Loading...

  Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава



30.12.2006
ПРОТЕСТНО ПИСМО МИТРОПОЛИТА НИКОЛАЈА ПРЕДСЈЕДНИКУ ВЛАДЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ БиХ АХМЕТУ ХАЏИПАШИЋУ


Поштовани господине предсједниче Владе,

Поводом најаве Владе Федерације Босне и Херцеговине да на подручју Мартин Брода подигне хидроелектрану, чије би језеро потопило средњовјековни православни манастир Рмањ и више српских насеља у Горњем Поуњу, приморани смо казати слиједеће:

Манастир Рмањ у Мартин Броду подигнут је 1443. године као задужбина Катарине Бранковић, кћерке српског депота Ђурђа. Већ пет и по вијекова представља духовно средиште српског народа у Горњем Поуњу. Кроз 110 година био је сједиште митрополита дабробосанских чијим је залагањем основана прва регуларна школа у српском народу, богословија у манастиру Крки, 1615. године. Током свога постојања више пута је подијелио судбину народа коме припада. У вријеме отоманске окупације неколико пута је разорен до темеља, а посљедње велико разарање доживио је 1944. године када су га нацисти бомбардовањем потпуно уништили, мислећи да се ту налази партизанска болница. Тешком муком, обновљен је осамдесетих година прошлог вијека, да би у посљедњем рату био опљачкан и знатно оштећен од хрватских снага. Поново је обновљен и освештан 2001. године.

Намјера Владе Федерације Босне и Херцеговине да у Мартин Броду изгради хидроелектрану, чије би језеро потопило манастир и насеље око њега, без претходних консултација са надлежним властима и Српске православне цркве и Мјесне заједнице Мартин Брод, представља напад на интергритет и постојање наше Цркве и српских повратника на овом подручју.

Ако би се ова намјера Владе остварила, не само да би били прекршени многи закони, попут Закона о заштити споменика културе БиХ и Закона о слободи вјере и правном положаји цркава и вјерских заједница БиХ, него би се због тог рушилачког чина садашње власти у Федерацији Босне и Херцеговине могле упоредити са окупационим властима отоманске империје или нацистичким властима Њемачке и НДХ.

Сличан однос према сакралном и културно-историјском наслијеђу Српске православне цркве и српског народа имали смо прилику видјети марта 2004. године када су у налету злочиначке рушилачке мржње порушени и попаљени многи средњовијековни манастири и цркве на Косову и Метохији.

На крају крајева, зар није било довољно рушења богомоља свих вјера у посљедњем грађанском рату у Босни и Херцеговини? Сматрамо да је данас дошло вријеме обнове, а не рушења. Такође сматрамо да постоје и други начини за искориштавање електро-енергетског потенцијала ријеке Уне, без потапања и рушења манастира и насеља. Врло озбиљно треба сагледати могућности да се овај изузетно лијеп дио наше земље заштити и прогласи националним парком и озбиљније поради на његовој туристичкој промоцији.

Надамо се, господине Предсједниче, да ћете ове наше ријечи схватити крајње добронамјерно и својим ауторитетом зауставити даље активности Ваше Владе по овом предмету, а ресурсе које имате усмјерити не на поновно прогонство него на повратак наших вјерника и не у поновно рушење, него у обнову наших порушених храмова.


29.12.2006
НОВИ НАПАД НА ПРАВОСЛАВНИ ХРАМ

Непозната лица оскрнавила су православну цркву светог Јована Крститеља на Голом Брду у Зимчи, између Високог и Какња, из које су украли чираке, кандила и прекривач са жртвеника, рекао је Срни парох какањски јереј Мирослав Вујичић.

Јереј Вујучић је навео да је у сриједу, 27. децембра 2007. године око 13 часова, приликом обиласка цркве примјетио да су улазна врата разваљена о чему је одмах обавијестио Полицијску управу Високо, која је обавила увиђај. „По доласку полиције примијетили смо језив призор. Царске двери су биле отворене, по олтару све испретурано, уље је било просуто на Часни престо, икона Пресвете Богородице била је на поду, док су из цркве отуђена два чирака и три кандила“, рекао је отац Мирослав и додао да је ово друга провала у цркву светог Јована Крститеља након њеног освећења 15. октобра ове године.

Он је навео да на том подручју за сада има око 20 домаћинстава Срба повратника, као и да су у Какњу, Високом и на Голом Брду чести напади на црквене објекте.

Подсјећамо да је прије десет дана каменован православни храм у Какњу, а да ниједан од више десетина оваквих напада на православне богомоље и гробља на овом подручју није расвијетљен.

Извор: СРНА


24.12.2006
МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ ДАО ИНТЕРВЈУ ЗА БЕОГРАДСКУ "ПОЛИТИКУ"



Митрополит дабробосански Николај о проблемима СПЦ у Федерацији БиХ
САБОРНА ЦРКВА У МРАКУ
Одузета имовина се не враћа, а православна венчања и крштења у Сарајеву постала су реткост

САРАЈЕВО, децембра 2006 - Свој јубилеј, 125 година постојања, Сарајевска богословија, као прва висока теолошка школа и претеча високог школства у БиХ, принуђена је да обележи као подстанар јер зграда Богословије у центру Сарајева и по-ред бројних обећања још није враћена СПЦ. Због тога и низа других чињеница лако је закључити да „Српска православна црква на подручју Федерације БиХ нема исти третман као две остале верске заједнице“, изјавио је у разговору за „Политику“ митрополит дабробосански Николај.

Прочитајте цијели интервју


22.12.2006
ОБИЉЕЖЕНО 125 ГОДИНА САРАЈЕВСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ



Синоћ је у препуној спортској дворани „Славија“ у Источном Сарајеву одржана свечана академија поводом 125 година високог образовања на Богословском факултету Универзитета у Источном Сарајеву. Академији су присуствовали преосвећена господа архијереји: милешевски Филарет и будимљанско-никшићки Јоаникије, свештенство и угледни гости из републичке и локалне власти Републике Српске, те бројне културне и јавне личности. Организатори академије били су Универзитет у Источном Сарајеву и Митрополија дабробосанска, а покровитељ Влада Републике Српске.



На почетку академије присутне госте су поздравили Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Г. Николај и ректор Универзитета др Митар Новаковић, а испред Владе Републике Српске министар просвете и културе Антон Касиповић. Пригодну бесједу одржао је декан Богословског факултета протојереј-ставрофор др Предраг Пузовић у којој је истакао значај Сарајевске богословије у стварању садашњег високошколског система у Републици Српској. У програму академије учествовали су хор Богословије и Богословског факултета из Фоче, Академски и Камерни хор Музичке академије под вођством диригента мр Рада Радовића, пјевачка група „Русалке“ и глумци Народног позоришта Републике Српске из Бање Луке.


14.12.2006
КАМЕНОВАНА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У КАКЊУ



Синоћ, 13. децембра 2006. године, око 22 часа, два непозната починиоца каменовала су православни храм Светих апостола Петра и Павла у Какњу.

Надлежни парох, јереј Мирослав Вујичић, који станује у парохијском дому код самог храма, чуо је синоћ звук ломљења стакла. Изишавши у порту, примјетио је двојицу младића који бјеже преко главне капије, али није одмах уочио оштећења на цркви. Тек јутрос, око 8 часова, примјетио је да су на цркви поломљена армирана стакла два прозора на храму, а у самом храму нашао је камен умотан у папир на ком је била исписана порука националистичке садржине. О овоме је отац Мирослав одмах обавијестио полицију која је извршила увиђај.

Ово је само један у низу напада на имовину Српске православне цркве у средњој Босни. Подсјећамо да је недавно оскрнављено сеоско гробље у близини Какња, а прије мјесец дана извршена је провала и преметачина у храму Светог Јована Крститеља у селу Зимча код Високог. На храм Светог великомученика Прокопија у Високом, у посљедњих пет година, извршено је више од тридесет напада различите врсте. О свему овоме редовно је обавјештавана надлежна полиција, која до сада није ријешила ниједан случај, док медији у Федерацији Босне и Херцеговине ћуте, стварајући тако лажну слику мира и толеранције на овом подручју.


11.12.2006
У БАЊОЈ ЛУЦИ ОДРЖАН СЕДМИ СУСРЕТ ПРАВОСЛАВНИХ ЕПИСКОПА И РИМОКАТОЛИЧКИХ БИСКУПА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ


Данас је у Бањој Луци одржан седми сусрет епископа Српске Православне Цркве у БиХ и бискупа Бискупске конференције БиХ. Сусрет је одржан у просторијама Бискупског ординаријата у Бањој Луци, а присутни су били Високопреосвећени Митрополит дабробосански Г. Николај, те преосвећена ГГ епископи: зворничко-тузлански Василије, бањалучки Јефрем и захумско-херцеговачки Григорије, као и бискупи Бискупске конференције БиХ: надбискуп врхбосански кардинал Винко Пуљић, бискуп бањалучки Фрањо Комарица, бискуп мостарско-дувањски и требињско-мркански Ратко Перић и помоћни бискуп врхбосански Перо Судар.

На почетку сусрета, епископи и бискупи су посјетили бањалучку катедралу св. Бонавентуре, гдје их је поздравио домаћин сусрета бањалучки бискуп Фрањо Комарица, а посјета је завршена је заједничким изговарањем молитве Господње „Оче наш“.

У изјави за медије, Митрополит Николај је изразио радост што се епископи и бискупи други пут сусрећу у Бањалучкој бискупији. „На свим нашим састанцима одлуке су уродиле плодом, а тиме показујемо и другима да се може наћи заједнички језик у свему ономе што нас уједињује и сви наши сусрети и разговори су на том плану“, рекао је Митрополит Николај, истичући да, као хришћанске, обе Цркве требају дјеловати заједнички што је више могуће. Кардинал Пуљић је напоменуо да је ово седми заједнички сусрет бискупа и епископа. „Редовно смо се састајали у разним бискупским и епископским сједиштима, а овај пут је то у Бањој Луци. Дошли смо разговарати о изналажењу начина да наше двије Цркве на темељима хришћанског духа Еванђеља живе заједно у овој земљи и истински остваре своје послање“, рекао је кардинал Пуљић и додао да, као хришћани, такође желе у Европи препознати своје коријене.

Након сусрета упућено је Саопштење за јавност које преносимо у цјелини:

САОПШТЕЊЕ СА СЕДМОГ СУСРЕТА ЕПИСКОПА И БИСКУПА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Према већ устаљеној пракси, сусрели смо се по седми пут, 11. децембра 2006. године у Бискупском ординаријату у Бањој Луци, ми, епископи Српске Православне Цркве и бискупи Католичке Цркве, да бисмо расправили нека заједничка питања наших Цркава.

У отвореној и братској атмосфери расправљано је, уз остало, о потреби и корисности настављања не само оваквих сусрета него и о њиховој конкретизацији у животу Цркава. Стога је закључено да ће се у име двију Цркава, или у име епископата, именовати особе, које би ове, у свијету јединствене, сусрете епископа и бискупа, најприје темељно припремиле а онда и проводиле у живот. Такође је договорено да се на нивоу епархија и бискупија, а гдје год је то иначе могуће, организују и заједничке молитве или друге врсте духовних сусрета у молитвеној осмини за јединство хришћана. Епископи и бискупи позивају и овог пута свештенике као и вјернике својих Цркава на међусобно разумијевање и сарадњу, како би у духу Еванђеља дали свој допринос бољем и људскијем животу у овој нашој заједничкој отаџбини. У том духу позивају све људе у Босни и Херцеговини, а посебно своје вјернике, да избјегавају сваки говор нетрпељивости који би подстицао на било какве акте екстремизма према другима и другачијима.

Анализирајући тренутно стање православних и католичких вјерника у Босни и Херцеговини, епископи и бискупи, упркос радости због спознаје и искуства да црквеног духа и привржености властитој духовној традицији не недостаје, осјећају егзистенцијалну угроженост и својеврсно безнађе код људи, као посљедицу опште социјалне биједе и друштвене несигурности. Исто је тако изражена бојазан због небриге и двоструких мјерила која се примјењују кад су у питању расељени и прогнани. Многи грађани ове земље, прогнани и избјегли из својих домова и крајева, без могућности одрживог повратка, као да су заборављени, па им се више не пружају никакви облици конкретне помоћи. Стога епископи и бискупи поновно позивају међународне и домаће институције и власти да тим људима помогну у рјешавању животних питања, а да их не злоупотребљавају ни у какве политичке сврхе.

Надаље, епископи и бискупи позивају надлежне државне и све друге структуре да се што прије донесе закон о реституцији, а да се до тада црквена имовина и имовина вјерских заједница не отуђује. Са жалошћу се констатује да, након свих обећања, зграде Православне богословије у Сарајеву и Надбискупске гимназије и сјеменишта у Травнику нису враћене легитимним власницима и изворној сврси.

Увјерени, упркос свему, да је и у овој земљи, уз добру вољу и заједничку сарадњу могућ доличан живот и боља будућност, епископи и бискупи позивају своје вјернике и све људе добре воље да се не уморе у настојању око добра. Скори велики празник хришћанства, рођење Господа Исуса Христа, неуништиви је залог наде и бољег свијета који је Бог обећао човјеку и човјечанству. Зато позивају вјернике на искрену духовну радост и духовно заједништво, али и отвореност и солидарност са свима људима, посебно онима који су у највећој потреби. Доброта према човјеку биће најбољи начин и доказ прихватања божићне поруке. Благодарни Богу за дар вјере у Сина Божијега, оваплоћеног од Духа Светога и Марије Дјеве, епископи и бискупи свим хришћанима у нашој земљи честитају празник Христовог Рођења и желе њима и свим становницима ове земље, благословену и мирну нову 2007. годину.


07.12.2006
МЕЂУРЕЛИГИЈСКО ВИЈЕЋЕ БиХ О СТРАДАЊУ ПОРОДИЦЕ СТАРОВЛАХ

ЗАЈЕДНИЧКО САОПШТЕЊЕ
На основу дописа породице Старовлах Међурелигијско вијеће у Босни и Херцеговини на својој 40. сједници донијело је слиједеће саопштење:

Међурелигијско вијеће у Босни и Херцеговини изражава своју забринутост што ни до данас није спроведена подробна, правовремена и непристрасна истрага о акцији коју су 1. априла 2004. године спровеле мировне снаге (СФОР), а у којој су нанесене тешке и по живот опасне повреде свештенику Српске православне цркве, протојереју-ставрофору Јеремији Старовлаху и његовом сину катихети Александру, због чега су они данас трајни инвалиди. Међурелигијско вијеће је забринуто и због чињенице да жртве још увијек нису оствариле право на надокнаду штете.

Имајући у виду да су међународне снаге за сваки кривични или дисциплински преступ, под искључивом надлежношћу правосудних органа држава из којих долазе, Међурелигијско вијеће позива надлежне међународне институције у Босни и Херцеговини и у земљама чији су војници учествовали у упаду у парохијски дом Српске православне цркве у Палама, да утврде одговорност за повређивање протојереја-ставрофора Јеремије Старовлаха и катихете Александра као и да се породици омогући правична надокнада.

Вјерујемо да ћете овоме позиву чланова Међурелигијског вијећа у Босни и Херцеговини посветити дужну пажњу.

Чланови Међурелигијског вијећа у Босни и Херцеговини:

Митрополит дабробосански Николај, предсједник
Реису-л-улема Исламске заједнице у БиХ Мустафа еф. Церић
Надбискуп врхбосански Винко кардинал Пуљић
Јакоб Финци, предсједник Јеврејске заједнице БиХ


05.12.2006
ВЕЧЕ СТАРОГ ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА У МУЗЕЈУ СТАРЕ ЦРКВЕ У САРАЈЕВУ

У четвртак, 7. децембра 2006. године, у Музеју Старе цркве у Сарајеву одржаће се "Вече старог документарног филма (1911-1941)". Организатори ове манифестације су Црквена општина сарајевска и Амбасада Републике Србије у Сарајеву, у сарадњи са Југославенском кинотеком.

Пројекције ће почети у 19 часова, а биће приказани слиједећи документарни филмови: "Једна српска сеоска свадба" из 1911. године, "Београд" из 1930, "Љубав у Сарајеву", "Прича једног дана или недовршена симфонија једног града" из 1941. и "Сарајево - избор архивских материјала о Сарајеву до 1941. године".

Више о филмовима на интернет страници Старе цркве у Сарајеву.


04.12.2006
НА ВАВЕДЕЊЕ МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ СЛУЖИО ЛИТУРГИЈУ У ФОЧИ



На празник Ваведења Пресвете Богородице, Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Г. Николај служио је Свету архијерејску Литургију у капели Богословског факултета и Богословије у Фочи. Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су свештеници и професори Богословског факултета и Богословије, протојереји-ставрофори: Новица Јањић, Лазар Васиљевић, Ранко Билинац; протојереј Данило Црногорац, јеромонах Данило Гаврановић и ђакон Ненад Тупеша.

Пре почетка Литургије обављено је освећење нових крсних знамења и звона за храм Светих Василија Острошког и Петра Дабробосанског, који је у изградњи у кругу комплекса Богословског факултета и Богословије. Светим и животворним тајнама Тијела и Крви Господње приступили су професори, студенти и ђаци ових богословских школа.

Јеромонах Данило Гаврановић