• Митрополит
  •   Митрополија
  •    Историјат
  •   Контакт
  •    Линкови
Биографија    Бесједе    Посланице    Говори и обраћањa
   Управна тијела    Палата Митрополије    Манастири    Храмови    Издавачка кућа
Кратки историјат    Митрополити    Сарајевска Богословија    Новомученици    Страдање цркве


 


Loading...

  Препоручујемо





 

 Страницу одржава

Ф О Т О Г А Л Е Р И Ј А


05.03.2019.

СКОПАЉСКА ДОЛИНА
-Задушнице 2019-

Данас су Задушнице, дан када се сјећамо и молимо се за упокојене. Тмурно и тешко јутро свиће у Скопаљској долини. Кроз главу ми пролази мисао да ли ћемо имати са ким да се помолимо Господу за покој душа наших најмилијих. Преда мном слика Православног гробља у Чипуљићу. Не чује се ни људска ријеч ни птичији пој. Једино се чује тихи јецај црквеног звона за покој душе свих умрлих и пострадалих. Заиста, само наш Храм бди као посљедњи стражар над хумкама наших умрлих сродника. Слушам тужно звоно са још тужнијег мјеста које је некада врвило од живота Православног живља. Након одслуженог парастоса одлазим у Занасовиће, на мјесто вјечног починка 1 700 Срба страдалих у Другом свјетском рату.
Са Занасовића се поглед пружа према Горњем и Доњем Скопљу. Питома долина са воћњацима, ораницама, малињацима, пашњацима прошараним великим стадима оваца и Врбасом који буди посебан осјећај. Призор који одузима дах. Призор који ствара осјећај љепоте, живота и мира. Али, осјећаји варају човјека. Поглед вара човјека. Испред мене је јама! Буди ме глас учитеља Бранка Куштре и његов поклич: ,, За дом спремни!''. Буде ме језа и страх од тих ријечи које су страх сваког Србина. Већ видим како колона нејачи стоји пред Куштром који држи нож у руци и његовим усташама са маљевима и покушавам да схватим ту количину очаја и страха за живот свој и живот својих најмилијих. Тих крвавих дана јуна и јула 1941.године вршена су убиства Срба Скопаљске Долине, Купреса, Дувна, Ливна и Гламоча. Просто је немогуће да људски ум схвати свирепости и звјерства која су Срби тада пролазили. Једне јулске ноћи 1941.године учитељ Бранко Куштро пререза оштрицом свог сјајног ножа 400 српских вратова. Ти су нељуди ноћу  мучили и убијали беспомоћне Србе, а дању су те кољаче, обневидјеле од среће и злочина, исповиједали, причешћивали и опраштали им гријехе бугојански фратри Емануел Рајић и Силвије Франкович. Не могу а да не мислим како је то човјек човјеку могао да уради?

У мисли ми долази пјесма великог српског пјесника Јована Дучића:

Врбас

Носи,српска реко,крв наших синова,
Јер крваве реке свуда су наше међе;
Мачеви убица сви су истога кова-
Прими крв нејачи у светле ти пене,
Сто пута је за те и пре умирале:
Да је не полочу погане хијене,
Да не метну у њу отрова и кала.
Наше су победе и заставе наше
Твој велики завјет гордости и беса
Једине у теби што се огледаше,
И једина овде дигле до небеса.
Беше тада славна а сада си и света,
Певај све крваве кроз њиве и луге.
Наша звезда славе сада и даље цвета:
Пре свачи сужњи нег  ичије слуге.
Носи мора крви да их не покраду ,
Носи реко српска,крв невиних жртви:
Радосне победе хероји нам даду,
Али страшну правду извојују мртви.

Чујем глас своје петнаестогодишње ћерке која ме пита:,,Тата, зашто су ови људи убијани?''. Не могу јој дати ниједан други одговор до оног најједноставнијег:,,Зато што су били Православни Срби!''.
Гледам гробницу. Зарасла у грмље. На средини гробнице израсла врба петнаест метара у висину. По средини сломљена, пала, као да се клања мртвима. Палим свијећу и склањам је од вјетра који упорно дува. Желим да започенем парастос, али гдје да се окренем? Према спомен-плочи? На њој латиницом пишу имена пострадалих и још пише да су обиљежје подигли Удружење бораца НОР-а и грађани опћине Бугојно. Једном убијене поново убијају оваквим лажним натписима представљајући их жртвама фашистичког терора, а не жртвама својих комшија што једино и јесу.
Иако је поред мене над гробницом само једно дијете, јектенија за упокојене се никада није јаче чула: ,,Још се молимо за упокојење душа уснулих слугу Божјих, и да им се опрости сваки гријех вољни и невољни!''.
Још Скопаљском долином одзвањају ријечи:,,ГОСПОДИ ПОМИЛУЈ!'', иако су наше комшије, нажалост, у протеклом рату успјели да доврше оно што су 1941.године започеле. Скопаљска долина је прије протеклог рата имала око 16 000, а данас нешто мање од 160 Православних Срба.

   протојереј-ставрофор
    Славиша Д. Ђурић

   

Старије вијести 2018.г.


ПРОГРАМ СЛУЖЕЊА ЊЕГОВОГ ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВА МИТРОПОЛИТА ДАБРО-БОСАНСКОГ ГОСПОДИНА ХРИЗОСТОМА У ОКТОБРУ, НОВЕМБРУ И ДЕЦЕМБРУ МЈЕСЕЦУ 2018.ГОДИНЕ И ЈАНУАРУ 2019. ГОДИНЕ

Издвајамо

ЊЕГОВО ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВО
МИТРОПОЛИТ ДАБРОБОСАНСКИ
ГОСПОДИН ХРИЗОСТОМ

 


САБОРНИ ХРАМ РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У САРАЈЕВУ

Фото галерија Митрополије


Дабар - Издавачка кућа Митрополије


Нови број часописа "ДАБАР"

АРХИВА ЧАСОПИСА "ДАБАР"

АРХИВА ВИЈЕСТИ 2016.г

АРХИВА ВИЈЕСТИ 2017.г.

ВИЈЕСТИ ЈАНУАР; ФЕБРУАР; МАРТ 2018.г.