Loading...

 

 

 Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава

ВЛАДИСЛАВ МИТРОВИЋ (1913-1992)


ПОСЈЕТА ПАТРИЈАРХА ГЕРМАНА ЕПАРХИЈИ ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКОЈ


Година 1967. остаће дуго упамћена у Захумско-Херцеговачкој епархији. Маја месеца те године епархију је посетио патријарх Српски Герман у пратњи еп. Шумадијског Валеријана и Жичког Василија. Том приликом је освећен нови конак манастира Житомислића и обележена три важна јубилеја ове светиње: четири стотине година од подизања манастирске цркве, две стотине година од подизања старог манастирског конака и стотину година од оснивања духовне школе и српске народне школе у манастиру. Ово је прва посета Српског патријарха манастиру Житомислићу после два и по века. Госте је 13. маја на железничкој станици у Мостару дочекао еп. Владислав са председником Црквене општине мостарске Миливојем Јелачићем и представником општинске комисије за верска питања Николом Поповићем. Са станице су се упутили у мостарску цркву, где се налази гроб митрополита Леонтија Радуловића. С леве стране у паперти је плоча са натписом:
„У страшним годинама 1941-1945. крвави усташки разбојници, слуге фашистичког окупатора, звјерски побише из Мостара и околине преко осам стотина Срба и Српкиња – цвијет наших домаћина, свештеника, мајки са њиховом нејачи.
У пећинама смрти и логорима истребљења, најсвирепије мучени, ватром пржени и камом касапљени ови праведници изгибоше само зато што су били Срби и православни.
Застани, хришћанине, добри човјече, брате и сродниче, и замисли се над овом спомен-плочом у овом светом храму. Нека она као жива буктиња гори за покој душа драгих покојника, али нека и покољењима казује шта се једном збило на овој мученичкој груди.”

После доксологије, у препуној цркви, еп. Владислав поздравио је патријарха и остале госте. Захвалио је патријарху што се одазвао позиву да посети Херцеговину, „да видите муку нашу и да на сутрашњој свечаности поделите радост нашу поводом успешног материјалног и духовног обнављања манастира Житомислића, који је вековима био духовни и национални центар Херцеговине”. У даљем излагању еп. Владислав је истакао да је 1967. година за епархију јубиларна, јер је пре две стотине година 1767. године митрополит Антим пренео седиште епархије из манастира Дужи у Мостар. Затим је говорио о познатим Мостарцима, о цркви Св. Тројице, о црквеној општини, српској школи, певачком друштву „Гусле”, о митрополитима Леонтију Радуловићу, Серафиму Перовићу и Петру Зимоњићу, о мостарским песницима, о страдању свештеника, монаха и народа у Другом светском рату, о сиромаштву епархије итд. Захваливши се на поздраву и изнетим историјским подацима, патријарх Герман је између осталога рекао да су му познати жртва и труд еп. Владислава на обнови страдале епархије Захумско-Херцеговачке и радосно исказао уверење: „Наше племе изгинути неће, наши двори пусти остат неће...” Затим је додао: „Ова омладина, ова деца доказ су да се у српском народу чувају велики и свети аманети предати од наших дивних предака. Чувају се и чуваће се, а ми као вође тога народа дужни смо да се жртвујемо, дужни смо до смрти да служимо Богу и своме роду, и да својим животом и својим радом потврдимо да смо заиста изданци оних великана који су почев од Немањића, стварали, зидали храмове, цркве и манастире, али и обделовали душу народну, која је најскупоценија и највећа вредност наша.”

У поподневним часовима патријарх је са пратњом отпутовао у манастир Житомислић. Бденије је служио и проповедао еп. Жички Василије. У беседи владика Василије каже: „Долазимо из великих светиња у велику светињу. Долазимо из Србије, а ја сам чуо, не од стотине или хиљада већ од стотина хиљада Срба из Босне и Херцеговине, да је зову св. мајка Србија. Ми опет, ево, долазимо у свету Босну и Херцеговину. Долазимо из два велика града, владика Шумадијски из Крагујевца који је дао 7.000 жртава у последњем рату, а ја из Краљева где је исто тако стрељано 5.000-6.000 православних Срба. Његова Светост долази из Београда, града мученика, за који су дате стотине хиљада жртава од како га Срби бране и у њему живе. Браћо и сестре, носимо вам поздраве и благослов из тих великих светиња наших и долазимо да се поклонимо овој светињи, да примимо благослов Божји у њој, да одамо поштовање стотинама жртава које су дате само у овој светињи, и последњим жртвама, монасима ове обитељи и свештеницима овога светог краја који су пали као жртве у последњем рату.”

Сутрадан је Његова Светост са архијерејима и свештенством служио Свету Литургију. За време Литургије у манастиру поздравио је Његову Светост патријарха и преосвећену господу архијереје домаћин еп. Владислав евоцирајући успомене из историје манастира, нагласивши да је Житомислић за Херцеговину оно што су Жича, Студеница, Пећ, Дечани, Манасија, Сопоћани и Милешева за Србију. Одговарајући на поздрав, патријарх Герман је изразио радост због дивног скупа и наставио: „Ја желим, пре свега, да захвалим драгоме брату Владиславу на поздраву и дочеку, али још више желим да му захвалим и да га похвалим за његове трудове, велике напоре и жртве које је учинио и које чини да у овој, Богом чуваној Епархији захумско-херцеговачкој, обнови пре свега светиње наше, а затим да у народу нашем обнови дух српски, родољубиви, православни, светосавски. За ово мало времена што сам с вама много сам видео и још више сам осетио, духом сам осетио, да овде живи вера православна, да овде живи дух светосавски, да овде живе и делују они велики идеали за које су преци наши и у смрт ишли с песмом на уснама, знајући да се жртвују ради добра нашег, ради очувања светлог имена српског и вере наше православне.”

Обраћајући се народу Његова Светост је тражио да живе у слози, да праштају, да држе постове, да испуњавају закон Божји, да рађају децу, која ће чувати наше светиње, да живе у љубави и миру са другим народностима и вероисповестима. „Не можемо бити срећни ако водимо међусобну борбу, већ ћемо бити срећни ако живимо у миру, слози и љубави. То вам говорим као Српски Патријарх, томе вас учим, то вам наређујем пре свега у име Божје, затим у име Светог Саве и у име многонапаћене и многострадалне Српске цркве и српског народа. Поштујте једни друге и односите се једни према другима отмено, достојанствено.” Патријарх је овај дан у име своје и еп. Владислава прогласио саборним даном манастира Житомислића: „да га сестринство овога манастира и цео православни народ у будуће као саборни дан држи, да се тога дана око ове светиње окупља, да се у њој Богу моли, да се сећа старе славе и да доводи овамо децу своју, којој ће предавати све то у свети аманет”. После Литургије патријарх Герман је осветио нови конак.

На свечаном ручку поред патријарха и његове пратње били су бискуп мостарски др Петар Чуле, са секретаром др Марком Перићем, изасланик реис ул улеме имам Бешлић, Мирко Петринић, в. д. председника комисије Босне и Херцеговине за верска питања, председник Матице исељеника Босне и Херцеговине, народни посланик Чедо Капор, председник Скупштине општине Мостар др Мухамед Мирица, др Душан Кашић, ректор београдске Богословије Св. Саве, Ристо Грђић, директор Патријаршијског управног одбора у пензији, представници многих црквених општина и херцеговачко свештенство.

Сутрадан је патријарх Герман са пратњом посетио Стон, место где је у време Св. Саве било седиште Хумске епископије. На остацима катедралне цркве Св. Богородице посетиоци су отпевали „Христос воскресе”. На повратку у Мостар гости су свратили у манастир Житомислић, где су се опростили са вредним сестринством. Опростивши се од свога домаћина еп. Владислава, увече су из Мостара отпутовали у Београд.

Из наведених података може се јасно закључити да је еп. Владислав за време дванаестогодишње архијерејске службе у Херцеговини обновио црквени живот, рукоположио значајан број богослова, оспособио за богослужење манастире и многе цркве и обновио монашки живот, посебно отварањем женских манастира.


Назад         Даље



 

ВЛАДИСЛАВ МИТРОВИЋ (1913-1992)

ЕПИСКОП ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ

РАД У ЕПАРХИЈИ ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКОЈ

ПОСЈЕТА ПАТРИЈАРХА ГЕРМАНА ЕПАРХИЈИ ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКОЈ

МИТРОПОЛИТ ДАБРОБОСАНСКИ И АДМИНИСТРАТОР ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ

РАД У ЕПАРХИЈАМА ДАБРОБОСАНСКОЈ И ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКОЈ

ПОСЈЕТЕ И КАНОНСКА СЛУЖЕЊА ДО 1980. ГОДИНЕ

ПОСЈЕТЕ И КАНОНСКА СЛУЖЕЊА ОД 1980. ГОДИНЕ

СМРТ И ПОГРЕБ