна, на велики српски празник Видовдан, у храму Светог пророка Илије - Романијској Лазарици на Сокоцу служио Свету архијерејску литургију, уз саслужење 12 свештеника и два ђакона Митрополије дабробосанске.
Након литургије обављени су литија око храма и славски обред.
Потом је у порти храма одржана Видовданска академија на којој се присутнима обратио митрополит Николај ријечима да је Косово „апотека лијекова за духовне и моралне слабости: извор надахнућа и чистилиште савјести познијих покољења“.
„Косово је нешто друго и издваја се од свега другог у нашој историји. То је величанствени жртвеник једног народа, узвишена епопеја славе и мистерије“ – нагласио је владика Николај.
Високопреосвећени је истакао да је Косово Србе учинило великим народом, јер „народ који има своју народну Голготу има и своје народно васкрсење – духовно и морално“.
„Неопажено, сваког тренутка нешто у човјеку умире, а нешто васкрсава. Тако је и у једном народу, а народ је изнад појединца. Смрт и васкрсење једног народа могу бити много значајнији и за живот човјечанства, јер се могу понављати у животу једног народа. Тако се и тајна Видовдана понављала много пута у животу српског народа. Наравно, сваки пут у другоме облику, у другим околностима, а коријен им је исти“ – рекао је господин Николај.
Митрополит Николај напоменуо је да је Косовска битка била борба за „Царство небеско“, „за прелијепо име Исусово“ и да је окончана као технички пораз, али и морална побједа кроз драговољну смрт.
„Пут Лазареве одлуке водио је ка Косову пољу, осјењен крсташима, барјацима, иконама Христа, Богородице и Светитеља. Зар нас све ово не подсјећа на прва хришћанска времена, на оне поворке људи који се никада нису молили да их мимоиђе чаша мучеништва. Ни крстоносна војска Лазарева није никада одржала молепствије за избављење од смрти. Напротив, исповједила се и причестила пред смрт, пред ратни окршај. Цијели један народ, једна оружана војска, примила је горчину смрти, покорена вољи Божијој. У хришћанском свијету није познат такав народ који је сав отишао у смрт за вјеру своју, и то не у смрт самоубилачку него херојску.“ – нагласио је владика Николај.
Високопреосвећени је истакао да је послије Маричке битке почело распадање, борба за превласт, а послије Косовске битке дошло до духовног уједињења и још чвршћег везивања за Бога, за Небо.
„Има тих судбоносних тренутака кад једна једина одлука, и то једног човјека, повлачи за собом незаустављиви низ посљедица. Одакле извиру такве посљедице? Када се ово схвати, онда није тешко увидјети да је Косовски бој, и по узроцима и по посљедицама, могао бити једна од најзначајнијих прекретница историје нашег народа, и да се управо тада Небеско царство спустило у ток земаљских догађаја“ – рекао је господин Николај.
Митрополит Николај поручио је свима који су тврдили да је Косово пораз да гријеше, јер „ко жртвује свој живот у једној борби за истину и правду Божију, жртвовао је највише што је могао, имао, умио – и побиједио је“.
„Изгубљена су тијела, а спасене су душе. Косово је највећа гробница хришћанских мученика погинулих у једном дану. Ми славимо не армију побијеђених већ побједника, не мртве него живе. То је највећа слава српскога народа и она се никада не смије заборавити. Дакле, добро сјеме засијано од Светог Саве, богато је узрело и узабрано на Косову равном. То је једна у низу Христових и Савиних жетви од далеке прошлости, па све до наших дана“ – нагласио је владика Николај.
Присутнима се обратио и директор Секретаријата за вјере у Влади Републике Српске Јово Турјањанин.
Одржан је и богат културно-умјетнички програм у којем су учествовале пјевачке групе „Јандрино јато“ и „Херцег Шћепан“ из Херцеговине, пјесник Љубивоје Ршумовић, народни гуслари и културно-умјетничка друштва „Извор“ из Велике Дренове, „Сретење“ из Рогатице и „Луча“ из Сокоца.
