Loading...

 

  

 Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава

КРСТОПОР
епископ дабарски
XIII век


Крстопор (вероватно му је право име било Христофор) као дабарски епископ помиње се у низу архијереја ове епархије у Пљеваљском синодику православља и сем имена ништа се друго не зна ни о њему, а такође ни о петорици његових наследника.

ЈОАНИКИЈЕ
епископ дабарски
пре 1292.


Епископ Јоаникије помиње се у Пљеваљском требнику као дабарски епископ иза Крстопора (Христофора?), а пре Методија.

МЕТОДИЈЕ I
епископ дабарски
крај XIII века


У Пљеваљском синодику православља помиње се као трећи по реду епископ дабарски. Сем имена, ништа друго о њему не знамо.

НИКОЛА I
епископ дабарски
1284-1292.


У Пљеваљском синодику дат је попис девет дабарских епископа. По томе попису Никола заузима четврто место.

ЈОВАН I
епископ дабарски
XIII век


У Пљеваљском синодику православља се као наследник епископа Николе помиње Јован I, као пети по реду епископ дабарски. О њему се ништа друго не зна.

СПИРИДОН
епископ дабарски
између 1286. и 1292.


Епископ Спиридон се помиње у попису дабарских епископа у Пљевљском синодику православља после епископа Јована, између 1286. и 1292. године.

ИСАИЈА I
епископ дабарски
1281-1291


Епископ Исаија I помиње се у Пљеваљском синодику православља међу умрлим архијерејима дабарским као седми по реду епископ, после епископа Спиридона, а пре епископа Јована, са узгласом „вечнага паметь".

ЈОВАН II
епископ дабарски
после 1286.


Епископ Јован II помиње после 1286. године, а из Пљеваљског синодика православља види се да је био непосредни наследник епископа Исаије.

ЈОВАН III
епископ дабарски после
1286-1292.


У Пљеваљском синодику православља на деветом месту, иза Јована II, налази се име епископа дабарског Јована III, о коме сем имена ништа друго не знамо.

ГАВРИЛО
епископ дабарски
XIII век


Помиње се у једном позном акатисту Св. Сави са епитетом „кротки Гаврило".

ИСАИЈА II
епископ дабарски
крај XIII века

У Пљеваљском синодику православља међу живим архијерејима помиње се епископ дабарски Исаија II. Као епархијски архијереј истакао се у искорењивању богумилске јереси.

ЈОВАН IV
епископ дабарски
1301-1317.


Епископ Јован IV дошао је за дабарског епископа после епископа Исаије II и заузимао је ову катедру и 1317. године.

НИКОЛА II
епископ дабарски
почетак XIV века

У Пљеваљском синодику дају се имена епископа дабарских „који су се смењивали један за другим", али се име епископа дабарског Николе II уопште не помиње. Међутим, ако су постојали Никола I и Никола III, онда је морао постојати и Никола II, епископ дабарски, који је вероватно грешком испуштен из овог именика епископа дабарских.

НИКОЛА III
епископ дабарски
пре 1328-око 1330.

Низ епископа дабарских у Пљеваљском синодику завршава се са епископом Николом III. Из једног опширног записа на јеванђељу које је почело да се преписује у Пећи, а довршено је „вь ієпископии срьбскаго Дьбра", сазнајемо да епископ Никола „многиіє троуды и поты приіє зижде храмь падышии се светаго архиієреа чюдотворца Христова Николы, ієгоже оукраси всакими чтьми и добротами и сьсоуды и всеми потребами [...] и ω безбожныхь бледивыхь проклетыхь бабоунь". У храму Светога Николе у манастиру Бањи епископ Никола је сахранио своју мајку монахињу Марту, а убрзо је и он умро, око 1330. године, јер му се на натпису изнад средњих врата овога манастира жели, а такође и светом краљу Стефану III Урошу, „вечна паметь сь вьсеми светими".

МАРКО
митрополит босански
око 1532.


Митрополит босански Марко познат нам је по учешћу у раду Архијерејског сабора који је одржан 1532. године под председништвом архиепископа охридског Прохора, који је „свргнуо" и „одлучио" од Цркве митрополита смедеревског Павла.


Назад         Даље