Loading...

  Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава


ИНТЕРВЈУ ЗА БЕОГРАДСКУ ПОЛИТИКУ - САРАЈЕВО, ДЕЦЕМБАР 2006
Митрополит дабробосански Николај о проблемима СПЦ у Федерацији БиХ
САБОРНА ЦРКВА У МРАКУ

Одузета имовина се не враћа, а православна венчања и крштења у Сарајеву постала су реткост

Мирко Капор
Од нашег сталног дописника

САРАЈЕВО, децембра 2006 - Свој јубилеј, 125 година постојања, Сарајевска богословија, као прва висока теолошка школа и претеча високог школства у БиХ, принуђена је да обележи као подстанар јер зграда Богословије у центру Сарајева и по-ред бројних обећања још није враћена СПЦ. Због тога и низа других чињеница лако је закључити да „Српска православна црква на подручју Федерације БиХ нема исти третман као две остале верске заједнице“, изјавио је у разговору за „Политику“ митрополит дабробосански Николај.

Исламској верској заједници враћена је практично сва имовина, нешто мање Врхбосанској надбискупији а СПЦ-у тек незнатан део. Још је прва вишестраначка власт у БиХ обећала да ће верским заједницама бити враћена имовина, али то се на православну цркву, изгледа, није односило. Зграду Богословије у Сарајеву запосео је још у време социјализма Економски факултет, а после овог рата у део објекта смештена је и кафана. На наш писмени захтев Економском факултету и телефонске позиве да свечаност обележимо у нашим просторијама, које они држе, „никада нису нашли за потребно ни да нам одговоре“. И не само да су заузели нашу зграду већ је и земљиште испред ње, сада Трг Алије Изетбеговића! - наше власништво.

Наше власништво је, каже митрополит, и земљиште где је пре 30 година подигнута зграда парламента, владе и хотел на Маријин Двору, али смо свесни да се то више не може исправити. Ако не може то, онда се може вратити бар зграда Богословије, што би било лепо - тим пре што је Сарајевску богословију завршио и патријарх Павле који је у граду на Миљацки био и председник удружења „Трезвењака“. За враћање зграде залаже се сада и Међурелигијско вијеће, у коме се налазе највеће верске личности из БиХ, али власт и даље ћути, помака нема, каже господин Николај.

Власт остаје нема на наше захтеве

Осим зграде Богословије, која је за СПЦ изузетно важна, потражујемо и десетине станова и пословних простора који су изграђени парама наших верника, али власт остаје нема на наше захтеве - док наши свештеници живе као подстанари. Исти статус има и имовина Кола српских сестара и „Просвјете“. Када би нам била враћена имовина, као што је враћена другима, онда бисмо ми, осим што бисмо решили питање смештаја свештеника, могли издавати пословни простор и од тога финансирати обнову цркава и парохијских домова који су током протеклог рата разорени. Захваљујући разним донацијама и прилозима верника део објеката је обновљен (Травник, Сарајево, Какањ, Завидовићи...), део је у фази обнове (Бугојно, Купрес, Пазарић...), али је то тек део онога што треба обновити, укључујући и неке цркве које су до темеља срушене, као што је црква у Доњем Маловану код Купреса, која је сравњена са земљом после Дејтонског споразума. Или манастир из 14. века у Возући код Завидовића који се налази у јадном стању, уз намерно срушен мост, па верници до њега стижу преко брвна.

Саборна црква у Сарајеву уз помоћ Кантона Сарајево и грчке владе споља је санирана, али обнова унутрашњег дела изискује велика средства, а локална власт неће да постави ни спољну расвету - тако да је тај највећи православни храм у Сарајеву и даље у мраку. Џамије и катедрала су давно добиле спољну расвету.

Очекују да ће Срби напустити ове просторе

Какав однос власт има према потребама и захтевима СПЦ показује и чињеница да је општина Нови Град за санацију верских објеката ИВЗ одобрила 170.000, католичкој цркви 20.000, а СПЦ 10.000 КМ, а имали смо жељу да обновимо зграду у Рељеву код Сарајева у којој је основана Богословија пре 125 година. Следом односа власти према потребама и захтевима СПЦ односе се и остали, па макар то било на штету града - јер како другачије протумачити чињеницу да у туристичким водичима нема ни речи о Музеју Старе цркве који располаже огромним благом, где се има шта погледати, али и научити, о постојању Срба на овим просторима које датира од пре 786 година, што значи да смо овде најстарији народ.

Избегавајући да нам се врати имовина, да се Богословија из Фоче пресели у Сарајево, где јој и јесте место, да нам се пружи помоћ у обнови објеката, неко вероватно рачуна да ће Срби и дефинитивно напустити ове просторе. „Ко год на то рачуна, лоше су му процене, јер Срби и српска црква неће напустити ове просторе“, тврди митрополит дабробосански. Рачунамо на своје стрпљење и Божју помоћ, на заједнички живот са осталим народима и њиховим верским заједницама, јер - „ако влада разум никоме неће бити тесно“.

Песма „Од Бихаћа до Дамаска биће земља муслиманска“, која се овде могла чути, никоме неће донети срећу, каже Николај, убеђен у Божју правду и будућност која ће бити боља од прошлости. Николај верује и у бољи однос званичне Бањалуке према Србима и православним верницима у Федерацији, јер му није логично да влада РС за обнову Ферхадије одобри 500.000 КМ, а за манастир Добрун десет пута мање. Да је било веће бриге за Србе у Федерацији не би данас на прсте бројали венчања или крштења у Сарајеву, рекао је митрополит.