Loading...

 

  

 Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава

ВАРЛААМ
епископ дабарски
око 1557.


У Сопоћанском поменику помиње се епископ дабарски Варлаам. Као први архијереј дабарски након обновљења Пећке патријаршије, резидирао је у манастиру Бањи, одакле је седиште епархије пренето у Сарајево тек после Сеобе 1690. године. Пре него што је постао епископ дабарски, био је егзарх пећког патријарха за Далмацију.

СИМЕОН
митрополит дабро-босански
1573.


Симеон је у науци познат захваљујући једном његовом писму упућеном јеромонаху Гаврилу у Далмацији. Писмо је потписао као „митрополит дабро-босански, зворнички, клишки и целе Далмације". Митрополит Симеон се потписао и као „зворнички" јер је себе сматрао егзархом Босне и Далмације.

ЈОСИФ
митрополит дабарски
пре 1575.


После смрти митрополита дабарског Никанора на катедру дабарских митрополита дошао је митрополит Јосиф. О смрти митрополита Јосифа у манастиру Бањи, 15. маја 1575. године, сачуван је запис у псалтиру са последовањем Виценца Вуковића из 1561. године.

ГАВРИЛО (Аврамовић)
митрополит дабро-босански
пре 1578 - 1588.


Митрополит дабро-босански Гаврило управљао је Дабро-босанском епархијом из манастира Рмња, из кога је, заједно са монасима, морао избећи. Не зна се тачно када је напустио Рмањ и прешао у Хрватску. Пошто се његов наследник Аксентије помиње 1589. године, сеоба је свакако уследила пре тога. Наиме, 1578. године митрополит Гаврило је, као егзарх пећког патријарха поставио новог игумана манастира Крке. Иначе, за име митрополита Гаврила се везује подизање манастира Гомирја и обнова манастира Марче.

ПЕТРОНИЈЕ
митрополит дабро-босански
1578-1589.

Када је митрополит дабро-босански Гаврило (Аврамовић) прешао у аустријску царевину, на катедри га је заменио митрополит Петроније који се помиње 1578. године. Њему је
извесна попадија Даница поклонила крст „на просвећење свете цркве дабарске". Крст је недавно пронађен у манастиру Бањи.
О митрополиту Петронију знало се и раније „али без утврђеног времена живљења. Сада не само што се зна када је митрополит Петроније управљао својом дијецезом, већ овај крст представља један од доказа да је и после митрополита Јосифа, за којег се сматрало да је био последњи дабро-босански епископ који је столовао у Бањи, седиште митрополије и даље било при цркви Св. Николе Дабарског".
Митрополит Петроније помиње се и у Поменику манастира Грабовца у Будимској епархији, али без титуле. После њега помиње се митрополит Авксентије, такође без титуле, а познато је да је Петроније на катедри Дабро-босанске епархије наследио Авксентија управљајући њоме у времену од 1589. до 1610. године."

АКСЕНТИЈЕ
митрополит дабро-босански
1589-после 1610.


Први помен о митрополиту Аксентију имамо на панегирику који је написан у манастиру Озрену „у првој години свеосвећеног митрополита дабарског кир Авксентија" 1589. године. Митрополит Аксентије је био велики књигољубац и приложник манастира. Тако је 1590. преписан минеј за новембар, 1592. у манастиру Ломници јеванђеље, а у манастиру Озрену Метафраст. Манастиру Ваведења пресвете Богородице у Кратову и „своме старцу Макарију" поклонио је рукописни октоих. Последњи помен о њему имамо од 18. маја 1601. године, када је приложио ћелији светога Јована Крститеља у Кошчанима „душепотребну књигу” литургију.

ТЕОДОР
митрополит дабро-босански
1601-1619.


Митрополит Теодор се помиње у запису на књизи коју је за његово време написао у манастиру Липље монах Данило. Помиње се затим у запису на Панегирику писаном 1614. од стране монаха Аверкија.

МАКАРИЈЕ
митрополит дабарски
1620.


Помиње се у запису на кивоту манастира Ораховице 1620. године. Наиме, кивот је сачињен „въ дны въсеωсосвещеннωмъ патрїархоу пекскомъ кvр Паїсею и митрополїту дъбърскωм кvр Макарїю." Није познато да ли је остао на катедри дабарских митрополита до 1628. године, када се на тој катедри већ налази митрополит Исаија.

ИСАИЈА I
митрополит босански
1627-1635.


Митрополит Исаија помиње се први пут у вези са куповином октоиха. Њега је за десет гроша купио поп Божо за време, митрополита босанског кир Исаије Хаџије". Други помен о митрополиту Исаији имамо поводом његовог поклона – игуманског стола – манастиру Хиландару. В. Ћоровић назива Исаију „бањским", вероватно по месту у коме је резидирао. За време митрополита Исаије „списа се и понови" једна књижица рукама Захарије Возушчана.

ГАВРИЛО (Предојевић)
митрополит босански
до 1638.


Манојло Грбић у књизи Карловачко владичанство, књ. I, помиње Босанског митрополита ГАВРИЛА (ПРЕДОЈЕВИЋА), који је 1638. године са ђаконом Савом Станисављевићем прешао из манастира Рмња у Хрватску и настанио се у манастиру Марчи.

ИСАИЈА II
митрополит босански
1640-1655


У турском дефтеру насталом у времену између 1640 и 1655. године помиње се Исаија за кога се каже: „Умро је монах Исаија који је био архиепископ. Зато је, на основу пећког патријарха, пређашњи берат дат монаху именом Лонгин". Берат је издат 31. октобра 1655. године, што значи да је митрополит босански Исаија II умро пре октобра месеца 1655. године.

ЛОНГИН
митрополит дабро-босански
1656-1666.

Први познати нам митрополит после Исаије, митрополита дабро-босанског (1628-1635), јесте Лонгин, о коме имамо доста оскудне податке. Резидирао је у манастиру Бањи. У Сарајево је долазио приликом канонских посета. За његово време, у априлу 1658, почело је зидање нове цркве у Сарајеву, јер је стара изгорела у пожару 1656. године. „Пошто је црква саграђена и одбор предао рачуне и 'простио се', скупио се опет сав народ и саборисао са благословом митрополита Лонгина. На сабору је установљено шта од црквених прихода има ићи цркви, а шта свештеницима, изабрана су тројица 'синова црковних клисархи' за 1658/9. годину и предавани су им сви сасуди по инвентару".

ХРИСТОФОР
митрополит дабро-босански
1666-1681.

Христофор је постао митрополит дабро-босански 1666. Помиње се у запису у једном јеванђељу које је оковано у Београду 1668. године „въ в'торое лето владичества светеишаго митрополита нашего босанскаго кїр Христофора". „Чини се да је Христофор боравио у Пиви, јер се два пута спомиње како су му тамо долазили општински људи" из Сарајева.



Назад         Даље