Loading...

  Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава



9.05.2007
ПРОСЛАВЉЕНА ХРАМОВНА СЛАВА МАНАСТИРА ВОЗУЋИЦЕ



У недјељу, 27. маја, у манастиру Возућици код Завидовића прослављена је храмовна слава, празник Силаска Светог Духа на Апостоле. Свету архијерејску Литурију служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Г. Николај, уз саслужење архијерејског намјесника травничко-зеничког протојереја-ставрофора Миомира Зекића, пароха возућког јереја Зорана Живковића и епархијског ђакона Митра Танасића.

Слављу је присуствовало више стотина вјерника, поријеклом из крајева Возуће и Завидовића, који се, упркос томе што су у посљедњем рату прогнани са својих вјековних огњишта и налазе се расијани по цијелом свијету, више пута током године редовно окупљају код ове древне светиње – задужбине српског краља Драгутина Немањића.

Пред почетак Свете Литургије, Митрополит Николај је извршио освећење новог звона, тежине 200 кг, које је приложио г. Борко Лукић из Возуће, са синовима Витомиром, Радомиром, Радиславом и Раденком. Звоно је подигнуто на новоизграђени дрвени звоник, дјело Јанка Панића из Возуће, за који су вјерници возућке парохије сами, из прикупљених прилога, обезбиједили новчана средства, док су од шумарског предузећа из Добоја добили резану грађу.

Високопреосвећени Митрополит је вјерницима окупљеним око импровизованог олтара у манастирској порти честитао велики празник и манастирску славу, заблагодарвши Богу што је коначно, након дванаест година од страдања, отпочела обнова манастира Возућице и позвао све житеље возућког краја, ма гдје се налазили, да својим прилозима помогну ово богоугодно дјело, изразивши наду да ће се о манастирској слави идуће године, Света Литургија служити у самом храму.

Након Свете Литургије извршена је литија око храма, освештано славско жито и преломљен славски колач, које је припремио овогодишњи кум и домаћин славе, г. Лука Благојевић из Возуће. Кум је, такође, за свештенство и друге госте припремио и богату славску трпезу.

Прва фаза обнове цркве манастира Возућица код Завидовића, која укључује обнову зидова и сводова и куполе манастирске цркве, покривање бакром и у уградњу столарије, отпочела је 13. марта ове године. Радове финансирају Влада Федерације БиХ и амбасада Савезне Републике Њемачке у Сарајеву. Пројекат обнове израдио Федерални Завод за заштиту споменика, а радове изводи грађевинско предузеће К-Пројект из Жепча.

Све информације везане за обнову и помоћ манастиру могу се добити код Црквене општине у Завидовићима, путем телефона +387 61 189 734 или електронском поштом на spc.zavidovici@in--tel.net, а приложници из Босне и Херцеговине могу своје прилоге уплатити путем жиро-рачуна: Српска православна црквена општина у Возући 161 075 00055500 71.


29.05.2007
ХОР СЛОГА ОДРЖАО ГОДИШЊИ КОНЦЕРТ



Српско пјевачко друштво „Слога“ из Сарајева, под диригентским вођством ђакона Душка Сандића, одржало је у суботу, 26. маја, Годишњи концерт у Саборној цркви у Сарајеву.

Пред већим бројем слушалаца, хористи „Слоге“ извели су стилски богат програм православне духовне музике, на ком су се нашла дјела познатих композитора: Мокрањца, Маринковића, Бортњанског и Дворецког, као и једногласни стари српски црквени напјеви од 14. до 18. вијека.

Овом приликом, у име хора „Слога“, ђакон Душко Сандић је уручио појединцима и организацијама захвалнице на подршци неопходној за успјешан развој хора.

Српско пјевачко друштво „Слога“ је једно од најстаријих пјевачких друштава у Босни и Херцеговини и најстарије домаће пјевачко друштво у Сарајеву. Основано је 1888. године под називом „Српско-православно црквено пјевачко друштво Слога“, да би 1906. године ово име замијенило „Српско пјевачко друштво Слога“.

Идеја за оснивањем друштва потекла је из редова сарајевских Срба занатлија, под вођством Риста Максимовића и проте Стијепа Трифковића, као и проте Ђорђа Петровића, који је био члан и утемељивач СПД „Слога“.

„Слога“ је често приређивала интимна забавна сијела за своје чланове, давала годишње једну или двије забаве за народ, учествовала у разним јавним приредбама (светосавске бесједе, прославе Видовдана, и др.) и повремено пјевала у обе сарајевске цркве. Након анексије Босне и Херцеговине од стране Аустро-Угарске, „Слога“ је ојачала везе са Србијом и више пута је одлазила на концертне турнеје у Београд.

Године 1928., на своју четрдесетогодишњицу, „Слога“ постаје чланом Југословенског пјевачког савеза у Београду и бива одликована орденом Светог Саве петог степена.

Кулминацију успјеха „Слога“ доживљава на познатом Духовном концерту у Београду, 1938. године. Наступајући у високој репрезентативној форми са богатим програмом, „Слога“ је врло високо и ласкаво оцијењена од београдске публике и критике, а тадашња штампа уступа јој много простора.

У периоду између два свјетска рата, друштво посједује властите некретнине, међу којом је и данас позната зграда „Слоге“ – популарни културни центар сарајевске омладине, у којој су одржаване пробе, концерти и дружења. Након Другог свјетског рата зграда је национализована и од тада се СПД „Слога“ залаже да јој се врати имовина.

Многи диригенти, мање или више познати, заслужни су за опстанак друштва и његов духовни континуитет и у најтежим временима. То су: Коста Травањ, Фрањо Маћејовски, Љубомир Бајац, Цвјетко Рихтман, прота Милорад Ајвазовић, Бранко Глумац, Бранка Бошњак.

„Слога“, у свом дугом и непрекинутом трајању, пружа драгоцјену слику успона и падова у развоју српске музике, откривања националног музичког идентитета, грађанског духовног узрастања и развоја културног живота у цјелини.

Од многобројних признања, која је хор у свом дугогодишњем раду добио, треба издвојити: Орден Светог Саве петог степена (1928) и Орден Светог Саве првог степена, којим је 2002. године хор одликован од стране Светог архијерејског сабора Српске православне цркве.

Друштво данас броји око четрдесет чланова, који активно учествују на светим богослужењима у сарајевским и другим храмовима Митрополије дабробосанске, те другим духовним манифестацијама. Хор води ђакон Душко Сандић, професор црквене музике и појања.


14.05.2007
У ФОЧИ ПРОСЛАВЉЕНЕ КРСНЕ СЛАВЕ ФАКУЛТЕТА И БОГОСЛОВИЈЕ



У суботу, 12. маја ове године, у Фочи су заједнички прослављени Свети Сава први архиепископ српски и патрони фочанског Богословског факултета и Богогословије: Свети Василије Острошки и Свети Петар Дабробосански.

У новосаграђеном храму, посвећеном Светом Василију Острошком и Петру Дабробосанском, који се налази у саставу комплекса ових богословских училишта, служена је Света Литургија којој је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Г. Николај. Саслуживали су преосвећени епископи: Канадски Г. Георгије и Врањски Г. Пахомије, дванаест свештеника и три ђакона, док је Камерни хор Одсјека за црквену музику и појање на Музичкој академији у Источном Сарајеву, под диригентском управом мр Рада Радовића, Свету Литургију украсио својим изванредним појањем. Празничну бесједу је одржао ученик четвртог разреда Богословије Дарко Јовановић, а након Свете Литургије преломљени су славски колачи.

На почетку свечане академије у амфитеатру Богословског факултета, декан Богословског факултета протојереј-ставрофор др Предраг Пузовић пожелио је добродошлицу гостима, међу којима су били: предсједник Скупштине Брчко Дистрикта др Милан Томић, ректор Универзитета у Источном Сарајеву др Митар Новаковић, директор Секретаријата за вјере Републике Српске г. Јово Турањанин, начелник Општине Фоча г. Здравко Крсмановић, начелник Општине Пале г. Слободан Савић, декан Врхбосанске теологије у Сарајеву др Анто Ћосић, ректор Врхбосанске богословије у Сарајеву др Нико Икић, игуман манастира Добрићева архимандрит Симеон, архијерејски замјеник западноамерички прота Велимир Петаковић, представници крагујевачке и цетињске богословије, већина декана Универзитета у Источном Сарајеву, те бројни свештеници и други угледни гости.

Свечану бесједу о „трима српским јерарсима“: Светом Сави, Светом Василију Острошком и Светом Петру Дабробосанском, одржао је асистент Богословског факултета г. Дарко Ђого.

Током академије, ректор Универзитета у Источном Сарајеву др Митар Новаковић подијелио је дипломе за седморо магистара и четрнаесторо дипломираних студената Богословског факултета, а Високопреосвећени Митрополит Г. Николај додијелио награде студентима Факултета и ученицима Богословије за педесет и осам награђених светосавских темата.

У програму свечане академије, пјесмама и рециталима учествовали су: Камерни хор Одсјека за црквену музику и појање Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву и хор Богословије и Богословског факултета из Фоче, са диригентом мр Радом Радовићем, те ученици Богословије и студенти Богословског факултета у Фочи.

Након свечане академије, за све госте је, у трпезарији Богословског факултета и Богословије, приређен свечани славски ручак.


05.05.2007
ТРЕЋИ НАПАД НА ЦРКВУ У ГОЛОМ БРДУ



Непозната лица оскрнавила су православни храм светог Јована Крститеља на Голом Брду у Зимчи, насељу између Високог и Какња, у коме су разбили прозор и испреметали инвентар.

Како је извјестио надлежни парох, јереј Мирослав Вујичић, у петак, 04. маја 2007. године у јутарњим часовима, пријављена му је провала у цркву Светог Јована Крститеља на Голом Брду, о чему је одмах обавијестио Полицијску управу Високо, чији су припадници извршили увиђај.

Из цркве није ништа однешено, али је полупано прозорско стакло, а у цркви је сав инвентар испреметан, царске двери отворене, прекривачи побацани и оскрнављени предмети на Часном престолу у олтару.
Ово је треће скрнављење голобрдског храма након његовог освећења, извршеног 15. октобра прошле године. Починиоци претходних напада нису пронађени. Такође, ни више десетина сличних напада на православне богомоље и гробља на подручју општина Високо и Какањ никад није расвијетљено.

СЛИКЕ ВАНДАЛИЗМА: