Loading...

  Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава



23.07.2006
СЛАВСКИ ОБРЕД У ПОРУШЕНОМ ХРАМУ



Први пут након пуних петнаест година, у храму Светих Апостола Петра и Павла у Осенику (Пазарић код Хаџића), уз освећење жита и ломљење славског колача прослављена је крсна слава овог храма подигнутог 1896. године.

У присуству око четрдесетак вјерника, надлежни свештеници обавили су славски обред, а потом и мали помен на гробу свештеника Ристе Крстића (1857-1902) и на гробовима вјерника који су мученички пострадали у Другом свјетском рату и сахрањени у црвеној порти.

Код малобројних, углавном старијих парохијана, евоциране су успомене на предратна времена, када су на Петровдан овдје одржавани велики сабори. Мијешали су се радост и сјета, те је било и свечано и тужно у исто вријеме. У једном су се сви сложили, а то је се свим снагама треба покренути обнова овога светог храма, чиме би му се вратио стари сјај и слава коју је некада имао.

Црква у Осенику подигнута је 1896. године, углавном прилозима парохијана, а на иницијативу свештеника Ристе Крстића, поред већ постојећег парохијског дома. На самом почетку грађанског рата у Босни и Херцеговини, у јуну или јулу 1992. године, запаљена је заједно са свим вриједностима које су се у њој налазиле. Од 1992. па све до априла 2006. године, у парохијском дому живјела је ромска породица са Косова, која је храм, парохијски дом и порту довела у очајно стање, и исељена тек након упорних молби општинским властима у Хаџићима


14.07.2006
НА ПЕТРОВДАН ПРОСЛАВЉЕНА ХРАМОВНА СЛАВА У РУДОМ



На празник Светих Апостола Петра и Павла, 12. јула ове године, Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Господин Николај служио је Свету Литургију у истоименом храму у Рудом, уз саслужење седморице свештеника и ђакона.

Високопреосвећени Митрополит је најприје честитао храмовну славу окупљеним вјерницима, а потом тумачио прочитано празнично Еванђеље о апостолском послању и бесједио о животу и мисији Светих првоврховних Апостола Петра и Павла.

Послије одслужене Литургије, извршена је литија око храма, те преломљен славски колач и освештано жито, а потом је у светосавском дому Господин Митрополит благословио трпезу љубави.


11.07.2006
МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ НА ИВАЊДАН СЛУЖИО У ТУРБЕТУ



Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Господин Николај је, на празник Рођења светог Јована Претече и Крститеља, 7. јула ове године, служио Свету Литургију у истоименом храму у Турбету код Травника, уз саслужење двојице свештеника и
ђакона.

Високопреосвећени Митрополит је бесједио о Светом Јовану Претечи чија је улога била да свијету објави долазак Господа Исуса Христа, али и да након краја земаљског живота у Аду проповиједа христов силазак и васкрсење свих. Тумачећи еванђелску причу, Господин Митрополит је нагласио да су и само његово зачеће и рођење чудо Божјег промисла.

Такође, Митрополит Николај је окупљеним вјерницима честитао храмовну славу, те их позвао да се враћају на своја огњишта и да не остављају своје светиње на милост и немилост другима, него да их својим молитвама и трудовима обнављају и одржавају.

Послије одслужене Литургије, извршена је литија око храма, те преломљен славски колач и освештано жито које је припремио кум овогодишње славе Владимир Вујиновић из Турбета.


03.07.2006
ВИДОВДАНСКИ САБОР НА РОМАНИЈСКОМ КОСОВУ



У недјељу по Видовдану, 2. јула ове године, код Романијске Лазарице, храма Св. пророка Илије у Сокоцу, одржан је по четрнаести пут традиционални Видовдански сабор.

Већ четрнаест година заредом, у недељу по Видовдану, на Романијском Косову се окупљају вјерници из свих крајева Митрополије дабробосанске. Ове године, порта Романијске Лазарице примила је вјернике који су аутобусима стигли из Сарајева, Источног Сарајева, Војковића, Мокрог, Зенице, Високог, Какња, Фоче, Рудог, Чајнича, Рогатице, Вишеграда, Штрпца и Бијелог Брда, госте из Ниша и Велике Дренове, те других крајева земље и расијања.

У соколачком храму је, овом приликом, служена Света архијерејска Литургија на којој је началствовао Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Иринеј, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа банатског Г. Никанора, домаћина, Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског Г. Николаја, те дванаест свештеника и три ђакона. Свету Литургију је умилним пјевањем украсио Црквени хор Бранко из Ниша, под диригентским вођством Саре Цинцаревић.

Након одслужене Свете Литургије, извршене Литије око храма, освећења жита и ломљења славског колача, Преосвећени Епископ Г. Иринеј је, честитавши ову свесрпску славу, нагласио да Видовдан не можемо везивати за само један дан у години, него га требамо славити као празник цјелокупне српске историје, када се сјећамо свих војсковођа, војника и родољуба српских, који су положили своје животе, бранећи вјеру православну, отаџбину и слободу. Епископ Иринеј је захвалио Високопреосвећеном Митрополиту Г. Николају на позиву и прилици да учествује у прослави, те благословио окупљени народ и пожелио да се Видовдан непрестано прославља свуда у српском народу, јер он, поготову данас, није везан само за Косово, него Косовом чини сваки комад земље на којој је за слободу проливена православна српска крв.

Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Г. Николај је у свечаној бесједи, на почетку духовне академије, нагласио је да је истинска вјера, она која има мученике, то јест људе који су спремни да исповједе своју вјеру у Бога, те да је такво опредјељење имао и Свети мученик кнез Лазар са свим косовским јунацима. Назвавши Видовдан жртвеним Празником српског народа, Високопреосвећени Г. Митрополит је рекао да се сви ми плашимо ратова, али да нас они приближавају Богу, јер ратови, зло и патње које подносимо највише нас могу приближити Господу Христу и Његовом Другом доласку. Митрополит је позвао окупљене вјернике да се моле и размишљају о српском народу на Косову и Метохији, Босни и Херцеговини, Хрватској и свима који су под насиљем напустили своја огњишта, те да се моле Свемогућем Богу да у сваку човјечију душу, сваког народа на овим просторима, усади Свој божански мир, како би нашли своје спокојство, а с њима и српски народ.

У програму духовне академије која је услиједила, пјесмама и играма су се представили: Црквени хор Бранко из Ниша, Женска пјевачка група Русалке из Источног Сарајева, Културно умјетничка друштва: Извор из Велике Дренове, Соко из манастира Добруна, Сретење из Рогатице и Романијска луча из Сокоца, те гуслар Миљан Рађеновић из Рогатице и фрулаш Драган Срдановић из Пала.