Loading...

 

  

 Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава

НАСЉЕДНИЦЕ САРАЈЕВСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ

ДУХОВНА АКАДЕМИЈА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ И БОГОСЛОВИЈА СВЕТОГ ПЕТРА САРАЈЕВСКОГ У СРБИЊУ


Прва седница Матице Духовне академије одржана је 13. септембра 1994. године, што практично представља и прву седницу Духовне академије. Матицу је именовао Свети архијерејски синод у саставу: митрополит Црногорско-Приморски др Амфилохије, редовни професор Богословског факултета у Београду, епископ Захумско-Херцеговачки др Атанасије (Јевтић), редовни професор Богословског факултета, именован за ректора Духовне академије, протођакон др Прибислав Симић, редовни професор Богословског факултета, епископ Жички Стефан, председник Просветног одбора Светог архијерејског синода, и проф. др Жарко Видовић, пензионисани професор Универзитета. Поред чланова Матице седници је присуствовао и митрополит Дабробосански Николај.

До свечаног отварања Духовне академије урађен је наставни план, који је одобрио Свети архијерејски синод 28. септембра 1994. године. Свечано отварање било је на дан Покрова Пресвете Богородице 1/14. октобра 1994. године. Свету Литургију служио је митрополит Црногорско-Приморски Амфилохије, изасланик Светог архијерејског синода, који је отворио школу, уз саслужење митрополита Дабробосанског Николаја, епископа Жичког Стефана, епископа Милешевског Василија и епископа Захумско-Херцеговачког Атанасија, са више свештеника и ђакона. На Литургији су били присутни представници власти Републике Српске: Никола Кољевић и Биљана Плавшић, потпредседници Републике Српске, академик проф. др Војислав Максимовић, ректор Универзитета у Српском Сарајеву, Драган Давидовић, министар вера, проф. др Љубомир Зуковић, министар за образовање, науку и културу, Љубиша Владушић, комесар Комесаријата за избеглице, академик проф. др Бориша Старовић, декан Медицинског факултета у Србињу, председници скупштина и извршних одбора свих општина са подручја српске Херцеговине, други гости, као и први уписани студенти (њих 14), којима ће ректор Академије епископ Захумско-Херцеговачки Атанасије поделити индексе.

Истог дана одржана је друга седница Матице професора Академије на којој су предмети на првој години студија поверени следећим професорима: Свето писмо Старог завета и патрологија епископу Атанасију; увод у богословље и еклисиологија (организација) са мисијом митрополиту Амфилохију; литургика проф. др Прибиславу Симићу; историја философије проф. др Жарку Видовићу; Свето писмо Новог завета митрополиту Николају; етика мр Јовану Цветићу, предавачу на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Либеритивилу; црквенословенски језик протојереју-ставрофору Лазару Васиљевићу, који је истовремено изабран за секретара Духовне академије.

Прота Лазар Васиљевић је од самог оснивања Духовне академије са митрополитом Николајем улагао огроман труд у организовање школе.

Судбина је доделила Духовној академији да под своје сводове прими прогнану Богословију из манастира Крке као и један разред Призренске богословије, када је овој школи услед рата онемогућен рад у Призрену. Године 2000. отворен је поново први разред у манастиру Крки. Међутим, Богословија у Србињу је наставила рад под именом „Богословија Св. Петра Сарајевског”. Данас под сводовима Духовне академије раде две школе наследнице славне Сарајевске богословије: висока и средња и обе су интернатског типа. На Духовној академији данас студира око 300 студената, док у четворогодишњој богословији има преко 100 ученика.

Из здравствених разлога први ректор-декан Духовне академије епископ Атанасије је 1998. године поднео оставку. За његовог наследника изабран је протојереј проф. др Предраг Пузовић, док је еп. Атанасије продужио да држи наставу у Академији до 18. септембра 1999. године, када је поднео оставку и на ту дужност. Прва брига новог ректора-декана била је да се све катедре попуне професорима са универзитетским звањима. Пошто се радило по Уредби Богословског факултета, приступило се изради Основне уредбе о Духовној академији. Уредба је завршена у кратком року и њом су регулисане основне, магистарске и докторске студије. Одобрена је од Светог архијерејског сабора Српске Православне Цркве и од Универзитета у Српском Сарајеву. Приликом усвајања Уредбе од Универзитета у Српском Сарајеву препоручено је да се у наставни план и програм основних студија уврсти српски језик и српска књижевност, што је и урађено. Пошто се увећао број студената 2001. године организована је и студенска служба.

Одмах по отварању Академије почело се са прикупљањем књига за библиотеку. Књиге су добијане: поклонима, путем прилога и куповином. Међу највеће дародавце књига спада господин Светислав Мандић, који је поклонио 2.624 књиге. Овде треба поменути поклоне Историјског института САНУ, Византинолошког института у Београду и Института за књижевност и уметност Београд. Највеће заслуге за увећање библиотечког фонда припадају митрополиту Николају. Захваљујући њему добијена су сва издања Руске цркве и купљени у Грчкој комплети дела Светих отаца. Око сређивања библиотеке огроман труд је уложио мр Бранислав Кончаревић, асистент Духовне академије. Данас библиотека броји око 30.000 наслова.

У Духовној академији се свечано прослављају Свети Сава и патрон школе Свети Василије Острошки, када се студентима и ученицима додељују награде за израђене светосавске темате.

Први студенти су дипломирали 1999. године. Дипломе су уручене на дан славе – Светог Василија Острошког. Прву диплому је уручио митрополит Николај, потом су дипломе уручили ректор Универзитета у Српском Сарајеву академик проф. др Бориша Старовић и ректор-декан Духовне академије проф. др Предраг Пузовић.

Духовна академија је организовала неколико веома успелих научних скупова: Личност и дело еп. Николаја Велимировића 1996; Православни дух у српској књижевности 1997; Хиландар у српској књижевности, науци и уметности 1998; 650 година Саборског светогорског томоса (1351-2001), где је централна тема била личност и учење Св. Григорија Паламе 2001. године. На последњем научном скупу узели су учешће познати професори из Грчке, Русије и Француске. Духовна академија издаје професорски Годишњак и студентски часопис Нови Источник.
За успешан рад Академија је одликована највишим државним одличјем, Орден Његоша, 2001. године од председника Републике Српске и Граматом митрополита Дабробосанског Николаја.

Академију је посетио патријарх Српски Павле и скоро сви епископи Српске Православне Цркве. Октобра 2002. године Академију је посетио архиепископ Ростовски Пантелејмон.

Духовна академија Светог Василија Острошког и Богословија Св. Петра, митрополита Сарајевског данас су савремено опремљене школе. Поред кабинета за стране језике, поседују компјутерски центар, салу за спорт и рекреацију и веома леп амфитеатар. Највећи недостатак је започети а неизграђени храм Светог Василија Острошког. Када једног дана буде изграђен овај храм, школа ће заблистати пуним сјајем.

На Духовној академији у Србињу дипломирало је до сада око петнаест студената, а очекује се у току ове године још толико. Ово је једина висока богословска школа на простору Републике Српске. Њено оснивање се показало потпуно оправданим, јер је потреба за факултетски образованим богословима велика, посебно откако је у школе уведена верска настава.