Loading...

  Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава


ИНТЕРВЈУ ЗА НЕЗАВИСНЕ НОВИНЕ - САРАЈЕВО, ЈАНУАР 2007

 

ВЈЕРСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ НАЈВИШЕ ДОПРИНОСЕ ТОЛЕРАНЦИЈИ

Давуд Муминовић 06.01.2007


Све избеглице треба да се врате својим огњиштима, јер једино тако неће бити туђинци, поручује Његово преосвештенство митрополит дабробосански Николај.

Подсјећа да се из ФБиХ иселило 280.000 вјерника и истиче да је када је дошао затекао само једног свештеника у Зеници. Данас их има 14, што, како каже, сматра својим највећим успјехом.

У интервјуу за "Независне" Николај говори и о тешкој материјалној ситуацији Српске православне цркве, као и неизвјесности враћања национализоване имовине Цркви. Истиче да је задовољан повратком вјерника у цркве, те критикује политичаре, који не слушају вјерске поглаваре.

НН: Православни вјерници у БиХ прослављају Божић, а овај велики празник неки и даље дочекују у избјеглиштву далеко од својих огњишта. Имате ли посебну поруку за њих?

НИКОЛАЈ: Моја је порука да се они враћају својој кући. Своје огњиште је своја слобода. Своја кућица, своја слободица. Где год да је отишао и ма како да му је тамо сада - он је увек туђинац. Био сам епископ у Аустралији пет година и они људи тамо увек су туђинци. Срео сам се са једним Грком, старим човеком који је 76 година у Аустралији и он ми каже да је и након толиких година туђинац, није Аустралијанац. Сваки човек који није на своме огњишту, онде где се родио, где је први ваздух удахнуо, где га је прво сунце огрејало, где је млеко материно посисао, је туђинац и то осети. Поручујем и онима који су отишли у друге земље и са уверењем да ће се они вратити, да ће њихова деца пресудити, као што су и ранијој емиграцији деца пресудила и никада се више нису вратили. Те деца ће нешто и знати о свом завичају, али њихови потомци ће се утопити у тај народ и изгубиће свој језик.

НН: Говори се да се народ враћа тамо гдје су се вратиле њихове духовне вође, а у Федерацији БиХ има много празних храмова. Да ли је разлог томе недостатак новца за обнову и немар Владиних институција и колико Митрополија може утицати да се то промијени?

НИКОЛАЈ: Нама се из ФБиХ иселило 280.000 верника. Долина реке Босне је такорећи празна од православаца. Кад сам ја дошао овде затекао сам само једног свештеника у Зеници, а данас их имамо 14. То је мој велики успех. Ти људи не би могли доћи у храмове да их ми материјално не помажемо. Помажемо их на тај начин што испод ове зграде имамо три радње и ти људи нам плаћају кирију. Ми од те кирије њима дајемо по 500 марака, тако да они могу да опстану ту. Својевремено смо се обраћали Патријаршији да нас они помогну. Нису могли. Нико нас други и не помаже. Имамо још порушених цркава које нико не помаже да бисмо их могли обновити. Ми средстава за обнову немамо и да није било помоћи из иностранства ни ове досадашње храмове не бисмо могли обновити.

Да су нам вратили национализовану имовину од те кирије коју бисмо наплаћивали могли бисмо чак и да храмове обнављамо. Сада то јако тешко иде. Обновили смо нешто храмова. Прошле године смо обновили храм на Голом брду у који је потом два пута проваљено, али починиоци никад нису пронађени. То нису верујући људи, њихова вера граничи са мржњом. У овом протеклом рату што се дешавало да су се рушиле цркве и џамије је само непријатељство према Богу и таквим се и показало. Ко другом народу чини нешто што не треба - он се вара, он чини себи и свом народу и брука свој народ и своју веру. Бог тражи врло широко и добро срце свакога човека без обзира којој вери припадао.

НН: Поменули сте да би повратак национализоване имовине ријешио многе проблеме, бар што се материјалне стране тиче. Ватикан има уговор са Предсједништвом БиХ о поврату национализоване имовине Католичкој цркви. Да ли ће СПЦ ускоро потписати такав уговор са Предсједништвом и колико имовине треба да се врати Дабробосанској митрополији?

НИКОЛАЈ: Ја сам прочитао споразум Ватикана и поздравио га. Али очекујемо да се и са нашом црквом склопи исти споразум. На Председништву је донета одлука и господин Тихић је донио одлуку да и са нама и са Исламском верском заједницом и Јеврејима треба да се склопи такав споразум. Дали смо једном међународном правнику да се уради споразум. Ми смо тај споразум урадили и доставили га Предсједништву, да се за десет година врати сва имовина, али они су инсистирали да тај рок буде неограничен, а то значи никад. Кад смо недавно посетили високог представника, доставили смо и њему споразум и молили да се нешто по овом питању уради. Он је рекао да ће то потписивање бити почетком ове године. Међутим, од тога још нема ништа.

НН: Може ли Међурелигијско вијеће БиХ предузети неке кораке да се имовина под истим условима враћа свим вјерским заједницама?

НИКОЛАЈ: Ми смо се на Међурелигијском већу састајали и о томе разговарали. Учинили смо протест због продаје станова. И Католичка црква и ми рекли смо да се не слажемо да се ти наши станови могу продавати. Међутим, нама до данас нико из државе није одговорио. А високи представник нам је одговорио, али он од тога пере руке, каже да то није његова надлежност.

НН: Колико се, након готово пола вијека занемаривања вјерских заједница у БиХ, православци Срби враћају традицији и Цркви и јесте ли задовољни повратком вјерника у храмове, посебно младих људи?

НИКОЛАЈ: Код нас је уведена веронаука и то је оно што је умногоме, не само децу већ и родитеље, вратило вери. Хвала Богу, ми имамо веома велики број присутних на светим богослужењима. У црквама су и деца и одрасли момци, девојке и професори и наставници, као и старији и зрелији људи, и мушки и женски, и то је заиста на једној достојној висини. Веома смо задовољни. Требали бисте само доћи на Бадње вече да видите, не само да је пуна црква, него је пуна и порта, не можете да прођете улицом. Међутим, дошло је време кад би требало да се уведу два часа веронауке у основне школе, али исто тако и у средње школе јадан час теолошких предмета и један културе религија, као што је то у Србији. Срео сам се са министром просвете и рекао да би требало доћи време да разговарамо о томе. Ови са стране су покашали да нам они нешто удесе, да као родитељи неће веронауку, што није тачно.

НН: Живимо у држави која је изузетно компликована са три конститутивна народа. Колико вјерске заједнице четири велике монотеистичке религије могу да допринесу толеранцији и заједничком животу свих народа на овом простору?

НИКОЛАЈ: Треба бити поштен па рећи да верске заједнице највише доприносе толеранцији и заједничком животу. Али наши политичари су далеко од Цркве и верских заједница. Највише ми чинимо и говоримо о миру и доброј слози међу људима, али нас политичари не слушају.