Loading...

 

 

 Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава

Васкршња посланица - Сарајево, април 2009
Н И К О Л А Ј
ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ, СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ ЕПАРХИЈЕ ДАБРОБОСАНСКЕ, СВЕМУ СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА ДУХОВНИМ СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШИМ, ОД ВАСКРСЛОГ ГОСПОДА БЛАГОДАТ, МИЛОСТ, МИР И БЛАГОСЛОВ, СА СВЕРАДОСНИМ И ДРЕВНИМ ПОЗДРАВОМ ПОБЈЕДЕ:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
Из гроба, из таме и смрти васкрсе Господ Христос са славом великом. Од свјетлости Христовог Васкрсења злобници се збунише, ђаволи заридаше, неправедне судије задрхташе. Убице посташе самоубице, а праведници засијаше. Многи грешници се покајаше, страдалници исправише, Богомати и Мироносице ублажише, Апостоли охрабрише, Анђели запојаше.

Оно што је неискварена душа људска одувијек жељела сазнати, то се јавило - живот послије смрти. Васкрсењем Господа Христа живот је доказан и објављен као стварност. Послије овог догађаја, како да се не радују праведници и покајници? Како да се грешници не отријезне и не пробуде, не напусте свој погубни живот и не крену путем новога живота?

Злотвори и непокајани грешници примише заслужену казну. Јуда који издаде Христа и Пилат који Га осуди, извршише самоубиство. Ирод се распаде од црва, старјешине јеврејске који пљунуше Богу у лице, скончаше у мукама. Јерусалим се разори, од Соломоновог храма, упрљаног злочином, не остаде ни камен на камену.

ВЈЕРА У ГОСПОДА ХРИСТА
Вјера у Господа Христа сједињује човјека са Вјечним Господом, који по мјери вјере разлива у души човјековој живот вјечни, те он осећа себе вјечним. То бива утолико више, уколико човјек живи у тој вјери, која му благодатним силама постепено освећује душу, срце, савјест, васцијело биће. Сразмјерно вјери његовој, расте и освећење природе човјекове. Нема сумње, што је човек светији, у њему је све живље осјећање личне бесмртности и сазнање своје и свачије бесмртности.

Уствари, прави живот човјеков почиње са његовом вјером у Васкрслог Господа Христа, и сву душу, све срце, сав ум, сву снагу своју предаје Господу Христу. У суштини, живот наш је онолико у стварности, колико је у Христу. Насупрот томе стоји смрт.

Шта је смрт? Смрт је сазрели гријех, а сазрели гријех је одвојеност од Бога у коме једино и јесте живот и извор живота. Јеванђелска је истина: светост је живот - грешност је смрт; вјера је живот - безвјерје је смрт; Бог је живот - ђаво је смрт. Смрт је одвајање од Бога, а живот – враћање Богу и живљење по Богу.

Вјера је оживљавање душе из мртвила, васкрсавање душе из мртвих. Вели јеванђелист Лука: „Мртав бјеше и оживје, изгубљен бјеше и нађе се“ (Лк. 15,24). То васкрсење душе човјек је први пут доживио Господом Христом и стално га доживљава у својој Светој Цркви, пошто је Христос сав у њој. Ту нема смрти више, ту се прешло из смрти у живот, ту се живи вјечним животом. Са Васкрсењем Христовим празнујемо умртвљење смрти, почетак новог, вјечнога живота.

КО СУ ХРИШЋАНИ?
Хришћани су христоносци, а тиме и носиоци и имаоци вјечнога живота, а он је по мјери вјере и по мјери светости која је од вјере. Светитељи су најсавршенији хришћани, јер су у највећој мјери осветили себе одстрадавањем Богочовјековог Јеванђеља. Уствари, они су једини истинити бесмртници у роду људском. Цијелим својим бићем живе у Васкрсломе и ради Васкрслог Господа Христа, и над њима никаква смрт нема власти. Код Светих је све најприје Христово, па њихово. Тако, ако је душа у питању, она је најприје Христова па наша, ако је савјест у питању, она је прво Христова, па онда наша.

У њима, Светима, и нема њих, већ је све и у свему Васкрсли Господ Христос. Зато Светитељи (хришћани) и нису друго до живот Господа Христа поновљен у сваком Светитељу, у већој или мањој мјери. Тачније речено, то је живот Господа Христа продужен кроз Светитеље, живот Богочовјека Господа Исуса Христа, који је постао човјек, по свему истовјетан с нама осим гријеха. То је Он омогућио и учинио остваривим у свијету Својом човјечанском природом откако је постао човјек, узео удјела у нашој човјечанској природи, у тијелу и крви, постао брат људима, брат по тијелу и крви, „јер Бог не гледа ко је ко“ (Јев. 2,11), пише Свети Апостол Павле Јеврејима.

Поставши човјек, а оставши Бог, као безгрјешан Богочовјек је водио свети, богочовјечански живот на земљи. Својим животом, смрћу и Васкрсењем сатро је ђавола и његову државу смрти. Тиме Он дарује непрекидне благодатне силе свима који вјерују у Њега - да и они сатру ђавола и сваку смрт и свако искушење. Ово потврђује Апостол Павле пишући у посланици Јеврејима: „Будући да дјеца имају тијело и крв, тако и Он узе удјела у томе, да смрћу сатре онога који има државу смрти, то јест ђавола“ (Јев. 2,14).

СВИ СЛАВИМО ХРИСТОВО ВАСКРСЕЊЕ
Опет се радујемо овом великом Празнику, који је Празник над празницима, радост над радостима на небу и на земљи. Данас црквена пјесма каже да и Анђели на небесима пјевају и славе Христово Васкрсење. Данас на све стране пјевамо дивне васкршње песме у којима се велича догађај Христовог Васкрсења. Свети Јован Златоуст вели: „Нико да не плаче због гријехова, јер опроштај дође из гроба. Нико да се не плаши смрти, јер нас ослободи Спаситељева смрт. Христос васкрсе, и живот побиједи смрт!“ И ми можемо заједно са Апостолима и Мироносицама рећи: „Видјесмо Господа“.

Ни ми нисмо лишени ове могућности иако живимо стотинама година послије овог догађаја. Христос је и јуче, и данас и сутра, и увијек са нама до свршетка свијета. Он је са богатима и са сиромашнима, са силнима и са слабима, са младима и са старима. Зато нас је Црква позивала да долазимо на молитву, да ширимо међусобну љубав, и према свима будемо милостиви и чинимо милостињу. Свети владика Николај Охридски и Жички каже: „Речено је да пост доводи душу до пола пута спасења, молитва је доводи до врата Раја, а милостиња отвара врата Раја.“ Овим ријечима хоће да се каже: овај Празник свјетлости и живота разрјешава нас поста у јелима, али нас не разрјешава од поста у злим дјелима. Овај Празник свјетлости отвара нам двери небеског свијета гдје анђелска пјесма и молитва непрестано трају, али нас не разрјешава молитве, него нас још више подстиче на њу. Овај Празник свјетлости и живота открива нам неизрециву милост Божју према нама, али нас не разрјешава од дјела милости, него нас упућује да будемо још милостивији.

У вама, браћо и сестре, нека заувијек остане ова васкршња истина као божански пламен који освјетљава ваше душе у тами овога свијета, грије срца у хладноћи, кријепи у муци, блажи у сиромаштву, чини благодарним Богу за све и за сва. Да вас води путем правога циља, што ће рећи - Царству Небеском и бесмртном, Рају живота сладосног, животу радосном, животу нестарећем и непрестајућем. Молимо вас да сматрате да је Христос за нас живот и васкрсење.

ХРИСТОВО ВАСКРСЕЊЕ
Васкрсењем Христовим почиње прави живот на земљи, јер се не завршава смрћу. Без Васкрсења Христовог наш живот није ништа друго до непрестано умирање, удаљавање од Господа Христа и Његовог Васкрсења. Прави, истински живот јесте онај који се не завршава смрћу. Такав живот на земљи омогућен је Васкрслим Богочовјеком. Тако, живот је прави живот Васкрсењем Богочовјека Христа. То је свети живот и тиме бесмртни живот. Тако, као и Христос, човјек прелази из смрти у бесмртност, из пролазности у вјечност, из пакла у Рај. Тек тада човјек нађе себе, правог себе, вјечног себе, и на њега се односи следеће: „мртав бјеше и оживје“ и „изгубљен бјеше и нађе се“ (Лк. 15,24),

На крају, свима нама намећу се извјесна питања:
Како се одржава вјера у Христово Васкрсење кроз толике вијекове и вијекове?
Онако како се добро укоријењено дрво одржава на вјетровима, како свјетлост одолијева у тами, и како истина надвладава лаж.
Осјећа ли се и данас дејство Христовог Васкрсења?
Осјећа се силно у цијелом свијету. Гледајући духом у Васкрслог Господа: немоћни јачају, жалосни се тјеше, тужни се радују, грешни се кају, порочни се исправљају, нечисти се чисте, гоњени се храбре, потиштени се надају, страдалници се моле, самртници се не плаше смрти.
Какве су могућности нашег сопственог васкрсења?
Подражавајмо Васкрсломе Христу, Христовим Апостолима и угодницима Његовим у животу на земљи. Будимо смјерни, кротки, сажаљиви, милостиви, правдољубиви, мирољубиви, истрајни у сваком добру, и молимо се Богу. Кајмо се за своје гријехе и непрестано исправљајмо себе и браћу око себе. Ово тим прије што је Васкрсли Христос рекао: „Ја сам Васкрсење и Живот! Који вјерује у мене – ако и умре, живјеће. И ниједан који живи и вјерује у мене неће умријети вавијек“ (Јн. 11,25-26).

Свима вама, вашим породицама, малим домаћим црквама, као и свима вашима који су далеко од вас - благодат, милост и мир Божји, са сверадосним поздравом овог великог и свијетлог Празника којим се поздрављајмо сваког дана од Васкрса до Спасовдана:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ – ЗАИСТА ВАСКРСЕ!