Loading...

 

  

 Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава

ЕВГЕНИЈЕ ЛЕТИЦА (1858-1920)


МИТРОПОЛИТ БАЊАЛУЧКО-БИХАЋКИ


Митрополит Дабробосански Николај (Мандић) обратио се 31. марта 1899. године Цариградском патријарху Константину молбом да се Дабробосанска митрополија због великог простора подели на две епархије. Цариградски патријарх са Светим синодом се одазвао молби митрополита Николаја и исте године је од делова Дабробосанске митрополије основао Бањалучко-Бихаћку митрополију са седиштем у Бања Луци. Нова митрополија је обухватала 13 округа или протопрезвитерата и то: бањалучки, которварошки, дервентски, прњаворски, босанскоградишки, тешањски, босанскокостајнички, бихаћки, приједорски, кључки, босан- скопетровачки и старомајдански или санскомостски са 134 парохије и преко 280.000 православних. Акт о оснивању нове митрополије Цариградска патријаршија је издала 13. августа 1899. а Бечки двор је потврдио ту одлуку 1/14. јануара 1900. године. За првог митрополита новоосноване Бањалу-чко-Бихаћке митрополије Синод Цариградске патријаршије је изабрао архимандрита Евгенија Летицу. Бечки двор га је именовао за митрополита поменуте епархије 11/24. августа 1900. године.

Евгеније (у свету Манојло Летица) рођен је 1858. године у Плашком. Основну школу и нижу гимназију завршио је у родном месту и Огулину. Гимназију је завршио у Сремским Карловцима, а потом је студирао правне науке у Бечу, Грацу и Загребу, где је положио сва три државна испита. Као правник радио је 1884. године у Сремској Митровици. Следеће године прелази у Сарајево, где остаје у државној служби до 1892. године. Те године напушта државну службу и одлази у Загреб, радећи као правни референт код тамошње Хипотекарне банке. Одавде одлази у Сремске Карловце и уписује се у Богословију, коју завршава 1895. године. Архимандрит Генадије Поповић замонашио га је у манастиру Кувеждину 1895. године. После монашења постављен је за другог бележника Саборског одбора. У чин ђакона рукоположио га је 9. јула 1895. године патријарх Георгије (Бранковић). Трећег новембра је именован за привременог бележника Епархијске управе Темишварске у Темишвару, као и за референта Конзисторије. Епископ Темишварски Никанор (Поповић) га је крајем 1895. године произвео у чин придворног протођакона. Епископ Будимски Лукијан (Богдановић) рукоположио га је за презвитера 18. априла 1898. године у Сентандреји. Године 1899. произведен је за протосинђела а 24. јула 1900. године од епископа Никанора (Поповића) произведен је у чин архимандрита. У овом звању затекао га је избор за Бањалучко-Бихаћког митрополита.

Цариградски патријарх је писмом од 2. децембра 1900. године обавестио Дабробосанског митрополита Николаја о избору архимандрита Летице за Бањалучко-Бихаћког митрополита и наредио му да уз саслужење митрополита Захумско-Херцеговачког Серафима (Перовића) и митрополита Зворничко-Тузланског Григорија (Живковића) хиротонишу новог митрополита у недељу 17. децембра 1900. године у Бања Луци. Истог дана је Цариградски патријарх писмом обавестио и архимандрита Летицу о његовом избору и о дану његове хиротоније. Честитајући му на избору на крају писма каже: „Најпослије изражавамо наше тврдо поуздање, да ће се Ваше Богољубље, примивши духовну управу те епархије, посветити душом и тијелом, као добар пастир, старању о религиозним, црквеним, школским и другим потребама свога словеснога стада, да ћете га водити на пут спасења, имајући непрестано бригу да чврсто чувате установе божаствених светих канона наше свете православне Христове Цркве, и да храните вјерно њезина предања, дајући сами вјернима примјер побожности и врлине хришћанске.” Новоизабрани митрополит је 7/20. децембра 1900. године положио заклетву верности у Бечу и истог дана му је Бечки двор издао потврдну диплому.

Новоизабрани митрополит Евгеније стигао је возом 14. децембра у Бањалуку. На железничкој станици искупило се много народа да дочека свога будућег архипастира. Добродошлицу су му пожелели окружни предстојник барон Пијус Лазарини, затим генерал Јаков Хилберт и, у име Српске православне црквене општине, трговац Душан Пиштељић. Пошто је захвалио на поздравима, архимандрит Евгеније је испред поворке у друштву истакнутих личности кренуо према цркви. Пред црквом је био направљен славолук и ту га је поздравила ученица Милева Маслеша а на црквеним вратима дочекало га је свештенство. У име свештеника поздравио га је парох ребровачки Димитрије Ескић. Након отпоздрава и кратког молепствија архимандрит Евгеније је отишао у свој стан, где је примао посете.

Сутрадан, у петак 15. децембра у Бањалуку су возом приспели митрополит Дабробосански Николај, као изасланик Цариградског патријарха и митрополит Захумско-Херцеговачки Серафим. Са њима је стигао изасланик Земаљске владе, владин саветник Михајло Кнежевић. Приређен им је на станици величанствен дочек. Увече је приспео и Зворничко-Тузлански митрополит Григорије.

У суботу 16. децембра у Бања Луку је стигао царски комесар барон Апел. У 15 часова извршен је чин наречења, после чега је наречени митрополит служио бденије уз саслужење двојице протојереја и два ђакона. Увече, у 18.30 часова, Бањалучани су у част царског комесара и новога митрополита приредили бакљаду.

У недељу 17. децембра на Светој Литургији посвећење новог митрополита су извршили митрополити: Дабробосански Николај, Захумско-Херцеговачки Серафим и Зворничко-Тузлански Григорије. На крају Литургије митрополит Николај предао је у име Цариградског патријарха новом митрополиту жезал, пожелевши му успешан рад у винограду Господњем. Око 10.30 часова у цркву је стигао царски комесар барон Апел, који је извршио устоличење новог митрополита. Пошто је заузео своје место, наредио је да се прочита царски декрет о оснивању Бањалучко-Бихаћке митрополије и царска потврда од Синода Цариградске патријаршије о избору архимандрита Евгенија Летице за митрополита. Затим је барон Апел поздравио новог митрополита и приказао га свештеницима и народу као првог архипастира новоосноване митрополије. После овога нови митрополит је изговорио своју прву архијерејску беседу. Прво се захвалио Богу што га је удостојио да прими ово високо архијерејско достојанство. Затим је захвалио цару, Цариградском патријарху, Светом синоду, барону Апелу, митрополитима, свештеницима оба реда и духовној пастви, која је присуством у великом броју у св. храму ову свечаност увеличала. На крају беседе обратио се молитвом Богу да га укрепи силом благодати Своје у свакој спасоносној радњи његовој, да утврди Својом силом одозго слабе његове силе у предстојећој служби и да му да „апостолске хришћанске срчаности у свакој борби црквеној; намножи ми часове оног задовољства духовног, које долази од савјесног испуњења дужности, и од успјешног савлађења сметња; које томе испуњењу на путу стоје; сачувај Тобом мени повјерену духовну паству моју од сваког искушења, и напасти сваке и биједе и невоље; дај да сија над њом вазда небесни луч благоволења Твог.”

Новог митрополита у његовом двору у име свештенства поздравио је прота бихаћки К. Ковачевић, који је између осталог рекао: „Тешко је бреме, које ти данас узимљеш на себе; велика брига и одговорност чека Тебе у новом положају Твоме; трновити су пути на оној стази, на коју Ти данашњим даном наступаш, – али ми увјерени, да ћеш Ти са Богом даном ти спремом, са потпором свег вијерног и оданог свештенства и љубави народном, знати и умјети све те потешкоће савладати, – желимо ми и скрушено се свевишњем Господу Богу молимо, да заштити са својом моћном десницом Твоју освећену особу, и да над тобом излије сву благодат и снагу своје милости, да узмогнеш упознати потребе свога Српско-православног народа, – будуће пастве своје, да узмогнеш увидити и мане његове, те одважно и са дубоком свјестношћу и неуморном ревношћу намишљене задатке своје испунити.” Тако су завршене свечаности око хиротоније и устоличења новог митрополита.

Нови митрополит се на дан Св. Игњатија 1900. године обратио посланицом свештенству и духовној пастви у којој их обавештава о свом избору и посвећењу и наређује им да се убудуће о духовним питањима обраћају њему а не митрополиту у Сарајеву. Од свештеника тражи да на богослужењима помињу његово име. Упућујући свештеницима поуку каже: „Брините се за повјерене Вам хришћанске душе, настављајте их учењем слова Божјег; а да би тој задаћи одговорити могли, вјежбајте се приљежно у закону Божјем; читајте марљиво за душу корисне књиге и правила светијех и богоноснијех наших отаца, да би могли тако друге правилно поучавати и на пут спасења извађати. Гледајте да живите са сваким у слози и љубави; показивајте на себи примјер доброг, ваљаног, поштеног и богоугодног живота и будите у животу своме у опште образац хришћанске светости. – Не грамзите за добитком и коришћу, већ будите задовољни с оним, што Вам се добре воље даде, јер тежња и грамжење те врсте бешчасти духовни чин, и светиња свештене радње дошла би у питање, кад би Ви црквене обреде обављали из пуког користољубља, а не из жеље, да вршећи исте прибавите спасење другоме. Сва богослужења извршујте с највећом озбиљношћу, усрдношћу и страхопоштовањем, јер у то вријеме стојите Ви пред престолом цара неба и земље, пред чијим лицем и сами анђели са страхом и трепетом стоје. – Све обреде црквене обављајте уредно, усрдно и по пропису, имајући вазда пред очима клетву пророка Јеремије због небрежљивог обављања дјела Господњег.”

Обраћајући се пастви пише: „Поштујте с тога, љубљени моји, свештенички сталеж, јер он је самим Богом установљен, и непокорност томе сталежу садржи у себи непокорност самом Богу. – Рекао је наиме Господ наш Исус Христос својим ученицима: 'Ко вас слуша, тај слуша и мене, а ко вас презире, тај презире и мене.' А да не би презирањем својих свештеника увриједили самога Господа, имајте вазда пред очима и оне ријечи св. апостола Павла 'Признавајте оне, који се труде за вас, ваше предстојнике и учитеље, и љубите их због њиховог труда и посла око вас.' А погрјешке и слабости свештеничке дужни сте по учењу апостолском као прави Хришћани стрпљиво сносити.” На крају моли све да се моле за њега Господу да му помогне да може обављати своје дужности беспрекорно „на Његову божанствену славу, на сазидавање св. цркве Његове и на задовољство свих Вас”.

 

Даље



ЕВГЕНИЈЕ ЛЕТИЦА (1858-1920)

МИТРОПОЛИТ БАЊАЛУЧКО-БИХАЋКИ

МИТРОПОЛИТОВ РАД У БАЊАЛУЧКО-БИХАЋКОЈ ЕПАРХИЈИ

МИТРОПОЛИТ ДАБРОБОСАНСКИ

МИТРОПОЛИТОВ РАД У ДАБРОБОСАНСКОЈ ЕПАРХИЈИ