Страницу одржава
30.06.2009
ОБНОВА САБОРНЕ ЦРКВЕ У САРАЈЕВУ
У Саборној цркви Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву у току су радови на конзервацији и рестаурацији иконостаса и 69 икона на њему, те Христовог гроба, које обављају стручњаци из Бањалуке.
Старјешина Саборне цркве у Сарајеву отац Борислав Ливопољац појашњава да би у оквиру ових радова, чија вриједност износи 45.000 КМ, конзерватори и рестауратори требало да очисте иконостас и на појединим његовим дијеловима ураде позлату.
Он је истакао да ће радови на самој конструкцији иконостаса бити обављени након унутрашњих грађевинских радова, када статичари и архитекте заврше свој дио послова.
НЕОБИЧНИ ИКОНОСТАС
Рестауратори који су се прихватили овог деликатног задатка посебно указују на необичност и јединственост иконостаса, појашњавајући да у БиХ не постоји ниједан сличан. Ту првенствено мисле на масивност и конструкцију која се налази иза иконостаса.
„Необично је везан и на чудан начин стоји сам крст са јабуком на иконостасу. Нема носача који га држе“ – кажу рестауратори наглашавајући да непознаницу представља судбина иконостаса када се та конструкција склони и изражавају страховање да би то могло да изазове одређене проблеме.
Према њиховом мишљењу, могуће је и да је централна греда која држи иконостас или трула или да није добро причвршћена за стубове.
Иконостас димензија 20х15 метара изграђен је 1870. године, када је и позлатом украшено 118 метара квадратних иконостасне преграде. Конструкцију иконостаса су на лицу мјеста направили и поставили руски мајстори.
Исти мајстори урадили су и архијерејски трон и проповједаоницу.
РЕСТАУРАЦИЈА И КОНЗЕРВАЦИЈА 69 ИКОНА
У вријеме грађевинских радова иконостас ће бити заштићен, а прије тога ће са њега бити скинуто 69 икона које ће, као и Христов гроб, бити транспортоване у атеље и радионицу гдје ће се обавити њихова конзервација и рестаурација.
Све иконе су урађене у периоду од 1869. до 1871. године у Тројице-сергијевој пустињи - манастиру у мјесту Стрељна, код Санкт Петербурга.
Иконе је радила група иконописаца под вођством архимандрита Игњатија Малишева и оне су дар овог манастира и имућнијих Руса.
У Саборну цркву су 1871. године стигле 73 иконе, али је на иконостасу било мјеста за 69, па су остале четири постављене на зидове поред иконостаса. Те четири иконe сада нема и не зна се гдје су.
У горњим дијеловима иконостаса иконе су највећим дијелом прекривене чађу, прљавштином и птичијим изметом и за сада на њима нису примјећена већа физичка оштећења.
У доњем дијелу има оштећења, а на појединим дијеловима биће потребно поновити рестаураторске радове на мјестима на којима су они раније изведени.
Прво ће се приступити конзервацији икона, односно чишћењу најблажим растворима да се никако или што мање оштети бојени слој, јер је веома битно како ће се приликом конзервације и рестаурације понашати боја.
Платно на иконама је веома добро очувано и налази се у добром стању, као и носачи. Нема црвоточине и платно се не мора скидати са рамова и поново постављати и затезати.
Посао око конзервације и рестаурације икона требало би да буде завршен за три мјесеца, јер ће на њему радити већи број конзерватора и рестауратора. У нормалим условима оваква врста радова трајала би годину дана.
У оквиру овог посла предвиђено је и да буде конзервирано и рестаурирано дјело Паје Јовановића „Христово распеће“ из 1921. године, димензија око 280х170 центиметара. Интересантно је да се ово дјело не помиње ни у једној литератури.
Према ријечима оца Борислава, након окончања ових радова, требало би да буду конзервиране и рестауриране проповједаоница, архијерејски трон, балдахин у олтару и остали дрвени мобилијар.
