Loading...

  Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава


ИНТЕРВЈУ ЗА СРНУ - САРАЈЕВО, ЈАНУАР 2008

ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ НИШТА НИЈЕ ВРАЋЕНО ОД ИМОВИНЕ

Његово Високопреосвештенство Митрополит Николај у интервјуу Срни говори о проблемима враћања имовине одузете од СПЦ у БиХ, о обнављању у рату порушених храмова, међурелигијској сарадњи, враћању народа вјери и о томе зашто не износи ставове о неким политичким темама

Разговарао: Невенко Ерић

САРАЈЕВО, 4. ЈАНУАРА /СРНА/ - Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Николај упозорио је да је Српска православна црква /СПЦ/ у БиХ у најтежој позицији кад је ријеч о враћању одузете имовине, јер јој ништа није враћено.

Према Митрополитовим ријечима, вриједност имовине која је одузета СПЦ у БиХ је огромна, а само у Сарајевској црквеној општини одузето је више од 60 радњи и толико станова.

„То су остављали вјерници који су били без дјеце својој Цркви, да их се Црква сјећа у молитвама. Било је српских домаћина који су три куће поклонили Јерусалимској патријаршији, јер су многи сарајевски Срби ишли у Јерусалим на поклоњење светињама и своју имовину ставили гробу Господњем. И то је одузето“ рекао је Николај.

Митрополит наводи да га је Јерусалимска патријаршија овластила да ради на повратку те имовине, али да је све што је покушао да уради остало без плода.

„То је међудржавни проблем и посао. Вјероватно ће то питање Јерусалимска патријаршија поставити преко дипломатских представништава, а, колико знам, неке од тих кућа су срушене, па је на њиховом мјесту изграђено нешто друго“, рекао је Николај.

Срна: Шта је са зградом Економског факултета у Сарајеву, гдје је раније била смјештена Богословија?

Митрополит: Ово је тридесета година како је Свети архијерејски сабор СПЦ донио одлуку да у Сарајеву буде смјештена у згради Богословије висока теолошка школа - Духовна академија, која је касније преименована у Богословски факултет. Али то питање ни до данас није ријешено. Нажалост, има овдје људи који сматрају да то не треба никада вратити, иако је то наше.

Посебно је важно да је Богословија сарајевска основана као висока теолошка школа и мајка је свих високих школа у БиХ, посебно овдје у Сарајеву, гдје имамо много високих школа.

То је проблем који ова земља треба да рјешава, као и друге државице које су формиране од бивше Југославије. То рјешава Словенија, Хрватска, Србија, а можда чак и Македонија. Како је у Црној Гори, то је посебан проблем, проблем за себе. Знамо да то њима сада пада доста тешко, али оно шта је чије треба му вратити. Видјећемо шта ће бити и како ће се све то одвијати.

Велика је неправда и што се чини са продајом станова. Човјек који је у том стану и који га је добио на такав начин никада неће бити миран у својој души.

Срна: Колико сте задовољни оним што је након окончања рата урађено на обнови и изградњи храмова у бих и какав је однос власти према томе?

Митрополит: Задовољни смо колико је обновљено, јер је урађено колико се могло.

У околини Купреса све су православне цркве биле порушене и ми их, Богу хвала, обнављамо. Црква у Равном срушена је до земље, и чак је камен одатле одвезен. У 2007. години су обновљене двије, а раније је већ била обновљена и освећена једна.

И у сјеверном дијелу Епархије дабробосанске обновљено је доста вјерских објеката, а у околини Зенице, гдје су биле уништене готово све цркве, до сада су обновљене двије, а још треба обновити више од десет.

Захвалан сам свима који су помогли и Заводу за заштиту споменика културе у Сарајеву на обнови манастира у Возући.

И тамо је доста урађено, али се још много мора урадити, а посебно се мора водити рачуна да све буде урађено како би манастир био онакав какав је био када је изграђен у 14. вијеку.

Имамо и случајева провала у цркве које су обновљене, као што је случај цркве на Голом Брду у Високом, у коју је до сада четири пута проваљивано, а посљедњи пут је скинуто и звоно, које је ту донесено само за освећење цркве. То је звоно са цркве у Равноме, код Купреса, и по други пут је сада нестало и трагали смо за њим, али до њега нисмо дошли.

Благодаримо височкој општини која је донијела одлуку да извјесну суму новаца да за изградњу порушене капеле и измјештено гробље код цркве на Голом Брду.

Од рата је подигнуто и више од десет нових цркава, а међу њима је најљепша у Богословском факултету у Фочи.

За све то су потребна средства којих ми немамо, јер иселило се све из оног, тако рећи, најплоднијег дијела наше епархије, а то је простор око ријеке Босне. Иселило се наших 280 000 вјерника.

У БиХ није привреда прорадила онако како би то требало и како је раније било, тако да нико нема много новаца. Немамо ни ми. Наш буџет је око 200.000 КМ годишње. Знате шта то значи? То говори колико смо данас сиромашни и колико наш народ нема средстава да би могао часно и поштено да помогне своју Цркву, као што би требао и себе да помогне, јер су многи домови порушени или упропаштени.

Без помоћи других не може се учинити много. Подразумијева се да ту треба да помогну и општине, и оне то чине у оној мјери у којој могу. Ми се надамо да ће они и убудуће помоћи, па да се не виде трагови овог нашег несрећног рата који се десио овдје, а који није требао никоме.

Радостан сам што су римокатоличке цркве обновљене, које су, исто тако, биле порушене.

Срна: Надбискуп врхбосански кардинал Винко Пуљић и поглавар Исламске заједнице у БиХ Мустафа Церић често у јавности иступају и са политичким ставовима. зашто то не чините и ви? Да ли то значи да не подржавате такве њихове иступе?

Митрополит: Ми то не чинимо, ми нисмо политичке личности. Ми се за то нисмо ни припремали. Никада се нисам бавио политиком и то није мој посао. Исто као што око у организму има своје функције, нос свој задатак, уста свој, уши свој итд. Тако је и у људским односима.

Не интересује ме нити желим да улазим у то какви су ставови и понашања Пуљића и Церића. Ако се Католичка црква и Исламска заједница баве политиком, то је њихова ствар. Ми се трудимо да са свима имамо добре и братске односе.

Срна: Али народ очекује некад и став Цркве о неком питању?

Митрополит: Народ од нас очекује да будемо прави свештеници и прави служитељи Божији, и то је оно што наш народ веома много цијени. Да се свештеник бави политиком - наш народ не цијени. Наш народ има своје политичаре, и нека то они раде, то је њихов посао. Њих је народ зато изабрао да то раде, а мене је Црква поставила.

Срна: Како оцјењујете економску ситуацију у којој живи народ, а на коју дјеломично утичу политичари?

Митрополит: Колико видим, у нашој Републици Српској /РС/ труде се колико год могу да се народу помогне. Има нешто што ни наш народ не анализира како треба, а и други, јер мисле - чим се завршио рат - сада су сви други постали богати.

Откада се овај груби рат завршио, гради се, али то иде споро. Проћи ће још доста времена да сви буду задовољни. Питање је, опет, хоће ли сви бити задовољни. У оној држави, нашој бившој Југославији, нису сви били задовољни. И сада нису сви задовољни, али морамо бити задовољни, јер нема оног грубог рата и потешкоћа, а све друго ће полако доћи.

Друго, наша земља треба да има и некакве односе са иностранством, нарочито што се тиче трговине, да би могла да стиче што већа и боља средства. Али полако се на томе ради.

Срна: Како оцјењујете рад Међурелигијског вијећа и међусобну сарадњу вјерских заједница у БиХ?

Митрополит: Међурелигијско вијеће је добра ствар. Али нешто слично је постојало између два свјетска рата у Сарајеву. То није нова ствар. То је и раније било, али не у овом обиму као сада.

Ја сам био у Међурелигијском вијећу десет година и у њему је сада, у име СПЦ владика Василије. У читавом том послу разговарали смо и доносили као браћа одлуке које су за све нас корисне. Тиме смо доказали да се није водио вјерски рат, што и данас од неких политичара можемо да чујемо. Свако уважава свакога. У том послу се много радило и сада се ради, и надамо се да ће тај дио посла бити од користи свима у БиХ.

Срна: Колико се народ вратио вјери након периода комунистичког режима и ратова на простору бивше Југославије?

Митрополит: Ми смо задовољни, народ се вратио у цркве, а посебно наша дјеца која уче вјеронауку. Озбиљно размишљам, јер сам човјек школе, да још један час вјеронауке седмично треба увести у основне школе, а у средњим школама да се седмично изучава један час теолошких предмета, а још један час да буде култура религије.

Ми данас у Епархији имамо 11 000 ученика који иду на вјеронауку. Родитељи желе да дјеца уче вјеронауку.

Наши свештеници су добри и служе, живе од народа и немају никавке принадлежности нити плата. Не само то, чак данас плаћамо здравствено и пензијско осигурање сто одсто, што није било за вријеме комуниста. То није за похвалу нашој РС.

Срна: Да ли је стварање држава на простору бивше Југославије довело до проблема у дјеловању СПЦ - стварања цркава у оквиру самосталних држава, као што су македонска и црногорска? како посматрате идеје неких, прије свега бошњачких политичара, о стварању православне цркве у БиХ?

Митрополит: То су њихове ствари и њихов отпад. Наша су настојања да се све исправи и да буде онако како је некада било. Политичари нису теолози и они раде онако како то њиховој политици одговара. Да су политичари теолози, онда никада оно у Црној Гори не би прихватили, него би се држали своје Цркве. Они би жељели да буду све, тако да је политика данашња постала неко јеванђеље - па и ако радите јеванђељске, ствари они ће пришити да је то политика. СПЦ је као мајка Црква и као такви радимо у свим садашњим малим државицама и ту никакве диобе нема.