|
Loading...
|
У Сокоцу је, 17. фебруара oвe године, одржана Четрнаеста редовна сједница Епархијског савјета Митрополије дабробосанске. Сједница је отпочела призивом Светог Духа, који је у капели Митрополије служио Његово Високопреосвештенство Митрополит Г. Николај, након чега је поздравио све чланове Епархијског савјета, топло им се захваливши на одзиву. Говорећи о тренутном стању у Митрополији дабробосанској, Високопреосвећени Митрополит Г. Николај обавијестио је Епархијски савјет да је оно и даље тешко, нарочито у црквеним општинама и парохијама које се налазе на територији Федерације Босне и Херцеговине, одакле се, само из Митрополије дабробосанске, иселило око 280.000 вјерника, остављајући за собом велику имовину, како приватну тако и црквену. Иако суочени са многим тешкоћама, захваљујући најприје вјерном народу, а затим и свештеницима, у 2006. години остварени су добри резултати. Током сједнице разматран је Завршни рачун Митрополије за 2006. годину, као и приједлог Буџета за 2007. годину. Слиједили су извјештаји о стању фондова Митрополије, те о грађевинској и издавачкој дјелатности. Епархијском савјету су поднијети извјештаји о раду Богословског факултета и Богословије у Фочи, о активностима Кола српских сестара и извјештај Просвјетног одбора Митрополије дабробосанске о успјеху полазника Православне вјеронауке у основним школама у Републици Српској. Такође, Епархијски савјет обавјештен о току враћања зграде сарајевске Богословије и друге имовине у Сарајеву. Савјет је дискутовао о проблемима са којима се свештеници сусрећу на својим парохијама, међу којима је и неовлашћена продаја свијећа, тешкоће у градњи и обнови цркава и црквених објеката, те покушаји одређених погребних друштава да свештенике претворе у своје службенике. Савјет је, такође, са одобравањем примио на знање вијест да су у Митрополији дабробосанској одржане три јавне трибине о страдању српског народа на Косову и Метохији, те препоручио скупљање помоћи за страдалнике. 28.02.2007
Путовање је почело у Манастиру Свете Катарина на Синају, гдје су се ходочасници поклонили мјесту на коме је Мојсеј примио Десет Божјих заповијести. Са Синаја, пут је водио у Јерусалим, а успут је посјећен Кумран, потом Јерихон и манастир Четрдесетнице на Гори кушања, те манастир Светог Георгија Хозевита у Вади Келту. У Јерусалиму, ходочасници су обишли мјесто Вазнесења Господњег, манастир Елеону на Маслинској гори, те Гетсимански врт са црквом Богородичиног гроба, руским манастиром Марије Магдалине, црквом Оче наш и манастиром у Малој Галилеји. Такође, посјећен је и Музеј холокауста, те сала Тајне вечере и гроб цара Давида на Сионској гори. Одатле, пут је настављен према Ен Карему и манастиру Светог Јована Крститеља, а у повратку за Јерусалим посјећен је манастир Часног Крста. У храму Христовог Васкрсења, у ком се налазе Голгота и Христов гроб, Високопреосвећени Митрополит Николај је, уз саслужење још тројице епископа, служио Свету Литургију и причестио велики број православних поклоника из разних земаља. Ходочашће је настављено путовањем у Витлејем, гдје је посјећен храм Христовог рођења, а у Јудејској пустињи манастир Светог Саве Освећеног, Светог Теодосија и манастир у Пољу Пастира. Следећих дана пут је ходочаснике одвео у Галилеју, најприје на Тавор – гору Преображења Господњег, а потом су посјетили Гору блаженсатва, Капернаум, Табху (мјесто умножења хљебова и рибе) и манастир Дванаест апостола на самој обали Галилејског језера. Путовање до Јордана настављено је бродом, а даље је слиједио одлазак цркве у Кани Галилејској и цркве Благовијести у Назарету. На крају овог поклоничког путовања, посјећен је манастир Светог великомученика Георгија у Лиди. Током боравка у Јерусалиму, Високопреосвећеног Митрополита са поклоницима примио је у престоној дворани Јерусалимске патријаршије Његово Блаженство Патријарх јерусалимски и све Палестине Г. Теофил III. У једночасовном разговору, између Патријарха и Митрополита су размијењена искуства живота Цркве Христове у нехришћанском окружењу. Блажењејши Патријарх је захвалио Господину Митрополиту за оно што у својој пастирској служби чини за цијелу Православну Цркву, те његову истрајност у чињењу добра на усијаном Балкану, гдје је кроз историју увијек било великих немира и трагедија. Митрополит Николај је Патријарха упознао са историјском повезаношћу Јерусалима и Сарајева, поготову током вледавине Османског царства, када су сарајевски трговци преко својих свештеника слали велике прилоге за помоћ Јерусалимској патријаршији и редовно долазили на ходочашће у Свету Земљу. Патријарх Теофил се обрадовао идеји коју је изнио Господин Митрополит, да се кроз размјену студената обнови ова веза између Патријаршије јерусалимске и Митрополије дабробосанске. Опраштајући се од Његовог Блаженства, Митрополит Николај је уручио поклоне ходочасничке групе, копију Чудотворне иконе Богородице Чајничке као и мало архијерејско облечење: епитрахиљ и омофор. Заузврат, Патријарх је Митрополиту даровао крст и панагију, а сваком од ходочасника пригодан поклон и патријарашку Грамату. с.Ј.Г. 05.02.2007 САРАЈЕВО, 5. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Непознати починиоци ноћас су провалили у православну цркву Преображења Господњег у Пофалићима, у федералном Сарајеву, из које нису ништа успјели да однесу, рекао је Срни отац Јадран Даниловић. Он је навео да су провалници на главним вратима обили катанац и ушли у помоћну просторију, али због безбједносне жељезне шипке нису успјели да обију украсна врата и уђу у цркву. Даниловић је нагласио да су починиоци разбили и један прозор и оштетили улазна и украсна врата. Према његовим ријечима, о овоме је обавијештен МУП Кантона Сарајево чији су припадници јутрос извршили увиђај. "У посљедњих пет шест година ова црква је обијана 15 до 20 пута", истакао је отац Јадран Даниловић.
|
|