• Митрополит
  •   Митрополија
  •    Историјат
  •   Контакт
  •    Линкови
Биографија    Бесједе    Посланице    Говори и обраћањa
   Управна тијела    Палата Митрополије    Манастири    Храмови    Издавачка кућа
Кратки историјат    Митрополити    Сарајевска Богословија    Новомученици    Страдање цркве


 


Loading...

 

  

  Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава



08.11.2017.

МИТРОПОЛИТ ХРИЗОСТОМ У РОГАТИЦИ

Данас на дан успомене и празник св. великомуч. Димитрија Солунског Његово Високопреосвештенство г.г. Хризостом,  Митрополит Дабро-Босански посјетио је Рогатицу и у цркви Пресвете Тројице служио своју прву  арх. литургију у овоме граду. Са високопреосвећеним г.г. митрополитом саслуживали су протојереји-ставрофори Александар Топаловић и Новица Ћебић, протојереј  Предраг Масал, јереј Љубомир Пријовић и ђакон Стефан Андрић. Иако је данас радни дан црква Пресвете Тројице била је испуњена вјерницима који су се сабрали да по први пут да дочекају свог новог митрополита, учествују у светој литургији коју је он служио и чују његову бесједу.


У бесједи Високопреосвећени је истакао:
''...... Свети великомученик Димитрије Солунски толико је заволио Христа Господа да је цијелога себе, сав живот свој, жртвовао за Њега. Добро је он разумио ријечи Господа Исуса Христа, који је казао: ко живот свој изгуби мене ради и царства божијега сачуваће га. Да је свети Димитрије сачувао живот свој свједоци смо и ми сами, јер, ево послије толико вијекова милиони  хришћана широм свије славе њега – слугу божијег и жртву божију. .............. Он је исто тако добро разумио оно што малоприје чусмо из светога јеванђеља, а то су ријечи његовог  љубљенога Господа Исуса Христа који рече: ако мене прогнаше и вас је прогнати и додаде '' долази час када ће сваки ко вас убије мислити да Богу службу приноси''. И уистину римски цар осим  срџбе и гњева којим су дисали против Христа и хришћана, мислили да својим лажним боговима службу чине тако што ће што више и на што суровији начин мучити и убијати хришћане.  То се десило и св. Димитрију, Солунском војводи и високом официру 306. Године када ја безумни Максимијан предаде на смрт, а војници га узбодоше копљима. Из његових светих рана осим крви и воде потече свето миро. ............ Никакве почасти и овоземаљски положаји нису га могли одвојити од Онага који је њега као честитог и правдољубивог и богољубивог заволио......''   


Љетописац РаНиКо