Loading...

 

 

 Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава

Др НЕКТАРИЈЕ КРУЉ (1879-1966)


ЕПИСКОП ЗАХУМСКО-РАШКИ


Митрополит Нектарије је рођен 30. новембра 1879. године у селу Поцрњу код Љубиња, у Херцеговини, од побожних и честитих родитеља Вукана и Виде рођ. Милошевић. Био је пето дете по рођењу. На крштењу је добио име Никола. Основну школу је завршио у месту рођења. Гимназију са испитом зрелости завршио је у Мостару 1903. године. После гимназије уписао се у Богословију у Рељеву, коју је окончао 1907. године са одличним успехом. По свршеној богословији постављен је 1. новембра 1907. године за секретара Црквеног суда у Мостару. На овој дужности провео је пет година, до 1912. године. За то време студирао је права у Бечу и Загребу. Одбранивши докторску дисертацију, промовисан је 1911. године за доктора правних наука.

Никола је рукоположен у чин ђакона 19. августа 1912. у Мостару, а за свештеника на Васкрс 1913. године. Треба напоменути да је он био свештеник у целибату. Као свештеник положио је катихетски испит и предавао веронауку у Гимназији у Мостару. До избијања Првог светског рата, као истакнути национални радник, доживљавао је разне непријатности од аустријске власти, а после Сарајевског атентата ухапшен је у Трсту, где се затекао на путу.

Током Првог светског рата предавао је две године веронауку у Гимназији у Бихаћу, затим у Тузли, такође две године, где је дочекао ослобођење. После рата постављен је за професора Богословије у Сарајеву, где је остао три године. У чин протопрезвитера је произведен 8. септембра 1920. године. Из Сарајева прелази у Богословију у Сремским Карловцима; овде је једно време био професор, потом и ректор. Из Карловаца је премештен у Призренску богословију, у којој је вршио дужност ректора шест месеци. Одавде одлази у Богословију у Битољ, где је две године обављао дужност ректора.

Као професор и ректор био је омиљен како међу колегама тако и међу ученицима. Добар организатор, лако је успостављао контакте и имао смисла за шалу. Избор за епископа Захумско-Рашке епархије 16/29. новембра 1925. године затекао га је на дужности ректора Битољске богословије.

Монашки постриг Никола је примио 14/27. марта 1926. године у манастиру Светог Наума добивши име Нектарије. Монашење је извршио архимандрит Венијамин, професор Охридске гимназије. Духовни отац му је био охридски епископ Николај (Велимировић). Сутрадан 15/28. марта на архијерејској Литургији у манастиру Светог Наума у чин архимандрита произвео га је епископ Николај. Наречење новог епископа је било 15. маја 1926. године у Београду. Присутни су били патријарх Димитрије и епископи: Јосиф Битољски, Михаило Шабачки, Јован Захумско-Херцеговачки и Мардарије Америчко-Канадски. Сутрадан 3/16. маја хиротонисан је за епископа у Саборној цркви у Београду. Хиротонисао га је патријарх Димитрије (Павловић) уз саслужење епископа: Јосифа Битољског и Јована Захумско-Херцеговачког, осам свештеника и два ђакона. После хиротоније патријарх је поздравио новог епископа и предао му архијерејски жезал. Потом је нови епископ изговорио прву архијерејску беседу, у којој је између осталога рекао: „О Боже, који видиш дубину срдаца и познајеш сваку помисао, који си 'дивен бо свјатих своих' (Пс. 68, 35), који си услишао преплашени глас пророка Мојсеја, кад Ти је рекао 'Господе пошљи онога, кога требаш да пошаљеш' (Исх. 4, 13), и сада Господе нека буде воља Твоја. И ради народа Твога даруј благодат овој служби и изврши силу своју у овој слабости, те ми даруј снаге и издржљивости, да са успехом пасем Твоје стадо и приносим Ти бескрвну жртву; дај ми крепости, да чврст у вјери, чврст у нади, чврст у љубави могу до конца свога живота вршити ову свету и Теби милу службу, како бих могао, када дође вријеме мога одласка рећи са Апостолом 'Подвигом добрим подвизахсја, теченије скончах, вјеру собљудох' (Тим. II 4, 8). А кад си ме Боже до сад удостојио своје милости и доброте, буди ми и од сад помоћник и заштитник у ревносном Ти служењу и проповиједању Св. Јеванђеља, тога извора и најсавршенијег идеала човјечијег живота.”

На крају беседе изражава радост што је изабран за епископа епархије Захумско-Рашке, која се убраја међу прве епископије, основане још од Св. Саве. „Пастирска ће ми служба у толико бити лакша, што ће ме молитвама и заступством пред престолом Свевишњега помагати и кријепити дух Св. Саве и мога земљака, чудотворца Св. Василија Острошког, и што долазим међу своју браћу, гдје се људи не цијене по богатству, већ по чојештву и јунаштву и гдје је морал народа висок и љубав према православној вјери јака и непоколебива.”

Истог дана када је хиротонисан издат је краљев указ којим се епископ др Нектарије поставља за епископа упражњене епархије Захумско-Рашке. Устоличење је било одложено на молбу епископа Нектарија до завршетка школске године због ректорске дужности. Устоличен је на Петровдан 29. јуна/12. јула у Саборној цркви у Никшићу.

У име Светог архијерејског синода устоличење је извршио Црногорско-Приморски митрополит Гаврило (Дожић). Присутни су били: краљев изасланик пуковник Милинко Влаховић, изасланик Министарства вера ректор Сарајевске богословије др Тома Поповић, изасланик великог жупана Зетске области Милован Џаковић.

У време ступања на трон Захумско-Рашких епископа владика Нектарије је био у најбољим годинама и пуној духовној и физичкој снази. Прошао је судско-административну и духовно-просветну службу, што је било корисно за Цркву уопште, а поготово за поверену му епархију. Као Херцеговац знао је карактер и духовне потребе поверене му пастве, што је један од услова за успех у архипастирском раду.

На епархији Захумско-Рашкој остао је непуне две године. Какав је био пастир види се из његове Божићне посланице из 1928. године, у којој поздравља свештенство и народ и указује на неродне и гладне године као последицу и казну што се не испуњавају Христове заповести и што се не живи по науци Христовој. Затим призива народ да више ради, а особито да штеди; јер ко штеди, пријатељ је себи и својима. Осуђује моду, луксуз и туђе обичаје, говори против раскошног расипања приликом свадби и подушја. На крају посланице, владика се опрашта са својом паством јер је потреба Цркве да на другом месту продужи своју архипастирску службу и рад.

 

 Даље



 

Др НЕКТАРИЈЕ КРУЉ (1879-1966)

ЕПИСКОП ЗАХУМСКО-РАШКИ

ЕПИСКОП ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКИ

РАД ЗА ВРИЈЕМЕ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА

РАД НАКОН ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА

МИТРОПОЛИТ ДАБРОБОСАНСКИ

СТРАДАЊЕ ОД КОМУНИСТА

РАД У МИТРОПОЛИЈИ

СМРТ И ПОГРЕБ