Loading...

 Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава

Бесједа на св. Три Јерарха - Манастир Крка, фебруар 2005

Драга браћо и сестре,

Данас наша света Православна Црква прославља три велика светитеља, учитеља, јерарха, богословска писца и мислиоца. Овај празник је установљен у ХI веку и од тада се ова три Архијереја прослављају заједно, имају заједничку службу, мада, они се у месецу јануару појединачно прослављају: Свети Василије Велики 1. јануара, Григорије Богослов 25. јануара и Јован Златоусти 27. јануара по старом календару, а овај заједнички празник се прославља 30. јануара по старом календару, а 12. фебруара по новом.

Ваља нагласити да је Свети Јован Златоусти својом речитошћу и слаткоречивошћу превазилазио све мудраце и говорнике свога времена. Исто тако, дубином и јасноћом својих мисли превазилазио је све учене људе. Он је као нико други тако сјајно објавио и протумачио Свето Писмо, доприневши веома много проповеди Христовог Јеванђеља. Овај златоречени Светитељ постаде веома велики, а својим светим животом и богомислијем надмаши све врлинске људе. Он беше извор љубави и милостивости, сав обузет братољубљем и поукама. Поживе 63 године. Зову га „златном трубом православља“, а умро је у изгнанству у јерменском селу Коману. У Цариград је пренесен 30 година после смрти, али док цар Теодосије Млађи није написао писмо у име своје мајке Евдоксије и у њено име затражио опроштај од Светитеља, ковчег са његовим светим телом није се могао померити. Тек када је царево писмо положено на његово свето тело, ковчег је понет и пренет у Цариград, и у негдашњој резиденцији његовој у храму Светих Апостола, када је све то обављено, чуле су се из уста његових речи: „Мир свима,“ а Цар је у име своје мајке, која је Светитеља отерала у изганство, поново затражио опроштај рекавши: „Док ја живех временским животом, пакост ти учиних, а сада када ти живиш бесмртним животом, буди користан души мојој. Слава моја прође, а ништа ми не поможе, помози ми ти, оче, у слави твојој, помози ми пре него што будем осуђена на Суду Христовом.“ Крсташи су га из Цариграда однели на Запад и пре неколико месеци, Патријарх Вартоломеј је од папе Јована II добио његове свете мошти и поново их пренео у Цариград, где су и раније почивале, као и мошти светог Григорија Богослова кога такође данас прослављамо.

Свети Василије Велики био је високог раста, испосник, црномањаст и блед. Одавао је утисак мисаоног човека који бди над собом. По своме образовању превазилазио је не само мудраце и научењаке свога доба, него и оне из старих времена. Био је све науке изучио и потпуно њима овладао. И не само то, него подвижничким животом стече божанску философију и уздиже се до боговиђења. Због тога би посвећен за епископа и управљаше повереном му Епархијом осам година и пређе Господу своме. Велики је поборник Православља, велика луча моралне чистоте и ревности верске, велики богословски ум, велики стројитељ и стуб Цркве Христове. Он је заиста заслужио назив „Велики“. У црквеној служби назива се „пчелом Цркве Христове“, која носи мед вернима и својом жаоком боде јеретике. Као и Златоустова, тако су и Василијева многа писана дела сачувана: богословска, апологетска, подвижничка и канонска. Поживео је свега 50 година.

Свети Григорије Богослов био је милолик човек, погледа блага. О њему би се у најкраћим цртама могло рећи ово: ако бисмо замислили човека који би био одуховљени и живи стуб, саграђен од свих врлина, онда је такав био свети Григорије Богослов. Живећи светим и светлим животом, он достиже такве висине боговиђења и богословља да је мудрошћу својом победио све у науци и догматима вере. Зато је поред светог Јована Богослова, писца четвртог Јеванђеља, добио име Богослов. Саставио је многобројна богословска дела и по њима је назван Богослов. Био је владика у Цариграду, на позив цара Теодосија Великог, а када су непобожни и морално неодговорни људи у на сабору у Цариграду почели опадати, он напусти престо и повуче се у своје родно место Назијанз, са речима: „Не могу нас лишити Бога они који нас лишавају престола.“ Поживео је 80 година бавећи се писањем. Сахрањен је у своме родном месту Назијанзу, али су му касније свете мошти пренете у Рим, и као и мошти светог Јована Златоустог, пре неколико месеци враћене су у Цариград.

Ове три богословске личности уживале су велики углед у Цариграду па су се неки учени и врлински људи почели бавити њима, и поделише се на три дела: Василијане, Григоријане и Јованите. Та подела је узимала све више маха, али је окоча епископ Јован евхаитски, човек врло побожан и светога живота. Он имаде у сну визију у којој му се сваки од тројице светитеља јави појединачно, а затим сва тројица заједно, и рекоше му: „Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно, него смо сваки у своје време, побуђивани Духом Божјим, писали разне књиге на спасење људима. И чему нас је учио Дух Свети, то смо и предавали људима ради њиховог спасења. И међу нама нема ни првог, ни другог, него ако једнога споменеш, одмах су и друга двојица ту. Зато нареди да се престану делити они који се споре око нас.“ Рекавши то, Светитељи опет узиђоше на небо, блистајући неисказаном светлошћу. Епископ Јован реши спор и умири народ, јер беше човек чувен по врлини и његова реч имађаше силу и убедљивост.

Богословија у манастиру Крки је под духовним покровитељством светих Јерараха. Данас је Крсна слава ове школе, па смо дошли из Фоче и Сарајева да се Богу и Светима помолимо за добро и напредак овог богословског училишта и нека би дао Бог да сви у њему преуспевају у слави Божијој и савлађивању градива које се предаје, да ученици буду достојни звања „богослов“ које једино три личности у Православној цркви имају: свети Јован Богослов, свети Григорије Богослов и свети Симеон Нови Богослов.

Нека је свима од Бога и Светих Јерараха благословена Крсна слава на много година, Боже дај и благослови, а свети пророк Исаија рече: „Деца се море и сустају и младићи падају; Али који се надају Господу добијају нову снагу, подижу се на крилима као орлови, трче и не сустају, ходе и не умарају се.“ (Ис 40, 30-31)