Страницу одржава
ЕВГЕНИЈЕ ЛЕТИЦА (1858-1920)
МИТРОПОЛИТ ДАБРОБОСАНСКИ
После смрти митрополита Николаја Мандића Дабробосанска митрополија је била упражњена пет месеци. За Мандићевог наследника Синод Цариградске патријаршије је 7. децембра 1907. године изабрао митрополита Бањалучко-Бихаћког Евгенија Летицу. Бечки Двор га је на тај положај именовао 27. децембра 1907. односно 9. јануара 1908. године, што се види из потврдне дипломе издате 22. јануара 1908. године, коју је ћирилицом потписао цар Франц Јосиф I. У дипломи између осталога стоји: „Пошто смо се освједочили, да митрополит Евгеније Летица, који већ кроз седам година стоји на челу епархије бањалучко-бихаћке, својим знањем и својим црквеним животом заузима одлично мјесто међу својим једновјерцима, те да је способан и достојан преузети управу прве епархије у земљи, – то смо одлучили нашим ријешењем од 9. јануара/27. децембра 1908/1907. именовати га архиепископом и митрополитом сарајевским.”
Цариградски патријарх Јоаким је децембра 1907. године писмом обавестио митрополита Евгенија да је изабран за Дабробосанског митрополита. У другом писму, којим је о избору обавестио свештенство и народ, о митрополиту Евгенију се каже „одличан архијереј, у светињи ванредно увјежбан, знаности како црквеном тако и ванцрквеном украшен, пун мудрости и способности, а у црквеним предметима и питањима искусан”.
Митрополит Евгеније стигао је возом у Сарајево 14. фебруара 1908. године у 15.40 часова. Истим возом допутовао је и митрополит Зворничко-Тузлански Григорије (Живковић), да присуствује свечаном устоличењу. На станици су их дочекали представници државних власти, заступници епархијског црквеног суда, епархијског просветног савета и Српско-православне црквено-школске сарајевске општине. Добродошлицу новом митрополиту пожелели су поглавар Земаљске владе Антон пл. Винцор и председник Српско-православне црквено-школске општине сарајевске Глигорије М. Јевтановић. Г. Јевтановић је истакао да се српски народ епархије Дабробосанске нада, да у господину митрополиту добије добра пастира, одлична чувара Српске Цркве и школе, као и моћна заштитника националних интереса. Митрополит се захвалио на дочеку и срдачним поздравима, нагласивши да он не долази у Сарајево као непознат, него као стари радник на културном пољу, који је у Сарајеву провео више од седам година радећи од сад као и до сад на корист Српске Цркве и школе, али моли да му се у том тешком послу изађе у сусрет и да се од њега не захтева да иде вазда за другима, него треба да народ иде каткад за њим. Затим је митрополита поздравила госпођа Јелена Самарџић, председница „Добротворне Задруге Српкиња” у Сарајеву. У поздравном говору замолила је митрополита да потпомогне ову културну установу морално и материјално. У отпоздраву, митрополит Летица је обећао да ће помагати то хумано друштво, јер је задатак Цркве да се брине за сиротињу. Потом се митрополит колима одвезао до Саборне цркве. За време вожње звонила су звона на обе православне цркве. На црквеним вратима новог митрополита чекали су свештеници и ђакони обучени у одежде, док су ученици српских школа са својим наставницима направили шпалир од улице па све до солеје. Митрополит је пред црквеним вратима обукао мандију и узео крст, а потом је ушао у цркву и целивавши часну трапезу изашао из олтара и стао у архијерејски престо. После кратког молепствија поздравио га је прота Васо Поповић, рекавши „да се данашњем дану црква радује као невеста, која чека женика свога. Радост је тим већа, што се зна, да се нови архипастир одликује великим умом, добрим искуством и праксом у винограду Господњем, те ће моћи све препоне, које ће му на путу бити, савладати. Тако ће се моћи развијати опет сви послови у епархији Дабробосанској својим током мирно на корист цркве и народа”. Митрополит је захвалио не само на поздраву него и присутнима што су се окупили у великом броју „јер се у тој посјети огледа љубав према св. цркви, вјери прађедовској и своме архипастиру”. Поучио је присутне да марљиво посећују цркву; није довољно речима волети, треба и делима показивати. Погрешно је мишљење оних који тврде да душу и срце своје могу оплеменити само читањем поучних књига. Похађањем цркве и приљежним мољењем најбоље се оплемењује срце човечије.
Свечано устоличење било је у недељу 17. фебруара у Саборној цркви. Свету Литургију служио је митрополит Евгеније уз саслужење 10 свештеника и 2 ђакона. Литургији су присуствовали митрополити: Зворничко-Тузлански Григорије (Живковић) и Захумско-Херцеговачки Петар (Зимоњић). После причасна протојереј Димитрије Јанковић је прочитао грамату Цариградског патријарха Јоакима III, којом обавештава митрополита Евгенија да је у Св. синоду једногласно изабран за митрополита Дабробосанског. Затим је прочитана патријархова посланица упућена народу, у којој се позива на послушност према свом новом архијереју. У 9.30 часова у цркву је дошао царски комесар Антон пл. Винцор. На улазу у цркву дочекала су га сва тројица митрополита са свештеницима. Кад је царски комесар заузео место у царском столу, прочитан је акт о његовом именовању за царског комесара. Потом је прочитана диплома цара Франца Јосифа I о именовању митрополита Евгенија за Дабробосанског митрополита. Пошто је прочитана диплома, царски комесар је између осталога рекао: „Мени је веома драго, што сам испред Његова царског и краљевског Апостолског Величанства лично присутан овој свечаности. Радосно Вам представљам Вашег новог архиепископа и Митрополита као Вашег архипастира. Препоручујем Вам, господо, да као добри синови поштујете, слушате и љубите Вашег архипастира, како Вам то и Ваша св. црква налаже, да у слози с њиме заједно порадите на корист своје српско-православне цркве и народа.”
Пошто је примио диплому митрополит Евгеније је изговорио своју прву беседу, у којој се између осталога захвалио Цариградском патријарху, његовом Св. синоду и аустријском цару на избору за Дабробосанског митрополита. Захвалио се свештенству и народу који су својим присуством у великом броју увеличали свечаност његовог устоличења. На крају је позвао народ да поштује државне законе, али и да буде одан својој цркви. Послеподне митрополит је у своме стану примао разне делегације које су му честитале устоличење и пожелеле успех у раду.
ЕВГЕНИЈЕ ЛЕТИЦА (1858-1920)
МИТРОПОЛИТОВ РАД У БАЊАЛУЧКО-БИХАЋКОЈ ЕПАРХИЈИ
МИТРОПОЛИТ ДАБРОБОСАНСКИ
МИТРОПОЛИТОВ РАД У ДАБРОБОСАНСКОЈ ЕПАРХИЈИ