Loading...

 

  

  Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава

 

Манастир Свете Тројице у Возући



Манастир Свете Тројице у Возућици, општина Завидовићи, подигнут је у XIV веку, задужбина је краља Драгутина. Манастир је подигнут подно планине Озрен, у долини реке Криваје, на левој обали доњег тока. Имао је важну улогу у очувању православља у овим крајевима. Доказ за то су српска села на левој обали Криваје, која су се сачувала све до етничког чишћења 1995. године.

Под турским претњама монаси су напустили манастир крајем XVII века. Преко 160 година, манастир је био пуст. Тако дуго неодржавање учинило је да се горњи део манастирске цркве до прозора срушио. Манастирска црква је обновљена 1859, а освећена је на Духове 1865. године, када је и посвећена Светој Тројици.
Манастир је у ХХ веку доста страдао. У Првом светском рату 1917. године аустријски војници однели су манастирско звоно. Септембра 1941. године возућки НДХ жандари су опљачкали цркву. Фебруара 1942. године муслиманска милиција је запалила зграду основне школе, дрвени звоник и 20 дрвених колиба на Црквеној луци.


После Другог светског рата манастир је обновљен, дограђен му је звоник, који је касније срушен због нарушавања аутентичности. Године 1970. манастир Возућа је проглашен спомеником културе прве категорије. Нови дрвени звоник је подигнут 1989. године а електрична струја је уведена 1991. године.

У рату у БиХ војска муслиманско-хрватске федерације 10. септембра 1995. године окупирала је српска села у долини реке Криваје и јужни део планине Озрен. Становништво је протерано, а манастир је поново опустошен. Звоник је запаљен а звоно однесено. Црква је споља изрешетана мецима. Бакарни кров је скинут и однет. Свети престо је поломљен а унутрашњи зидови су оштећени и исписани разним графитима, углавном муслиманским именима.
Према сачуваним подацима у Возући су службовали следећи свештеници: Стеван Васиљевић 1905; Никола Гајић 1908; Јован Јанковић 1910; Димитрије Текић 1912; Иноћентије Брајић 1913; Димитрије Текић 1914; Јован Зечевић 1928; Ратко Госпић 1949-1952; Владимир Лазаревић 1953-1972; Голуб Митровић 1973-1975; Милош Шаренац 1975-1994.