• Митрополит
  •   Митрополија
  •    Историјат
  •   Контакт
  •    Линкови
Биографија    Бесједе    Посланице    Говори и обраћањa
   Управна тијела    Палата Митрополије    Манастири    Храмови    Издавачка кућа
Кратки историјат    Митрополити    Сарајевска Богословија    Новомученици    Страдање цркве


 


Loading...

  Препоручујемо





 

 Страницу одржава

Ф О Т О Г А Л Е Р И Ј А


19.01.2019.

МОЛИТВЕНА  ОСМИНА ЗА ЈЕДИНСТВО ХРИШЋАНА  У САРАЈЕВУ

У катедрали срца Исусова у Сарајеву и у организацији Врхбосанске надбискупије данас је у Петак, 18. јануара 2019. године,  са почетком у 18:00 часова одржана молитва за јединство хришћана,  а у склопу молитвене осмине за јединство хришћана.

Молитву је предводио кардинал Господин Винко Пуљић, надбискуп врхбосански. Делегацију митрополије дабробосанске предводио је митрополит Господин Хризостом који је одржао следећу проповјед:

Ваша Узоритости Господине Кардинале,
Уважени свећеници и часни оци,
Браћо и сестре,

Ево нас и ове 2019. године Благости Господње на  молитвеној осмини за јединство хришћана. Прије свега, свима нама сабраним у овој катедрали у име нашег ЈЕДИНСТВА, за које се молимо,  желимо срећну и благословену Нову 2019. годину, - годину у којој све наше наде полажено на нашу једину истинску Наду  Христа Господа.
Ваша Узоритости,
Захвални смо Вама, као и вашим сарадницима на вишегодишњем залагању за наше хришћанско јединство, са свим нашим разликама и посебностима. Управо те различитости и посебности чине нас духовно богатима, али оне не би смјеле бити сметње нашем хришћанском једиснтву. На жалост оне то данас јесу, јер се на овим нашим просторима више  потенцира различитост, а пренебрегава се све оно што нас спаја и чини хришћанима.  Јединство мора почети изнутра из наших срца, из наших душа и наших бића.  Јединство не долази само од себе!  Неће као мана пасти са небеса. Неће га неко донијети и дати га нама! Не! Ми га морамо у Цркви изградити.
На жалост у сјени наших свакодневних реалности, свега онога што се свакодневно дешава међу нама и око нас, што свакодневно слушамо и гледамо, ове молитвене осмине за јединство хришћана дјелују анахроно и нереално.  И поред тих  обесхрабрујећих чињеница ми који вјерујемо у Онога који је све и сва Собом и у Себи ујединио и помирио морамо и требамо остати глас вапијућег у пустињи овога свијета и непрестано потсјећати и себе и друге на оно на што нас је Господ позвао, а то је да ЈЕДНО будемо!  
Вољели би кад би на нивоу цијеле Европе видјели позитивно настојање европских цркава у организацији КЕК-а да се хришћани међусобно приближавају, да барем симболично  заједничаре у  хришћанским вриједностима. Искрено, више смо него разочарани због нехришћанских односа који владају у некадашњој хришћанској Европи, односа и правних  регула које директно и драстично наше постојеће разлике још више увећавају и чине непремостивим.
Ваша Узоритости, Браћо и сестре,
Свети апостол Павле  јединство Хришћана базира на СЛОБОДИ и ЉУБАВИ и то из ралога да ни у првобитној Цркви није било потпуног јединства. За јединством се увијек трагало и молило. Оно нам је задано!  С једне стране били су хришћани из јудаизма, а с друге стране хришћани из паганства (многобоштва). Први су се  (хришћани из Јудаизма) позивали на старозавјетни Закон и јудејску традицију, а што је и природно, док су се други (хришћани из многобоштва) сјећали својих грчко-римских обичаја и традиција, а посебно своје философије, науке и културе на  које су били поносни. То је био не мали проблем првобине Цркве и он је дуго трајао, да би се интензивно обновио у  вијековима хуманизма и ренесане, дакле у периоду када се враћа у употребу древна грчка аксиома ανθροπος μετρον παντων (човјек мјерило свега) умјесто Богочовјек Христос мјерило свега.
Да би хришћане Галатије потрстрекао на слогу и јединство св. ап. Павле пише им па каже - браћо, ''ви сте на слободу позвани, само не (на) слободу за угађање тијелу, него да из љубави служите једни другима'' и додаје '' јер се сав закон испуњава у једној ријечи, (и то) у овој: љуби ближњега свога као себе самога'' (Гл. 3, 13-14)
О каквој то слободи говори св. ап. Павле? Да ли можда о фикивној слободи? Не, браћо и сестре, већ о слободи од сви личних окова и унутарних ограничења која окују и вежу човјека, и потпуно га заробе и онемогуће за примање   к себи равнога и другачијег. Заправо св. ап. Павле им пише из властитог искуства. Он - Савле- био је окован и везан оковима мржње да мрзи и зле ревности и убија хришћане. Сада, пошто га је Христос ослободио окова мржње и зле ревности он Галатима може посвједочити истину и рећи им у чему је њихов проблем.  Конкретно св. ап. Павле говори да хришћане из јудаизма спријечава у ЈЕДИНСТВУ са другима сјећање на старозавјетни закон и поново их заробљава.  Да је ријеч о старозавјетном ЗАКОНУ потпуно је јасно из ријечи ''јер се сав ЗАКОН испуњава у једној ријечи: љуби ближњега свога као себе самога''. 
На нашу жалост, хришћани савремени Европе, а посебно нашег Балкана, сами себе заробљавамо и окивамо неким нашим законима гријеха, неким нашим истинама, неким нашим искључивостима. Заборављамо на овај узвишени позив да будемо СЛОБОДНИ слободом којом нас је Христос ослободио и  да можемо једни друге љубити као сами себе!  Све нам је постало прече од Христа Господа, од нашег ближњег и од обичног човјека за којега је Христос рекао ''ко прими једнога од ових најмањих Мене је примио''.
Слобода од самога себе је најтеже освојива слобода.  Да човјек ослободи себа-самога од окова егоизма и гријеха уистину је тешко и мукотрпно. Још је то теже, па чак и немогуће постиће кад се лични егоизам и гријех појединца, или појединаца пребаце на поље  мање или веће Заједнице, Друштва. Тада колективни егоизам постаје национални, политички, друштвени идентитет. У таквим условима чак и гријех, па и онај највећи попут злочина,  постаје јунаштво или хероизам.  То св. ап Павле у овој посланици назива ''слободом за угађање тијелу'' односно тјелесним или материјалним стварима.
ЉУБАВ као стуб хришћанског јединства је она божанска љубав којом Бог завоље и љуби свијете без ралике. Бог Љубави, Оваплоћена Љубав Божија Господ наш Исус Христос потсјећа нас на то па каже да Он - Отац наш небески ''својим сунцем обасјаве и зле и добре; и даје кишу праведнима и неправеднима'' (Мт. 5, 45) Љубав ослобађа човјека. Стекнимо ЉУБАВ Христову која ће нас  ослободити за ЈЕДИНСТВО. Завршајаући химну љубави св. ап. Павле поручује подјељеним коринћанима па каже: ''Држите се љубави..'', која ''никад не престаје''!
Интересна љубав, односно љубав због неког интереса илити добити, искучује божанску љубав и у супротности је са истом.  На то нас потсјећа сам Господ Исус Христос ријечима: ''Јер ако љубите оне који вас љубе, какву плату имате?'' И додаје: '' ''Не чине ли тако и цариници?'' (Мт.5,46) Дакле, божанска љубав превазилиази наше људске критерије и наша мјерила.
Ваша Узоритости,
Браћо и сестре,
Завршавајући ово наше кратко обраћање желимо попут Светог апостола Павла поручити свима нама: Држимо се љубави! и старајмо се да наше хришћанско ЈЕДИНСТВО градимо свезом љубави, знајући да ће нас Господ  препознати као синове и кћери Његове љубави. Амин.                                          

ФОТОГАЛЕРИЈА

   

Старије вијести 2018.г.


ПРОГРАМ СЛУЖЕЊА ЊЕГОВОГ ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВА МИТРОПОЛИТА ДАБРО-БОСАНСКОГ ГОСПОДИНА ХРИЗОСТОМА У ОКТОБРУ, НОВЕМБРУ И ДЕЦЕМБРУ МЈЕСЕЦУ 2018.ГОДИНЕ И ЈАНУАРУ 2019. ГОДИНЕ

Издвајамо

ЊЕГОВО ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВО
МИТРОПОЛИТ ДАБРОБОСАНСКИ
ГОСПОДИН ХРИЗОСТОМ

 


САБОРНИ ХРАМ РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У САРАЈЕВУ

Фото галерија Митрополије


Дабар - Издавачка кућа Митрополије


Нови број часописа "ДАБАР"

АРХИВА ЧАСОПИСА "ДАБАР"

АРХИВА ВИЈЕСТИ 2016.г

АРХИВА ВИЈЕСТИ 2017.г.

ВИЈЕСТИ ЈАНУАР; ФЕБРУАР; МАРТ 2018.г.