Loading...

 

  

 Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава

НАСЉЕДНИЦЕ САРАЈЕВСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ



ПРИПРЕМЕ ЗА ОСНИВАЊЕ ДУХОВНЕ АКАДЕМИЈЕ

Митрополит Владислав је умро 13. септембра 1992. године. Исте године за митрополита Дабробосанског је изабран Николај (Мрђа), дотадашњи еп. Далматински. У овом тешком ратном времену митрополит Николај, који је стекао велико просветно искуство као дугогодишњи професор и ректор Богословије у манастиру Крки у Далмацији, стрпљиво ради на проналажењу места и објеката за отварање Духовне академије. Захваљујући упорности митрополита Николаја и разумевању власти Републике Српске о потреби такве школе, нађено је решење да се школа отвори у објектима женског затвора у насељу Велечево код Фоче. Ово решење је одобрио и Свети архијерејски сабор. Одлуку Светог архијерејског сабора митрополит Николај је саопштио на дан градске славе Србиња (Фоче) – Пренос моштију светога оца Николаја 22. маја 1993. године на састанку цивилних, војних и политичких власти. На састанку је одлучено да се на првој наредној седници изабере Одбор за оснивање Духовне академије. Неколико дана касније на седници СО Фоча донета је одлука о оснивању Духовне академије као и Одбора који ће ту одлуку реализовати. Председник Одбора је био академик проф. др Војислав Максимовић.

Прва седница Одбора Скупштине општине Фоча за оснивање Духовне академије одржана је 20. јула 1993. године. Чланови Одбора су пре седнице посетили објекте у насељу Велечево. Потом је одржана седница у згради старе вероисповедне школе поред цркве. На седници је изабрано једно уже тело на челу са академиком проф. др Војиславом Максимовићем, које је требало да припреми све што је било потребно за отварање Духовне академије. У име Цркве, у раду седнице су узели учешће: митрополит Николај, еп. Бачки Иринеј, члан Светог архијерејског синода задужен за питања просвете, и протојереј др Димитрије Калезић, декан Богословског факултета у Београду.

За отварање Духовне академије била је заинтересована Република Српска, што је убрзало припремне радње око отварања школе. Одбор за оснивање Духовне академије у Фочи обавестио је о својим одлукама Министарство вера Републике Српске. У циљу бржег реализовања договореног плана Министарство за образовање, науку и културу именовало је у Одбор свога инспектора Миленка Лужајића. Затим је СО Фоча поднела захтев Министарству правосуђа и управе на Палама за сагласност „да се са дотадашњег носиоца права коришћења некретнина у друштвеној својини, КПД Фоча изврши пренос права на Духовну академију: објеката и ограде, уписаних у поседовном листу бр. 441 КО Фоча на СО Фоча без накнаде, ради смештаја и рада Духовне академије”. Министарство правосуђа је 22. октобра 1992. године предложило Влади Републике Српске да даде сагласност за пренос без накнаде само зграде женског затвора као и неопходног земљишта за нормалан рад школе. Влада Републике Српске, узевши у обзир одлуку СО Фоча, дала је на располагање Српској Православној Цркви, односно митрополији Дабробосанској, за рад Духовне академије цео комплекс објеката са инвентаром и пет дунума земљишта. Према одлуци Министарства просвете Духовна академија ће бити у саставу Универзитета у Српском Сарајеву, чиме је Универзитет преузео бригу у обезбеђивању материјалних средстава за школу. Напомињемо да је ово засада једина високошколска установа у Помесној Српској Православној Цркви која је у саставу Универзитета.

Пошто је држава донела одлуку да се комплекс зграда на Велечеву уступи Српској Православној Цркви, Свети архијерејски сабор је јуна 1994. године донео и коначну одлуку о отварању Духовне академије у поменутом месту. Преостало је да се из објеката исели војска Републике Српске и да се приликом исељавања сачувају објекти и инвентар од оштећења. Пошто се војска иселила, уз помоћ радних организација из Србиња (Фоче) и околних градова приступило се опремању објеката за рад школе. Тако је за потребе богослужења привремено адаптирана једна просторија у капелу посвећену Светом Василију Острошком, под чијом молитвеном заштитом се налази школа. Неколико година касније су изливени темељи храма посвећеног Св. Василију Острошком, који је пројектовао архитекта др Љубиша Фолић, професор Духовне академије. Радови су обустављени због недостатка финсијских средстава.