Loading...

  Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава


ИНТЕРВЈУ ЗА БЕОГРАДСКУ ПОЛИТИКУ - САРАЈЕВО, АПРИЛ 2006

Митрополит дабробосански о односу власти у Сарајеву према СПЦ
СЕЛЕКТИВНА ПРАВДА ЗА ЦРКВЕ
Сарајевска црквена општина и даље чека на враћање своје имовине

Мирко Капор

Од нашег сталног дописника


САРАЈЕВО, априла 2006 - Имамо обећање власти из Сарајева да ће БиХ склопити споразум са Српском православном црквом (са Ватиканом је већ склопљен), чиме би требало да се реше многа питања, па и она која се тичу одузете имовине, изјавио је за "Политику" Митрополит дабробосански Николај. "Поред осталог, наш захтев за повраћај зграде Богословије у Сарајеву чека на реализацију 29 година, али никако да се то оконча и поред јасне одлуке Скупштине БиХ из 1991. године. Чак смо понудили", каже Митрополит, "читав комплекс земљишта на Маријин двору, где се сада налазе државне институције и хотел, које је такође одузето СПЦ, да се то и трајно преведе у државно власништво, а да се заузврат реши питање Богословије, али још ништа од тога.

Богословија у Сарајеву основана је пре 125 година, 'била је мајка свих школа у овом граду' и зато с разлогом желимо да обележимо тај јубилеј, али нашој молби, да се свечаност одржи на нашим просторима, није удовољено. Налазе се разни изговори од стране управе Економског факултета, који је уз дограђени објекат заузео и нашу зграду. То нас, ипак, неће спречити да обележимо тај јубилеј – прво на Коларчевом универзитету у Београду (3. маја), затим десет дана касније у Бањалуци и Фочи, где је сада смештена Богословија. Власти у Сарајеву покушавају да нас држе даље од ове средине, како би избледели овдашњи јаки трагови православља, што им неће поћи лако за руком, јер је свакоме, иоле писменом, познато шта је за ову средину протеклих векова и пре доласка Османлија, значило православље и његове образовне установе. Зна се да је кроз сарајевску Богословију прошао огроман број истакнутих личности, а међу њима и патријарх Павле. О томе желимо нешто више да кажемо и на великом скупу у Старој православној цркви који ће се одржати крајем априла", каже Николај.

Признати своје грехове

Сарајево се последњих година неоправдано својата од стране једног народа или власти која га представља, а у јавност се пласирају приче о "граду по мери сва три народа" што је далеко од истине, јер то свакодневно демантују својим конкретним потезима. Нема воље, каже Mитрополит, ни да се дође до истине о страдању Срба у Сарајеву, за хиљаде несталих нема података где су завршили, ко их је побио, а појединци који су оптужени углавном се ослобађају кривице, уз недостатак доказа, што је добар изговор. СПЦ не жели да се меша у политику, али "неке ствари не сме да прећути, јер ће се на тај начин и сама огрешити". Видите да се Срби стално прозивају, хапсе и осуђују (у Хагу и овде) за почињене злочине, а шта је са другима који такође из рата нису изашли невини. Сви треба да признају своје грехове. "Рата није могло бити а да се сви нису огрешили и зато сви морају признати грехове и одговарати за своја недела", став је СПЦ.

Терет злочина се углавном пребацује на српску страну, па се у то покушава увући и СПЦ оптужбама да учествује у скривању оптужених за ратни злочин. Онда се нађе разлог за физички напад на свештенике, као што се десило на Палама, када су тешко повређени отац Јеремија и његов син који је остао трајан инвалид. То је у ствари било "читање лекције СПЦ што се не бави политиком", а ми то, за разлику од неких других верских заједница, не желимо, јер то није наш посао, али смо принуђени, због тескобе у којој смо се нашли, да понешто кажемо и у том погледу.

Сачувати своје симболе

Погодила нас је одлука Уставног суда БиХ о потреби мењања државних симбола РС, чиме се жели потрети наша традиција (као што је двоглави орао) која сеже од Немањића. "Ми смо Срби, имамо корене далеко старије од оних који покушавају да нам држе лекције и мењају наша обележја и ми остајемо овде, са својом традицијом па и вишевековним симболима". У том погледу дајемо пуну подршку властима РС да сачувају оно по чему се један народ препознаје. У исто време приговарамо тој истој власти што се недовољно занима шта се дешава са Србима у Федерацији, свештенством које је овде на дужности или верским објектима које треба сачувати, обновити или вратити у посед. Они нам могу помоћи у томе, јер је непримерено да две године чекамо на затражени разговор са председавајућим Савета министара Аднаном Терзићем, који избегава да прими делегацију Светог архијерејског синода како бисмо му изложили наше проблеме, или да власти Федерације и града Сарајева не желе да реализују одлуку Скупштине БиХ од пре 15 година да нам се врати зграда Богословије. У Сарајеву црквена општина има више од 40 станова, а у поседу смо само једног. У исто време ИВЗ и Врхбосанској надбискупији враћен је највећи део давно одузете имовине, јер је став Међурелигијског већа, које чине представници све четири конфесије, да се одузета имовина врати свима али "овдашња власт СПЦ држи на чекању".

Ако власти у Сарајеву имају такав однос према СПЦ, онда би одговорне личности РС, каже митрополит Николај, биле дужне да та питања покрену у политичким телима где се то и решава. И није у питању само имовина у Сарајеву, већ порушени објекти широм БиХ, а посебно у Федерацији, које треба обновити. Знам да ће неко питати чему објекти ако се у њима нико не венчава или ако нема крштења, као што нема у Сарајеву или има тек незнатан број верника, али и поред тих чињеница ми смо дужни да обновимо цркве, а обавеза власти је да нам врати оно што је наше.