Страницу одржава
16.10.2012
МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ ОСВЕШТАО КРСТОВЕ ЗА НОВИ ХРАМ У ФОЧИ
Фоча, Покров Пресвете Богородице
Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај је у недјељу, 14. октобра, на православни празник Покрова Пресвете Богородице, служио Свету архијерејску литургију у храму Светог Саве у Фочи и освештао нове крстове за овај храм.
Високопреосвећеном Николају саслуживала су четири свештеника и један ђакон братства овог храма у изградњи, а пјевао је хор Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи.
Празник Покрова Пресвете Богородице саборни је дан код храма Светог Саве у Фочи.
Митрополит Николај је након Литургије предсједника Републике Српске /РС/ Милорада Додика одликовао највећим одликовањем Митрополије дабробосанске Златним орденом Светог Петра Дабробосанског за истакнуто залагање у изградњи храма Светог Саве у Фочи.
Уручујући орден и грамату, владика Николај је изразио захвалност Цркве и вјерника Додику који је несебично помогао да се изнађу средства да би храм био укровљен и на њега постављени крстови.
Додик, који је и кум највишег крста, једног од три на овом храму који је највећи православни у БиХ, рекао је да је поносан што су се сви људи добре воље окупили и својом љубављу удружени успјели да покрију и укрове храм Светог Саве.
"На овај начин, окупљањем око наше Православне цркве, чувамо и национални идентитет и остајемо у увјерењу да смо привржени нашој вјери која нас је много чему добром научила" - нагласио је Додик.
Он је поручио да никада не смијемо престати да се окупљамо око Цркве.
"Остаћу предан у настојањима да заједно са митрополитом, свештенством, вјерницима и нашим људима из дијаспоре наставимо са пословима да бисмо привели крају уређење храма - да буде понос Фоче и цијеле регије" - нагласио је Додик.
Према његовим ријечима, иако је идеја о градњи храма Светог Саве у Фочи деценијама чекала на реализацију, да се почне са изградњом, дошла је у најбоље вријеме.
„И у најтеже вријеме, саборношћу, можемо да градимо храмове" - истакао је Додик.
Предсједник Одбора за изградњу храма Светог Саве у Фочи јереј Ненад Тупеша рекао је да је до сада у изградњу уложено три милиона КМ, од чега је, осим вјерника и локалне заједнице, знатну помоћ од 1.400.000 КМ издвојила и Влада РС.
"Ово је велики дан за нас. Успјели смо да приведемо крају грађевинске радове и да поставимо крстове. Предстоји још много посла на унутрашњем уређењу, а претпоставља се да је за те намјене потребно од три до пет милиона КМ" - навео је Тупеша.
Митрополит Николај додијелио је грамате и кумовима за два мања крста Миливоју Вилотићу и Јеленку Малишу, као и заслужним појединцима Ружи Стојановић, Оливери Елез и Сави Миловановићу.
Српска православна црквена општина фочанска додијелила је признање Влади РС за помоћ у изградњи Светосавског храма коју је примила министар за економске односе и регионалну сарадњу Жељка Цвијановић.
16.10.2012
МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ СЛУЖИО НА ПРАЗНИК СВЕТЕ ТЕКЛЕ
Сарајево, Света Текла
Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај је у недјељу, 7. октобра, на православни празник Свете првомученице и равноапостолне Текле, служио Свету архијерејску литургију у Старој српској православној цркви на Башчаршији у Сарајеву, уз саслужење више свештеника митрополије дабробосанске.
Након литургије је обављена литија око храма током које су ношене мошти Свете Текле. Према традицији, освећена је и вода благосиљањем руком светитељке.
Света Текла је и крсна слава Кола српских сестара у Сарајеву, па је тим поводом освештано славско жито и преломљен славски колач.
Мноштво вјерника узело је учешће у прослави празника, цјеливавши десну руку светитељке, која се чува у овом храму, и примивши Божији благослов.
У Старој цркви на Башчаршији више од 300 година почивају мошти ове светитељке. Света Текла је, од када се њене мошти чувају у Старој цркви, у Сарајеву добила заслужени култ поштовања и слављења, посебно међу женама.
Мошти Свете Текле, њена десна рука, донесена је у Србију из Антиохије у вријеме првог српског архиепископа Светог Саве 1233. године, а 1730. године ју је тадашњи патријарх српски Арсеније IV Јовановић поклонио Старој цркви у Сарајеву.
Њену свету десницу митрополит сарајевски Сава Косановић однио је 1873. године у Русију гдје је за њу израђена бисерна рукавица са наруквицом.
Међу православним свијетом у Сарајеву и околини и данас се препричава занимљив и поучан догађај везан за свету и часну десницу Свете Текле који се збио у вријеме Другог свјетског рата.
Пошто ову светитељку не славе само православни него и други хришћани, а њене мошти, као и рука светог Јована Крститеља, која се налази на Цетињу, имају велику вриједност и значај за њих, усташе су покушале да је однесу из цркве.
Када је група Хрвата усташа, који су упали у храм, пошла да изађе са светим моштима Теклиним из цркве, на излазним вратима је онај који је носио свету Теклину десницу пао и на мјесту остао мртав.
Видјевши шта се десило, усташе су брже-боље светињу вратиле у храм.
Мошти ове светитељке чувају се данас у дрвеном изрезбареном кивоту, који има облик цркве са урезаним иконама са стране које показују чуда свете Текле. Кивот је рад Бранка Шотре из 1939. године.
Дио моштију Свете Текле чува се и у манастиру Свете Тројице код Пљеваља.
