Страницу одржава
Бесједа на Романијском сабору - Равна Романија, август 2006
Драга браћо и сестре,
Данас хоћу да Вам говорим о Часном и Животворном Крсту Господњем и осјећам посебну дирнутост, јер пред собом имам слушаоце који се осјећају Хришћанима и крсте се знаком крста изговарајући ријечи: у име Оца, и Сина и Светога Духа. Људи који се тако крсте, старају се за небеско, сваки дан очекујући ријеч и помоћ Божју. Увијек, са Апостолом Павлом, у вјери својој исповедају: А ја, Боже сачувај да се чиме другим хвалим осим Крстом Господа нашега Исуса Христа, којим се мени разапе свијет и ја свијету (Гал 6,14).
Они који посјећују свете храмове, виђали су и крстолике храмове, куполе украшене светим крстовима разних облика, у рукама држе сада и мале бројанице са крстом, привезак око врата са крстом. Зашто је то тако код православног хришћанина? То је зато што је крст његово искуство, Крст је његова утјеха у вјери, Крст је оружје, Крст радост његова, наслијеђе његово, богатство његово и сам живот његов. То је зато, јер се свети страдалници на њему молише: Нека су благословене наше усне које цјеливају ово драгоцјено дрво. Блажено наше чело, прси и рамена наша која се осјењују овим побједоносним знаком. Свети Андреј, првозвани у апостолство, угледавши крст на коме ће бити распет рече: Радуј се, Крсте, Христовим тијелом освећени и удовима Његовим као маргаритама украшени! Прије него што се узнио на небо Господ мој, ти си био страшан за земнородне, али сада вјерујући знају колико је у теби скривено дарежљивости и колико награда приготовљено. Неустрашиво и радосно идем теби, али и ти с радошћу прими мене, ученика на теби распетога Христа. Увијек сам тебе љубио и горио од жеље да те обујмим. О, блажени Крсте, који си примио благодат и красоту од удова Господа нашега, многожељени и непрестано искани, узми ме од људи и предај ме Учитељу моме, нека ме Тобом прими Онај који ме је преко Тебе спасао.
Као што се Свети Апостол Андреј моли пред Крстом, тако и наша света Црква пјева: О, Крсте! Апостола похвала, преподобних утврђење, вјерних знамење, јерараха и мученика слава, побједа и утврђење свих који те прослављају. Крст је душама слава и свјетлост вјечна, основа вјере, усмртитељ бијесова, Цркви благољепије, нечастивим погибељ и непријатељима срамота у дан суда. Крсним знаком почиње, пропраћа се и свршава свака молитва. Чудотворни Крст Христов не само да исцјељује вјерне него и васкрсава, чинећи тијело људско неповредивим.
Црква је поступила мудро и благотворно када је заповиједила да се осјењујемо крсним знаком и то послије примања Свете Тајне Крштења. Кроз Крштење се постаје члан Цркве и стиче право на све остале Свете Тајне и молитвословља, у нашим домовима и ван њих. Овом Светом Тајном Црква нас упућује како требамо стављати знак крста на себе. То практиковање треба потпуно савладати, да се на нас не би односиле ријечи Светог Јована Златоустог: Боље је не крстити се, него таквим начином унаказивати и понижавати најсветије знамење Крста. Такви се не труде да саставе прсте своје руке како треба, да изобразе на себи потпун и правилан Крст Христов. Ко хоће да провјери ове ријечи Светога, нека оде до Кијево-Печерске Лавре у Кијеву и поклони се светим моштима преподобног Спиридона просфорника, који је у часу своје кончине сложио прсте своје деснице у знак тропрсног крсног знака, те у таквом положају пребива и сада, више од осам стотина година касније. Постарајмо се и ми да се правилно осјењујемо Крстом, учећи своју дјецу и остале укућане да то чине како прописује наша Света Црква. Поред тога, наше исповиједање Христа не би смјело да се ограничи само на спољашње покрете, него би требало бити пропраћено осећањима из дубине душе и срца, како би смо прославили Господа Бога не само тијелом него и душама нашим, Јер смо живи Богу у Христу Исусу (1 Кор 6,11).
Још имамо доста некрштене дјеце, а и одраслих. Ово је моменат када молим све родитеље који имају некрштену дјецу да их крсте и тиме учлане у своју Свету Цркву, да и себе и њих припремају постом, молитвом и знаком Крста за Свете Тајне: Покајања, Причешћа, Брака, за некога Свештенства и Јелеосвећења. То су Свете Тајне које могу примити они који су крштени, али ако нису крштени ни њих, нити света молитвословља, не могу примити. Све су оне везане са тајном Крста, том силом и даром Духа Светога који се стиче у Цркви. Немојте себи дозволити да вам дјеца не буду позакоњена А и ви одрасли, када то није раније учињено, извршите ту хришћанску обавезу; није никаква срамота што је касније, а пред Богом је велика одговорност. Нажалост вјероучитељи нас извјештавају да има некрштене дјеце, а уче вјеронауку. Знамо да крштена дјеца често одлазе на причешће животворним тијелом и крвљу Христовом, а некрштена, и ако би хтјела да се причесте, не могу, јер нису чланови своје Цркве. Ово говорим са пуном одговорношћу пред Богом, својим свештеничким позивом и пред свима вама, да мене Бог не би прекорио као немарног у мом дјелу свештенослужења.
Ми се налазимо код овог светог храма, гдје су исписана имена погинулих за Крст часни и слободу златну. Они су и поред тога што су крштени, потвдили своје крштење и крштењем крвљу, и они нам пред Богом могу бити судије, што на вријеме не крштавамо своју дјецу и себе, јер је то обавеза за све из хришћанског свијета. Зато нас Апостол Павле учи да се не уподобљујемо овом вијеку, него да се преображавамо обнављањем ума нашег, како би смо могли познати шта је воља Божја (ср. Рим 12,2).
Све ово што рекосмо је природно, и у вези је Крста, те слике Божије која нас свакодневно окружује. Вас младе посебно молим и поручујем вам да се не стидите Крста и вјере у Господа Исуса Христа. Крст је красота Цркве, потпора вјерних, чувар васељене, слава Анђела и рана демонима. Пошто је Христос поразио Крстом непријатеља, ђавола, уништио моћ његову, то што је нама дао завјештање, оставивши нешто што се не види - Духа Светога, и нешто што се види - Часни Крст, јесте један опипљиви знак самога Бога. Ово вам износим, јер је на вама наша српска будућност. Ту ћете будућност нашу, силом Крста Божјег лакше носити. Свети Атанасије Велики поручује вам: Крст је слава и част Христова, јер је Крстом дошло на десетине хиљада добара, сатрвена је смрт, изагнано проклетство, угорчан ад, уништен гријех. Васкрсење је постало право свих, човјек је стекао слободу од робовања страстима, утемељено је спасење, из Крста је потекао извор истинитог живота (Свети Атанасије Велики, Изреке и тумачење прича о Светом Крштењу). Крст Христов је вама младима с правом предмет за поштовање, јер је дубоко и неодвојиво повезан са вашим животом и вашом будућношћу.
Ово је манастир. Монах се у манастиру сваки дан бави светитељима Божјим и живи с њима. А шта имамо ми који смо у свијету? Господ је Крстом Својим образовао једно стадо, стадо Анђела и људи, на радост неба и земље. Тако се и ми, преко Крста свог, приближавамо том заједничком стаду, светлосјајној заједници светих. Светитељи, који имају толику љубав, у јединственом тијелу Цркве окренути су и нагнути ка нама. Ми се молимо и помињемо их и они помињу нас. Светитељи се више окрећу ка нама који имамо неку муку, те тако, бол постаје средство које нас сједињује са Светима, које нас чини заједничарима њиховим. Тако, наш живот није просто оно што се види, него и оно што је сакривено, и што се схвата помоћу наших тајанствених чула, својом Светом Црквом.
Немојмо да се жалимо, и да Бога осуђујемо за све неприлике, које у свом свакодневном животу сусрећемо. Понекад имамо осјећај да нас Бог заборавља, не слуша нас и не одговара на наше молитве. Али није тако. Бог је једини добар кормилар који нас тајанствено прати, и упоредо нам оставља да сами управљамо кормилом свога живота, јер никада не прихвата да укине нашу вољу и преузме нашу улогу. А када види да кормило скреће, Он га прихвата како би усмјерио душу нашу ка Себи.
Данас прослављамо светог мученика Калиника. Цијели његов живот је један велики подвиг. Подвиг његов је био његов Крст. Усмјеримо се и ми вјером Богу своме и носимо Крст свој с вјером у Бога. Да нађемо њега, који је привукао многе свете, а међу њима су и многи Срби Светитељи. Њиховим молитвама ми умијемо бити дубоко човјечни, жртвовати се, бити храбри у ношењу свога крста и да, као Спаситељ наш, тешко страдамо на правди, Њему нека је слава у све вијекове и у вјечности. Амин.
