Loading...

  Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава


ИНТЕРВЈУ ЗА ДНЕВНИ АВАЗ - САРАЈЕВО, ЈАНУАР 2007

 

СТРАНЦИ ЋЕ С НАМА БИТИ ДОК ИМАЈУ ИНТЕРЕСА, А ОНДА НАС ОСТАВИТИ САМЕ

Политичари морају озбиљније радити свој посао * Богословију треба вратити у Сарајево * Ако власти финансијски не подрже МРВ, разићи ћемо се

Народи у Босни и Херцеговини морају се трудити да имамо равноправност онакву као што смо је имали некада, када смо сви с љубављу носили терете једни других, порука је митрополита дабробосанског Николаја у божићном интервјуу за "Дневни аваз".

- Прошлост нама говори - ако се подизала џамија или црква, сви су у томе учествовали и помагали, када би се отварала било која богомоља, сви су долазили да се ту помоле Богу и да их Господ помогне. Тако је било и у свим другим потребама. Јер, свети апостол Павле рекао је да треба носити терете једни других да бисмо тако испунили закон Божији и закон људи. Требамо тежити слози, љубави и међусобном разумијевању, почнимо изграђивати своју земљу да она буде примјер другима - истиче митрополит дабробосански.

ДОПРИНОС СУЖИВОТУ

Да ли је Међурелигијско вијеће (МРВ) институција која помаже да се дијалогом вјерских лидера брже дође до тог циља?

- Трудимо се колико год можемо да имамо заједнички језик у свему и, вјерујте ми, да имамо у свему ономе што је наше заједничко. Не можемо говорити о учењу, ту има разлика, али наше је да у пракси и у животу остварујемо оно што можемо и што нам је заједничко и тако допринесемо суживоту.

Појавио се проблем финансирања МРВ-а. Може ли то довести до његовог гашења?

- Важно је да смо добили добре оцјене за свој рад. Што се тиче средстава за издржавање МРВ-а, ту нисмо нашли заједнички језик с државом, а они из иностранства који су нас први помагали, то су престали чинити.

Ако смо позитивно оцијењени за рад, за добро своје државе и свих људи без обзира на нацију и вјеру, ако се од нас очекује да будемо људи који ће радити на изградњи мира, добре воље и међусобне љубави, ако ми то све чинимо, онда је нелогично да од државе немамо ни за издржавање својих службеника. Ако је добро ово што радимо, нека нам власти помогну, а ако не, ми ћемо се разићи, па ће свако радити свој посао како зна и умије. Али, и тада бисмо опет радили поштујући и волећи једни друге.

У интервјуу за београдску "Политику" изјавили сте да Српска православна црква (СПЦ)нема равноправан статус с остале три водеће вјерске заједнице у БиХ...?

- То није тачно! Сви смо ми равноправни. Али, ако то стоји тамо, онда су то закључци по ономе што ми очекујемо да се овдје уради: да нам буде враћена зграда Богословије, данашња зграда Економског факултета у Сарајеву. Ове године обиљежили смо 125 година њеног постојања и то је порука свима нама да су СПЦ и српски народ ти који су овдје родили високо школство. Људи не могу да схвате да је Богословија прогнана, а она је мајка свих високих школа. Она се мора вратити у Сарајево и онда ћемо сви бити равноправни, што тренутно у овом сегменту нисмо.

ИСКРЕНА ПРОСЛАВА

Која је Ваша божићна порука вјерницима и грађанима Босне и Херцеговине?

- Поруку је дао Бог с неба преко анђела: "Слава на висини Богу, а на земљи мир, међу људима добра воља." Прво што требамо сви заједнички да радимо јесте прослављати Бога, свако на свој начин, то је први дио проруке с неба. Господ ће сваку искру искреног прослављања итекако прихватити и водити тог човјека ка спасењу. И то нам је заједничко свима, јер сви смо ми Божија дјеца по створености, а међусобно браћа и сестре. Е, што се тиче нас овдје, "међу људима добра воља", то је оно што сви ми заједно требамо да градимо у овој земљи.

Каква је одговорност политичара и колико они помажу или одмажу у томе?

- Црква се не бави политиком, она изграђује морално човјека. Али, моја порука политичарима гласи: Озбиљније радите свој посао. Све ово што се збива су политичке ствари, и то ствари иза којих стоје странци, а не наши људи. Тако ће бити све док странци буду имали интереса у нашој земљи, а када тога више не буде, оставит ће нас саме. Зато ми сада требамо стварати повољну климу како бисмо сутра могли наставити даље на начин како смо то вијековима радили. Наша невоља у БиХ јесте што ми увијек мислимо о ономе што је далеко испред нас, а не о ономе што је ту одмах пред нама.

СЛАБ ПОВРАТАК СРБА У САРАЈЕВО

- СПЦ је забринута због слабог повратка Срба у Сарајево. Сви треба да се врате на своја огњишта, јер "своја кућица, своја слободица". Гдје год човјек оде на другу страну, он ће бити туђинац, ма колико то видио или не. Ту је битна и обнова богомоља. Има порушених цркава и њих, као и џамије, треба обнављати. Треба омогућити свима да то чине и на свим странама. Јер, благо земљи у којој се подижу богомоље.

ДОКЛЕ ВИШЕ С РУШЕЊЕМ БОЖИЈИХ КУЋА

- Ми смо вијековима овдје живјели и знали како једни другима помоћи. Али, сада СПЦ чека већ двије и по године само пројект обнове манастира из 14. вијека у Возућици, наш свештеник у Какњу стално је мета напада и тражи да га премјестимо одатле, у Голом брду смо обновили цркву која је прва спаљена, до сада је два пута проваљивана и демолирана...

Докле више то треба чинити? Рушити храмове, ма чији они били, могу само људи који имају врло површну вјеру помијешану с мржњом према другима. Такви чине оно што не смију и не треба да чине. Но, они мисле да су на тај начин учинили услугу свом народу. Али, то није услуга никоме, то су рђаве ствари. Рушењем храмова он заправо ратује с Богом, јер џамије, синагоге и цркве су Божије куће.