Loading...

 Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава

Порука младима за Нову 2008. годину

ДРАГА НАША СРПСКА ОМЛАДИНО,
Ево нас на почетку новога 2008. лета (године) Господњег. Пред вама су, Боже дај, још многе године живота, рада и стваралаштва. Ви се за то спремате, хоћу да кажем: спремате се за живот. Какав ће вам живот бити, највише зависи од вас како ћете се за њега припремити, како га прихватити и како га самоодговорно проводити. То је све веома озбиљно и већ сада самоодговорно.

Покушаћу да вам се приближим кроз следећу јеванђелску чињеницу. Морал је обавезан за свакога човека без изузетка. Хришћански живот, са православног гледишта, није тек неко испуњавање моралних правила, него је да чинимо вољу Божју, и то је живот у Богу, чему је најважније спасење душе. Нико се не спасава сам него у Цркви, у оном поднебљу васељенске Цркве где се највише доносе плодови спасења. Човек може без науке, али никако не може без етике - без моралног закона. Извод најсавршеније етике, моралног закона хришћанског јесте Личност Господ Христос, Бог. Срж те наше Богом откривене етике је порука: Бог је љубав.

Отворимо књигу Божју и у њој читајмо о судбама људи. Читајмо је са размишљањем и улазимо у њену суштину, јер је она ради човека дата од Бога. У њој је највише речи о Јеврејском народу, али и о другим народима. У тој књизи је и реч, какав закон влада људским друштвом, било мањим или већим, било једним или свима. Социолози данашњег времена труде се да пронађу тај закон. У њиховим настојањима је једино похвално њихов труд, али не и резултати. Јер удаљени од Бога, они су удаљени и од истине.

Ако је који од њих веровао у Бога, веровао је као удаљен од Њега. Углавном сви су они били очарани такозваним природним законом, као и савремени историчари. Сви су говорили језиком физике и биологије. Говорили су и писали о еволуцији друштва, друштвених јединица и установа, подводећи све под моћ природе, поднебља, околине, прилика географских и геолошких, занимања, вештине, итд. Тако су мислили да су открили неке социјалне законе који управљају појединцима и ширим друштвеним заједницама. По овим питањима, тешко да су међу њима били истог мишљења бар двојица.

У суштини не лежи проблем у односу између човека и природе, него у његовом правом избору. Оправдано нам долазе на ум речи праведног Јова: ''Немилостив је птичицама својим, као да нису његове, и да му труд не буде узалудан'' (Јов. 39,19). Дакле, наше је доба немилосрдно према својој деци, као да она нису његова. И још, одсуство расуђивања и страха у наше време поништава сваки напор и труд, и на крају се показује као јурњава у празно. На крају, није наше да бележимо револуционарне промене, него да нашим савременицима укажемо стварну сврху технологије и да предложимо право богословско и етичко просуђивање о њој.

Уствари, не постоје никакви социјални закони који би били независни од моралног закона. Божија реч, забележена у Светом Писму, учи нас да блаженство или несрећа једне породице, потомства и друштва, зависе од извршавања или гажења моралног закона. ''Показао ти је, човече, (Господ) шта је добро, шта иште Господ од тебе. Он иште да чиниш шта је право, да љубиш милост, да ходиш смерно с Богом својим'' (Мих. 6,8). Пре свега, друштво почива на породици, а породица, вели Псалмопевац, од Бога је. ''Деца, пород, дар је од Њега'' (Пс 127,3). ''Синови твоји су младице маслинове око трпезе твоје'' (Пс 127,3). ''Благословиће те Господ са Сиона ... и видјећеш синове синова својих'' (Пс 127,5-6). Ако ли се родитељи огреше и не покају се пре смрти, Бог ''походи грехе отаца на синовима и на унуцима до трећег и четвртог колена'' (II Мој 24,7). Као Декалог, тако и Закон Божији носи у себи искључиво морални карактер. Како у социјалном, тако и у сваком другом погледу. Ево неких од тих закона и заповести:

''Не крадите, не лажите и не варајте ближњег''
''Не куните се криво именом Мојим''
''Не закидајте ближњега и не ометајте га''
''Плата надничара да не преноћи код тебе''
''Немојте псовати глува, нити пред слепца метати што да се спотакне; бој се Бога''
''Не иди као нападач, и не устај на крв ближњега својега''
''Немој мрзити на брата својега, у срцу својему, слободно искарај ближњега својега и немој трпети греха на њему''.

Драги моји, могу се наводити многи грехови који се данас чине, али их ви знате. Сви они сведоче о чињеници преступа моралног закона, који је Бог дао људима. Према томе, једно друштво, појединац или народ, живи блажено (срећно) и напредује ако је Божији благослов на њему, а пада и пропада ако је Божије проклетство на њему.

Тако, судба једног човека, породице, града, села или народа, може се схватити и разумети само у светлости и мерилу Божијег благослова или проклетства. Од чега зависи благослов Божији, исцрпно је написано у 27. и 28. глави V књиге Мојсијеве. Ове главе треба прочитати из Светог Писма Старога Завета. Морални закон сам по себи је једноставан, довољан је браник људских друштава и живота без анархије. Морални закон је истовремено и политички и социјални, јер он даје силу закону и чини га облагодаћеним, од Бога благословеним. Без тога они су само парафраза закона.

Живот нимало није лак ни младима још од ране младости. У младалачком занесењаштву има много неостварених планова. Псалмопевац Давид помиње молитву младих и учи их како да се моле речима: ''Грех младости моје и незнања мога не спомени; по милости Твојој помени ме Ти, ради доброте Твоје, Господе'' (Пс 24,7). Данашње прилике показују да се млади могу уздизати на висину преображаја, јер је нашу младеж коснула сила Крста и Васкрсења Христовог, кроз предавање веронауке у основној школи. Мој је савет вама који се бавите књигом и учите: дуги низ година проводите у учењу, сабирајте знање из страних језика и других предмета, како бисте били стубови образовања, не само у овом нашем варљивом времену, него и шире. Куд год да сутра кренете, свугде о вама да се чују лепе оцене.

Ово ће се све успешно одвијати ако заволите свога Господа свим својим срцем још у раној младости, па даље, све до онога најсрећнијега пребивања са Господом, за које се надамо, и знамо и верујемо да ће уследити о нашем Васкрсењу, у незалазном дану вечнога Царства љубави Христове. Уселити се у Царство Божије, ради кога живимо и све чинимо, што су чинили наши светитељи заједно са Светим Савом, као и наши драги преци. Ту је наш животни задатак - да сваку људску душу, сваку личност коју сретнемо на своме животном путу, препорађамо љубављу, добротом, скромношћу, а не никаквом пропагандом, убеђивањем, или, не дај Боже, терором или насиљем.

На крају ове моје новогодишње поруке вама младима, који се на разне начине спремате за живот: знајте да има прича које су толико општечовечанске да заборавимо кад и где смо их чули или читали, па живе у нама као успомене на наш лични доживљај. У вези са напред реченим, да поменем речи Иве Андрића, нашег нобеловца: ''Прича о младићу који је лутајући светом и тражећи срећу, зашао на опасан пут за који није знао куда га води. Да се не би изгубио, младић је у дебла дрвета поред пута засецао секирицом знаке који ће му доцније показати пут за повратак. Тај младић је оличење вечне људске судбине, за опасан и неизвестан пут, а с друге стране, велика људска потреба да се човек не изгуби и да остави за собом траг. Знаци које остављамо иза себе, неће избећи судбину свега што је људско: пролазности и заборава''.

Свима вама желим од Бога све најбоље у пословима које радите и за живот се спремате. Да на време оснујете своју породицу, можда ступите у монаштво, да одужујете самоодговорно свој допринос како својој светој Цркви, тако и свом српском народу и рођеном дому.

Срећну вам и Богом благословену нову 2008. годину честита и жели ваш духовни родитељ,

+ МИТРОПОЛИТ ДАБРОБОСАНСКИ
Н И К О Л А Ј