|
|
|
Loading...
|
Укупна вриједност радова на обнављању капеле је око 60.000 конвертибилних марака. Мањи дио новчаних средстава већ је обезбијеђен путем добровољних прилога вјерника, као и од појединих институција у Босни и Херцеговини. Већи дио средстава тек се треба прикупити, стога Црквена општина у Зеници моли све благочестиве вјернике, као и све људе добре воље, да помогну у овом богоугодном дјелу. Новчани прилози могу се уплатити на трансакцијски рачун Црквене општине у Зеници: СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВЕНА ОПШТИНА У ЗЕНИЦИ Raiffeisen Bank d.d.Bosna i Hercegovina Sarajevo Садашње стањеПланирани изглед капеле након обнове 16.06.2007 У својој бесједи Високопреосвећени Митрополит је нагласио да су се они који су животе своје положили бранећи своју православну вјеру и отаџбину у претходном рату, сјединили са светим војсковођама и војницима народа српског. „Они су пресликали икону истинског хришћанског живота и удахнули у све љубав Божију. Одјек наших великана преноси се, не као да су умрли, него као оних који васкрсавају са светим Мученицима и који се у сили показују, па нека им Бог подари Царство Небеско. Сјетимо их се данас, дајмо им мало мјеста у својим срцима и рецимо: Хвала им и слава,“ рекао је на крају бесједе Митрополит Николај. У манастиру Светог Георгија, на чијим су зидовима, умјесто фресака, исписана имена 3.800 погинулих бораца Сарајевско-романијске регије, окупио се велики број вјерника, међу којима су били представници Владе Републике Српске, на челу са премијером Милорадом Додиком, представници Борачке организације, Републичке организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила РС, Савеза удружења породица заробљених и несталих лица РС, те делегације Града Источног Сарајева и локалних општина. У оквиру обиљежавања ове годишњице, у манастирској порти је организован богат културно-умјетнички програм у којем су учествовали глумци Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке, Камерни хор Музичке академије из Источног Сарајева, трубачи, гуслари и други умјетници. Организатор ове манифестације је Одбор за његовање традиције ослободилачких ратова, а покровитељ је Влада Републике Српске. 15.06.2007 Град Сарајево је са 58.000 КМ финансијски подржао пројекат, док је старјешинство Саборне цркве припремило пројектну документацију за освјетљење овог храма, који је недавно уврштен на листу националних споменика Босне и Херцеговине. Укупна вриједност пројекта декоративног освјетљења Саборне цркве износи око 200.000 КМ. „Овим пројектом Град Сарајево настоји сачувати вјерске објекте који, попут сарајевске Саборне цркве, представљају дио нашег богатог културно-историјског наслијеђа. Освјетљењем и уређењем фасада и на вјерским објектима, наш град поприма љепши изглед и потврђује да је јединствено мјесто сусрета различитих конфесија, чији припадници могу несметано испољавати своју културу, обичаје и вјерске обреде,“ истакла је градоначелница Боровац. Јереј Борислав Ливопољац је захвалио градоначелници и Граду Сарајеву што су препознали проблеме с којима се сусреће Црквена општина у Сарајеву. „Саборна црква, заједно са Беговом џамијом, катедралом и синагогом твори препознатљив имиџ Сарајева и чини га својеврсним европским Јерусалимом. Поред Града, који је суфинансијер овог пројекта, очекујемо и финансијску подршку Кантона Сарајево, како би се коначно освијетлила и Саборна црква,“ казао је отац Борислав, додавши да би радови на освјетљењу требали кренути у августу или септембру и завршити се до краја текуће године. 15.06.2007
Након Свете Литургије, у манастирском конаку је одржан братски састанак, на ком су одржана два предавања. Протојереј Чедо Ђуреиновић одржао је предавање на тему Православна Црква и данашње прилике, у ком се дотакао неких од проблема данашњег друштва у перспективи вјечне Цркве Христове, док је јереј Марко Билинац говорио о парохији као школи у којој свештеник представља учитеља вјере, али у којој се и он сам учи. Услиједила је дискусија на предавања, као и разговор о питањима живота и рада свештеника, након чега је у трпезарији манастира Добруна уприличена трпеза љубави. 11.06.2007
У суботу 09. јуна, око 16 часова, три непозната лица, старосне доби од око 15 година, фарбом су посули два споменика породица Млађен и Берјан. Обзиром да су примјећени и упозорени од стране једног вјерника, са гробља су се ужурбано удаљили. Цијели догађај пријављен је полицијској управи на Илиџи, чији су припадници извршили увиђај и обавијестили надлежне свештенике да се за починиоцима трага. 05.06.2007 ВИСОКИ КОМЕСАР ЗА ЉУДСКА ПРАВА САВЈЕТА ЕВРОПЕ ПОСЈЕТИО МИТРОПОЛИТА НИКОЛАЈА
Уз ријечи добродошлице и поздрава, Високопреосвећени Митрополит је високој делегацији Савјета Европе описао стање у Сарајеву, које се по великом броју вјерских објеката различитих цркава и вјерских заједница, те предратним мјешовитим становништвом, с правом називало „европским Јерусалимом“. Међутим, након посљедњег рата, када је град изгубио велики број православних хришћана, овај назив је доведен у питање. Посебан акценат Господин Митрополит је ставио на проблем враћања зграде Сарајевске богословије, рекавши да се ни након дугогодишњих преговора и трагања за одговарајућим рјешењем, оно још увијек не назире. Говорећи о процесу помирења у Босни и Херцеговини, након грађанског рата, Митрополит Николај је нагласио и да велику препреку представља једнострано гледање на злочине и злочинце из рата у БиХ. Наиме, није добро да се данас цијели један народ анатемише и проглашава злочиначким, иако се зна ко је злочинац и ко је починио гријех и да је на свим странама у ратном сукобу било и злочина и злочинаца. Митрополит Николај је рекао да су сва људска права уствари садржана у хришћанској вјери и да наша вјера, по Христовом Јеванђељу, сама по себи носи и љубав према другоме и не угрожава ничија права. Посебно је нагласио да православна вјера у овој земљи, односно Српска православна црква, нема везе са политиком и политичким питањима, нити се у то мијеша, него проповиједа Христово Јеванђеље љубави. Отац Вања Јовановић је, по Митрополитовом благослову, делегацији изнио различите сегменте живота наше Цркве, првенствено у Сарајеву, наводећи различите примјере кршења и непостојања или игнорисања основних права. Између осталог, навео је недостатак сарадње са локалним властима, или примјер капела на два православна гробља у које православни свештеници не могу ући. Навео је добру сарадњу са полицијом, али и несарадњу са осталим органима и инстанцама власти које не рјешавају нагомилане проблеме, а тичу се Цркве. Отац Вања је нагласио да су декларације о људским правима и слободи вјере садржане у домаћем законодавству, али се исти не спроводе, осврнувши се и на медије који често злоупотребљавају јавну ријеч и стварају међувјерску и међунационалну нетрпељивост.
|
|