Loading...

 

 

 Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава

Обраћање на Васкршњем пријему у предсједничкој резиденцији Конак - Сарајево, април 2007

Ваше еминенције,
Ваше екселенције,
Даме и господо,

Дозволите нам да се у овом свечаном тренутку свима присутнима топло захвалимо на доласку и учешћу у овој нашој заједничкој свечаности и прослави празника Христовог Васкрсења.

Ми, хришћани, данас заједно славимо успомену на Христово Васкрсење – славимо успомену на највећег и најзначајнијег Путника кроз овај свијет. Он свима чини част и клицу његових заслуга за нас носимо у себи.

У овоме свијету све су трагедије сличне и међусобно личе као јаје јајету. Тадашња вјерска и политичка приказивања живота и рада невиног Христа, са чистом једноставношћу и данас буде велика осећања у вјерујућим народима. Његова трагедија, коју му је приредио човјек, била је велика и потпуна. Он је, Својом смрћу и васкрсењем, роду људском подарио слободу од гријеха, смрти и ђавола. То је оно по чему је овај Празник увијек био и до данас остао Празник над празницима.

Као што је Христос стварао своје јунаке и нама је, Својим васкрсењем, дао да стварамо своје заједничке јунаке у колосалној величини, да препознајемо нашу браћу свих народа у Босни и Херцеговини и живимо духом нашег заједништва да би нам, по ријечима Псалмопјевца „душа почивала у добру и потомство наше наслиједило земљу“ (Пс 24,13).

Оно што ми сви данас очекујемо јесте ослобођење од невоља које су присутне у Босни и Херцеговини. Исто тако очекујемо и од међународне заједнице да и даље помаже изградњу мира. Заиста, никоме не би толико доликовала благодарност него нама, а Христос је рекао да „љубав покрива мноштво гријехова,“ па ће покривати и све наше заједничке гријехове.

Несумњиво, у примјерима наших предака можемо наћи одговор и за данашње тешке прилике у којима се налазимо, „када нам је помућено око и узнемирена душа и тијело“ (Пс 30,9). Проблеми се рјешавају љубављу према свима и тако ћемо остати људи.

Покажимо своју вјеру у Бога онда када нам је тешко, а вјера у Бога јесте чврсто увјерење да Његова моћна рука води историју и Босне и Херцеговине, те да Богу ништа није непознато, нити је од ко од њега заборављен.

Дозволите ми да у вези са наведеним поменем онај пример који наводи Марко Миљанов: „Младић је с леђа пуцао у старца да га убије и опљачка. Није га убио већ тешко ранио. На суду му старац опрашта рекавши: „Младић је већу штету учинио самоме себи, неголи мени староме.“ Замислите колико је тај старац бринуо о спасењу туђе душе! На такве примјере требамо и ми да се угледамо.

Да завршим овај поздрав и Васкрслог Господа замолим: Благослови, Господе, све који су сада сабрани на овом пријему! Благослови оне који гаје слободу, што је дио Твоје љубави, и који све људе мире, затим све законодавце пред којима се оживљавају велике идеје и нама приближавају два велика начела: Љубав и Правда.

Све вас поздрављамо древним поздравом Празника:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ И ЗАИСТА ВАСКРСЕ!